Glavolomka Dark Echo pomera standard kada je minimalizam u pitanju. U ptičjoj perspektivi, pred vama je samo mrak i beli indikator vaše pozicije u vidu stopala. Ne vidite ništa drugo dok se ne pokrenete, kada belom bojom grafički prikazani odjeci zvuka „iscrtavaju” vašu okolinu odbijajući se od prepreka. Dakle, jedino čulo koje vam može pomoći u snalaženju je čulo sluha, a vaš cilj je da pređete u drugu prostoriju. No, da to ne bude prosto kao pasulj postaraće se krajnje zaguljen dizajn nivoa, ali i ljuti neprijatelji koji ili stoje ili imaju mogućnost kretanja, što će vas dobrano naučiti osnovama panike u igranju. Zli entiteti su predstavljeni crvenom bojom i kada vas stignu, vaš heroj će proizvesti zvuk koji nije baš za one sa slabim stomakom. Tu su i kapljice koje padaju sa plafona na tlo, koje služe kao svojevrsne lampe, budući da stvaraju dovoljno veliku buku da se oko njih „vidi”, kao i „brave” koje otključavaju neki deo mape kada prođete kroz njih. Tenzija i atmosfera u ovoj igri zaista su fascinantne, pogotovo kada u obzir uzmemo činjenicu da igrom ordiniraju svega četiri boje. Autori preporučuju slušalice tokom igranja igre, a zvuk je, naravno, obavezan. Za zvučnu komponentu autorima treba dati medalju. Jezivi zvuci u mračnom prostoru mogu da učine da se ne osećate baš najbolje tokom igranja ovog horor remek dela.

Miloš CVETKOVIĆ