15 godina Vikipedije

Jedan od prvih članaka ikada napisanih na najvećoj online enciklopediji na svetu govorio je o običnoj pudli. Danas njen sadržaj čine teme iz raznih oblasti, a samo za čitanje Vikipedije na engleskom jeziku prosečnoj osobi je potrebna 21 godina

Nepunih mesec dana od nastanka, u januaru 2001. godine, Vikipedija je već imala 1000 članaka, a njen sadržaj se umnožavao mnogo bržim tempom u godinama koje slede. Danas, zahvaljujući doprinosu više od 80 hiljada aktivnih urednika širom sveta i velikom broju „volontera iz fotelje”, Vikipedija je postala najveća online baza znanja i jedan od vodećih referentnih sajtova. Trenutno postoji na 288 jezika, u januaru je proslavila petnaesti rođendan, a izdanje na srpskom jeziku ovog meseca slavi 13 godina postojanja. Inače, prvi članak o najvećoj online enciklopediji kod nas objavljen je upravo u „Svetu kompjutera”, oktobra 2003. godine.

Nastanak Vikipedije

Kamen temeljac Vikipediji udarili su Džimi Vejls i Lari Sanger, stvorivši slobodnu enciklopediju čiji sadržaj razvijaju dobrovoljci uz pomoć „vikisoftvera”, koji im omogućava slobodan pristup za unošenje novih i uređivanje postojećih članaka. Nastala je kao podrška britanskoj Nupediji, slobodnoj mrežnoj enciklopediji na engleskom jeziku koju su pisali eksperti.

„Tvorci Vikipedije su, razmišljajući o načinu na koji bi više ljudi moglo da radi na jednom projektu, došli do čuvene „viki” sintakse koja se koristi u interfejsu Vikipedije i služi za njeno uređivanje. Inače, „wiki” na havajskom znači „brzo” i u informatičkom kontekstu predstavlja veliki broj ljudi koji u isto vreme rade na jednom projektu”, objašnjava Ivana Guslarević menadžerka komunikacija u Vikimediji Srbije. „Kao najveći kolaborativni projekat na svetu Vikipedija se raširila jako brzo, popularnost joj je konstantno rasla i ona se sada nalazi među deset najposećenijih sajtova na svetu (izvor: www.alexa.com).

Objašnjavajući namenu britanske naslednice i njene glavne postulate, Džimi Vejls je jednom prilikom rekao: „Zamislite svet u kome svaka osoba na planeti ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju. To je ono na čemu mi radimo.” Njegova izjava predstavlja i zvaničnu misiju ovog projekta.

Vodeći se konceptom znanja koje je dostupno svima, Vikipedija se vrlo brzo razvijala. Tako je u prvom mesecu od osnivanja već imala 1000 članaka, da bi se danas taj broj popeo na neverovatnih 38 miliona tekstova iz raznih oblasti. Za njen razvoj i održavanje zaduženi su milioni korisnika širom sveta koji svakodnevno oblikuju njen sadržaj.

O tome koliko je Vikipedija napredovala u poslednjih 15 godina govori i podatak da je prvi napisan članak, inače tekst o običnoj pudli, jednostavno kazivao: „Pas prema kome se svi ostali mere”, dok danas stranica na Vikipediji na engleskom jeziku za pudlu sada ima više od 5.000 reči. Pored detaljnih informacija o ovoj rasi, članak sadrži i veliki broj pojmova koje su ljudi u međuvremenu izmislili kao nazive za pudle ukrštane sa drugim rasama pasa, a koji nisu ni postojali na početku Vikipedije. Tu su reči labradudla, pukon, kokapu, spudla, maltipu, zlatudla, šnudla, pekapus, kavapu i bernadudla.

Vikipedija na srpskom jeziku

Već u prvoj godinu počele su da se razvijaju stranice na lokalnim jezicima, a izdanje na srpskom jeziku nastalo je 16. februara 2003. godine.

„Vikipedija na srpskom jeziku nastala je iz Vikipedije na srpsko-hrvatskom, koja i danas postoji”, kaže Filip Maljković, predsednik Vikimedije Srbije. „U prvih nekoliko meseci je imala slab rast, 2005. godine brojala je 13.000 članaka, dok trenutno može da se pohvali sa preko 330.000 tekstova.”

Među prvim urednicima stranice na srpskom jeziku bio je Nikola Smolenski, tadašnji saradnik časopisa „Svet kompjutera”, koji je bio i prvi registrovani korisnik domaće enciklopedije. Prvi članak koji je osvanuo na stranicama govorio je o GNU licenci za slobodnu dokumentaciju, a napisao ga je Filip Brčić, pod pseudonimom Brcha, u junu 2003. godine.

U početku, članci su pisani samo ćirilicom, da bi uvođenjem softvera koji je preslovljavao tekst sa ćirilice na latinicu i obrnuto, latinično pismo postalo ravnopravno.

Vikimedija Srbije

I dok su Vikipedija i sva aktivnost oko nje smešteni „na mreži”, organizacija Vikimedija Srbije se uglavnom bavi „offline” projektima koji imaju za cilj da u živom svetu naprave nešto.

Svoj rad su počeli kao neprofitno, nestranačko i nevladino udruženje, kao zvaničan ogranak globalne Zadužbine Vikimedija i kao pokretač najveće južnoslovenske onlajn enciklopedije. Osnivači kažu da je prvi članak o Vikipediji pod nazivom „Potpuna sloboda”, koji je objavljen oktobra 2003. godine u „Svetu kompjutera”, bio povod za nastanak domaćeg predstavništva. Njegov autor bio je gorepomenuti Smolenski, a nakon prve objave u domaćim medijima počeli su da pristižu novi korisnici, što anonimni, što prijavljeni.

Ivana Guslarević priča da, kada su kasniji osnivači Vikimedije Srbije pročitali ovaj članak, zainteresovali su se za uređivanje Vikipedije i počeli samoinicijativno da se okupljaju u privatnoj režiji, nastavili da rade na enciklopediji na srpskom jeziku, a ubrzo potom došli na ideju da osnuju zvanični ogranak u Srbiji.

„Vikipedija na srpskom je živela svoj život, a 2005. godine, kada se okupilo više nas, počele su da se javljaju i prve želje za stvaranje ogranka tj. nevladine organizacije”, priseća se Filip Maljković, aktuelni predsednik udruženja. „Na organizacionoj skupštini bilo nas je tridesetak, ali idejni tvorac i onaj koji je vukao tu priču bio je Miloš Rančić, istovremeno i prvi predsednik organizacije. Mi smo tada bili peti ogranak, posle nemačkog, francuskog, italijanskog i poljskog i na neki načini smo postali pioniri na našem prostoru. Nakon formalnog organizovanja Vikimedije Srbije, svi smo se dosta angažovali, pa se organizacija nije oslanjala samo na jednog čoveka već na više ljudi.”

Danas postoji 40 zvaničnih ogranaka u svetu. Pored Vikipedije, Zadužbina Vikimedija je autor različitih projekata kao što su Vikirečnik, Vikicitat, Vikiknjige, Vikiverzitet, Vikizvornik, Vikimedijina Ostava, Vikivrste, Vikivesti i Meta-viki.

Pouzdanost informacija

Kao slobodnu enciklopediju koju svako može uređivati, volonteri konstantno unapređuju njen sadržaj, pa se skoro svakog sata napravi skoro 15 hiljada izmena, a svakog dana napiše oko 7000 novih članaka.

Iako predstavlja najveću online eniklopediju, činjenica da svako ko pristupi njenom sadržaju može da ga uređuje, vrlo često pouzdanost informacija u njenoj bazi stavlja pod znak pitanja. Osnovni mehanizam protiv neistinitih informacija je „patroliranje” skorašnjih izmena, kao sastavni deo očuvanja i kvaliteta Vikipedije.

Filip Maljković priznaje da je (ne)pouzdanost jedna od osnovnih kritika Vikipedije, ali otkriva i praktičan način da budete sigurni da je sadržaj koji čitate na njenim stranicama tačan:

„Vikipedija se bavi činjenicama koje su proverljive, za koje postoje reference, i njena moć se ogleda upravo u izvorima na koje se poziva. Ja uvek preporučujem da, ako pronađete članak na Vikipediji i ne vidite izvore, nemojte da verujete pročitanom. A sama Vikipedija ne treba da bude osnovni izvor informacija, već samo odskočna daska za dalje istraživanje.”

Međutim, ovo ne osporava Vikipediju kao jedan od najreferentnijih sajtova u svetu. Danas 28 procenata ljudi na planeti ne zna svet bez ove slobodne enciklopedije. Tu je i zanimljiv podatak koji ilustruje koliko je učestalo korišćenje njenih sadržaja.

Istraživači Nacionalne laboratorije Los Alamos iz američke savezne države Novi Meksiko su, zahvaljujući Vikipediji, mogli da predvide širenje različitih vrsta bolesti. Naime, oni su bili u stanju da naprave veoma precizne prognoze o širenju denga groznice u Brazilu i gripa u SAD, Japanu, Poljskoj i na Tajlandu proučavajući najčešće unošene termine za pretragu na Vikipediji, tri godine unazad.

U 2015. godini, na stranicama na srpskom jeziku najviše su se pretraživali članci pod terminima: Srbija, Beograd, Rusija, SAD, Crna Gora, Sveti Sava, srpski jezik, Novak Đoković, Srbi i Vuk Stefanović Karadžić. Na engleskoj Vikipediji, najaktuelniji su bili članci o smrtima u 2015. godini, Facebooku, Islamskoj državi, bolivudskim filmovima, najnovijem nastavku Star Wars sage: „The Force Awakens”. Dakle, moglo bi se reći da upiti u Vikipedijinom pretraživaču prate aktuelna dešavanja u javnosti.

Sledeći nove tehnologije i zahteve tržišta, Vikipedija će se uskoro naći i u vidu mobilne aplikacije, ali njeni mnogobrojni autori ističu da će uvek ostati besplatna i slobodna za korišćenje sa ciljem da obezbedi jednak pristup znanju i obrazovanju za sve njene korisnike.

Jelena SLOVIĆ