.rs

Završetak TV digitalizacije – digitalizacija državne uprave – Google ponovo snima

Proces digitalizacije TV signala polako se privodi kraju. U trenutku kada ovo budete čitali, veći deo Srbije će već biti bez analognog signala. Redom su gašeni predajnici prema planu i sada ostaje da se petnaestog juna isključe još predajnici koji pokrivaju uglavnom južne delove Srbije.

Raspored kanala po predajnicima, popis svih STB i TV uređaja koji nose žig garancije „Digital TV”, spisak svih prodajnih mesta na kojima je moguće iskoristiti vaučer za kupovinu STB uređaja i druge informacije možete naći na poznatom portalu www.digitalizacija.info. Pored toga, možete da pozovete i telefonski broj 18911 za sva pitanja u vezi digitalizacije.

Iz nadležnog ministarstva uveravaju da se proces dobro odvija i da neće biti kašnjenja. Zapravo, oni su očekivali više problema nego što ih ima. Dnevno, preko dve hiljade građana okrene broj 18911 u potrazi za informacijama. Takođe, većina od 160 hiljada vaučera zamenjena je za STB uređaje.

I dok su neki korisnici veoma zadovoljni jer sada sa jednom antenom vide sve kanale koji su im dostupni u toj regiji, pojedini delovi južnog Banata i Pančevo ostali su bez kanala RTV2. Ovaj kanal, koji je posebno bitan za nacionalne manjine, ne emituje se sa predajnika Avala, koji sada pokriva ovo područje. Ono je ranije bilo pokriveno sa predajnika Čot.

Ovakvi problemi će se uskoro rešavati, zajedno sa preostalim lokalnim i regionalnim televizijama koje će dobiti svoj prostor u drugom multipleksu. Na kraju procesa biće ukupno 105 televizijskih kanala koji se emituju sa predajnika JP ETV. Jedva čekamo da se proces u potpunosti završi i da država nastavi korake kako bi došla do svoje „digitalne dividende”, pre svega kroz aukciju dela spektra za 4G.

e-komunikacija

Naša država polako, ali sigurno, prelazi na elektronsku komunikaciju sa privrednim subjektima i građanima. Od sledeće godine, privredni subjekti će sa državnim organima morati da komuniciraju na zaj način. Već sada jedan broj servisa funkcioniše na ovom principu. Da li su naša preduzeća spremna za te novotarije?

Od početka aprila neki finansijski izveštaji (finansijski izveštaj za statističke potrebe, konačni izveštaj) mogu da se podnesu samo elektronskim putem. Sudeći prema informacijama iz APR-a, ove godine je čak 92 odsto prijava podneto elektronskim putem. Ujedno, broj izveštaja koji su podneti sa kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika znatno je veći od broja onih koji su bili u obavezi da ih dostave na ovaj način.

Dakle, može se reći da privredni subjekti polako, ali sigurno prelaze na elektronsku komunikaciju sa državom. Naravno da u tom procesu postoje „dečije bolesti” na obe strane. No, nisu svi privredni subjekti na istom tehničkom nivou. Mada većina predaje izveštaje pre roka putem elektronske komunikacije, deo nije na vreme ispratio sve zahteve i promene u sistemu (doduše, neke stvari su menjane neblagovremeno) pa su tako, poslednjeg dana marta, požurili u Glavnu poštu u Beogradu (koja radi do ponoći) da predaju izveštaje u papirnom obliku putem preporučene pošiljke. Te večeri se otegao veliki red pred zgradom u Takovskoj ulici...

Prvi april je bio rok do kog su fizička lica mogla da prijave godišnji porez na prihode samo preko sajta poreske uprave. Naravno, uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa. Da ne propustimo da pohvalimo da je na ovaj način veoma olakšana predaja te prijave (u pitanju je interaktivni obrazac koji mnoge stvari sam izračunava pa je potrebno uneti tek nekoliko brojeva). Broj korisnika tog servisa nije veliki, no uskoro će svi koji imaju neka posla sa poreskom upravom morati da funkcionišu na ovaj način pa razmislite da na vreme obezbedite kvalifikovani elektronski potpis, recimo na ličnoj karti sa čipom, što ne zahteva dodatne novčane izdatke.

Iako država sve više širi dijapazon e-usluga, zanimljivo je da postoje određeni izuzeci. Usluge MUP-a su, uz usluge službi matičara, prve koje su zaživele online. Popularno zakazivanje termina za izradu ličnih dokumenata i obavljanje drugih šalterskih poslova je odavno u upotrebi. Kada pogledate spisak usluga na sajtu www.euprava.gov.rs koje MUP nudi, pomislićete da su sve usluge dostupne za zakazivanje putem interneta. No, iz nekog razloga, zakazivanje promena adrese prebivališta, na primer, nije dostupno i za to morate da odete rano ujutru u najbližu stanicu da zakažete termin za isti dan.

Očigledno, još je mnogo toga ostalo da se uradi kada je u pitanju e-uprava. Jednog dana će i naša država ukinuti šaltere i tražiti od ljudi da sa njom u potpunosti komuniciraju preko e-šaltera, kao što su neke zemlje u Evropi odavno to uradile. Koliko nas sećanje služi, Danska je bila pionir u ovoj oblasti. Zanimljivo je da je sledeći korak koji ova zemlja najavljuje ukidanje obaveze da trgovci primaju gotov novac! Očigledno da se svet menja, ali mi, srećom, nismo tako brzi pa za sada ne morate da brinete o ukidanju keša, sasvim dovoljno će vam biti da svarite e-upravu.

Svet oko nas

Pre neki dan, PayPal je svojim korisnicima u Srbiji poslao email koji je ozvaničio uslugu primanja novca uključujući i firme. Nadamo se da je to potvrda da se neće ponovo desiti da se ova usluga ukida. Eto, svi koji su žarko želeli ovaj servis sada mogu da počnu da zarađuju preko interneta.

Od kraja juna, definitivno kreće jeftiniji roming u našem regionu pa se na vreme informišite kod svog operatera. Ujedno, u EU roming ipak neće definitivno biti ukinut do kraja 2016. godine.

Dok privatizacioni savetnik za Telekom Srbiju radi punom parom i dalje se čuju vapaji da ga ne treba prodavati. Sindikat, ekonomisti, bivši ministri, profesori univerziteta, savetnici argumentuju svoje tvrdnje po raznim tribinama i skupovima. Tvrde da Telekom može da ulaže u opremu i da će sledeće godine doneti znatno veću dobit jer će ove godine otplatiti mnoge kredite, da će stranci diktirati cenu usluga u slučaju prodaje i još mnogo toga. No, sa druge strane, neki se bave procenom ukupne cene Telekoma. Od 2,5 milijarde, koliko je prošli privatizacioni savetnik cenio do 10 milijardi evra, koliko tvrde sindikati. Urađeno je i jedno poređenje sa portugalskim Telekomom koji je prodat za 7,4 milijardi evra i, uz analizu dobiti i drugih parametara, izveden je zaključak da naš Telekom vredi kao pola portugalskog. No, najbolji reper će biti eventualna prodaja Telekoma Slovenije. Poređenje parametara našeg i Telekoma Slovenije može da padne u vodu ako Slovenija odloži privatizaciju, pošto je T-Com odustao od ponude i za sada je samo jedan investicioni fond zainteresovan.

Kada već pominjemo region, moramo da pomenemo i najaktivnijeg operatera na tržištu preuzimanja – KKR. U Srbiji je preko SBB-a završena akvizicija Euneta. U Sloveniji je preko Telemacha preuzet mobilni operater Tušmobil za koga je plaćeno ukupno 110 miliona sa svim preuzetim obavezama. Ujedno, KKR je zainteresovan i za posrnuli T-2 koji se bavi kablovskom TV, telefonijom i internetom.

U Crnoj Gori, M:tel će do kraja jula ponuditi korisnicima u Podgorici, Nikšiću i na primorju objedinjenu ponudu interneta, telefonije i televizije, po ceni nižoj i do 30 procenata. M:tel će iznajmljivati optička vlakna od Elektroprivrede Crne Gore.

Od tri dominantna telekoma u BiH, samo je banjalučki m:tel zabeležio rast prihoda i dobiti u 2014. godini, dok je najveći pad u odnosu na prethodnu godinu imao HT Mostar.

U Hrvatskoj, HT planira da uđe u posao javne rasvete koja bi postala LED radi uštede energije, ali ujedno i za paralelno uvođenje nadzora saobraćaja, merenja temperature i zagađenja, kao i uvođenja Wi-Fi mreža. HT gleda na ovaj spoj IOT i Cloud computinga kao svoju šansu jer danas 30 odsto budžeta u gradovima ide na osvetljenje.

Kada već govorimo o Hrvatskoj, pomenimo i da pored skretanja pažnje nemačkog kancelara da projekat paralelne širokopojasne mreže kvari posao HT-u, tj. njegovom vlasniku T-Comu, ipak je nastavljeno sa potpisivanjem neophodnih ugovora u Koprivničko-križevačkoj županiji. Koncern Agrokor započeo je realizaciju nove regionalne online platforme A007, za online kupovinu širokog spektra proizvoda. Mediji kažu da Todorić (vlasnik Agrokora) želi da postane regionalni „Alibaba”!

Država Crna Gora je od svog domena .me u proteklih šest godina zaradila preko 15 miliona evra.

Vlada Republike Srpske ima nameru da gradi napredne informaciono-komunikacione tehnologije sa kompanijom Huawei za svoje potrebe i javnog sektora Srpske u celini.

Srbija se hvali podatkom da je u 2014. godini čak 1,16 miliona stanovnika koristilo usluge elektronske trgovine, što je rast od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, Hrvatska lamentira nad podatkom da samo 25 odsto potrošača kupuje preko interneta, što je 20 odsto manje od EU proseka. Još jedan dokaz da je sve relativno.

Google će i ove godine u Srbiji obaviti snimanje za „Street View” u periodu od aprila do avgusta meseca. Prethodno je obavešten poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a mi možemo da potvrdimo da je tokom maja jedno vozilo viđeno u Beogradu.

Dušan DINGARAC