Ono što Dark Souls predstavlja u svetu role play igara, to je NBA 2K serijal na polju sportskih ostvarenja. Bespoštedna i brutalna na svim frontovima, ova „igra” zahteva punu posvećenost, iscrpljujuće vežbe i čelične živce. Da stvar bude još luđa, NBA 2K podseća i na borilačke igre, jer podrazumeva baratanje tasterima na upravljaču spretnošću odraslog oktopoda. Slučajnim prolaznicima zvučaće potpuno nelogično, ali ništa od toga nam ne smeta i zapravo predstavlja veliki plus i jednu od najvećih vrlina. Pošto uplovite u gladijatorski svet serijala i ovladate zakonitostima, NBA 2K vam svaku prolivenu kapljicu znoja vraća nirvanom na ekranu. Tada shvatate o kakvom se dragulju radi i koliko je truda i ljubavi uloženo u izradu igre koja je na prstohvat od savršenstva.

Zbog svega rečenog, malo smo se iznenadili što su autori u novoj verziji donekle odstupili od zapovesti uklesanih u kamenu. NBA 2K16 je lakša za obuzdavanje, akcije izvodite fluidnije, koristite naročiti taster za dodavanje lopte „od zemlje” i izvođenje Alley-oopova, pa čak i odbranu postavljate smislenije i uspevate nekako funkcionalnije da se nosite sa protivničkim napadima. Gomila suptilno implementiranih tweakova zaslužna je za možda i najbolji gameplay do sada, pogotovo ako kažemo da sada i obični smrtnici imaju šansu da osete čari igranja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Stvari se drastično menjaju podizanjem težinskog nivoa i tada NBA 2K16 poprima svoje prepoznatljive obrise i donosi ultrarealističan model odigravanja utakmica koje pršte fantastičnim potezima igrača na terenu. Kao i uvek, esencija sporta „uhvaćena” je sa milimetarskom preciznošću i to što je igračima malo olakšano igranje neće poremetiti balans snaga.

Igra je uvek izgledala lepo i mogla je da se pohvali realističnim pokretima igrača kojima su autori posvećivali veliku pažnju. Ipak, zarad tog realizma, finalni „render” često je patio od nesavršenosti (setite se kockastih, „šifonjer” igrača), pa za igru nikad nismo mogli reći da je u tehničkom smislu bila trendseter. Većina zamerki u ovom departmentu ispravljena je i eliminisana pa NBA 2K16 na PlayStationu 4 izgleda kao živi prenos. Modeli igrača operisani su od ćoškova i oštrih ivica, oplemenjeni su dodatnim animacijama pokreta, gestikuliraju, pokazuju emocije na licima, znoje se i kreću po terenu kao njihovi uzori iz realnog života. Vođenje lopte u trku i prosleđivanje ka saigraču je daleko, daleko fluidnije, šutevi su savršeni, baš kao i skokovi u odbrani ili blokiranje protivničkih plejmejkera. Možemo reći da je NBA 2K16 u osamdeset odsto slučajeva raskrstio sa starim, nedorečenim skupom animacija i da se nesavršenosti (u vidu isprekidanih animacija, recimo) tek povremeno mogu videti na ekranu. Dalje, parket, konstrukcije na kojima se nalaze table sa koševima, klupe sa rezervnim igračima i publika i ovog puta daju posebnu dubinu igri i približavaju je živom prenosu.

Logično je da se postavlja pitanje da li su prisutne novine dovoljno značajne da se mašite novčanika? Ako ste propustili NBA 2K15, odgovor je definitivno potvrdan, dok je u slučaju onih koji su pazarili prošlogodišnju verziju stvar nešto komplikovanija. Naime, u takvoj konstelaciji stvari, igra će vam se pre činiti kao zvanični dodatak nego punokrvna verzija za novu sezonu. Najviše se dobija na polju tehničkih karakteristika i gameplaya, ali ne zaboravite da smo rekli da se radi o suptilnim izmenama. Dalje, Spike Lee se ponovo našao u ulozi „reditelja” koji je osmislio kampanju, a koja, nažalost, ostaje nedorečena. Što se tiče ostalih igračkih modova, opet je na raspolaganju liga, prijateljske utakmice, igranje na obližnjem betonskom terenu u kraju, menadžerisanje ekipe, brojni online režimi i tako dalje. Slobodno možemo da kažemo da ovde nema nikakve revolucije i da ćete u opcijama pronaći prepoznatljiv miks mogućnosti. Nama je posebno zasmetalo to što igru „krasi” nekoliko nedorečenosti i bagova koji čestim konzumiranjem partija muški počinju da idu na živce. Sistem dodavanja lopti saigračima ponaša se kao da živi po izmenjivim pravilima. Često nećete biti sigurni da li će lopta završiti u rukama željenog igrača, iako je ovaj potpuno sam i nalazi se svega nekoliko metara od vas, ili skroz na drugom kraju terena – u autu. Ne moramo dodatno da podvlačimo šta se dešava u buketu igrača kada je loptu potrebno „na brzinu” proturiti do onog koji je najbolje pozicioniran. Sledeća neugodna stvar je to što igrači vođeni AI-em veoma često završavaju zajedno sa loptom u autu, pa se čak i vraćaju na svoju polovinu terena. Konačno, baš kao i prethodnih godina, evroligaški timovi još jednom su deo karavana. Nažalost, opet ih je moguće koristiti samo u prijateljskim utakmicama i ne razumemo autore zbog čega plaćaju licencu za njihovo pojavljivanje u igri ako već nisu kadri da osmisle naročiti igrački režim za njih. Ovde su modeli igrača urađeni sa znatno manje realizma (pogotovo kada su u pitanju manje poznati timovi), a ima grešaka i u samim rosterima. Čast naše zemlje brani Crvena Zvezda Telekom, a tu je i komšijska Cedevita.

Za NBA 2K16 ne možemo reći da je kec iz rukava, već više da predstavlja logičan sled stvari. Autori pomalo posustaju i, osim suptilnih izmena i „mešanja” igračkih režima, kao da više nemaju šta novo da ponude. Sva je sreća što konkurencija jede prašinu i nije ni blizu pozicije koja omogućava dobar pogled na branik. NBA 2K16 nije razočarenje, šta više, u pitanju je veoma dobra igra koja će vam obezbediti sate i sate dobre zabave u offline ili online režimu. Šteta je što su kvalitativno-sadržajni koraci između verzija sve kraći i kraći i to polako počinje da se primećuje. Da ne bi bilo kasno – drugari, vreme je za buđenje!

Vladimir PISODOROV