Bizaran, ali odličan, Crypt of the NecroDancer je muzičko-ritmički pixel art roguelike RPG s podrškom za dance-pad periferije i ubacivanje sopstvene muzike u gameplay... Proliferacija nezavisnih studija, kojima su vetar u jedra dali Steam i Kickstarter, u budućnosti će sigurno dovesti do pojave još fantastičnijih žanrovskih kombinacija i definicija. Pucačko-sportska point&click avantura? Roguelike tekstualna simulacija vožnje? Mogućnosti su beskrajne.

Crypt of the NecroDancer stavlja vas u ulogu mlade Kadence, avanturistkinje amatera, kojoj je nekromanser, to jest nekrodenser uzeo srce. Tapkajući u regularnom ritmu otkucaja srca i muzike od koje trešti svaki nivo proceduralno generisane tamnice, naša heroina će se probijati sve dublje i niže u tu rupu ritmičke korupcije, suočavajući se sa fantazijskim kripovima koji takođe vole cupkanje po pločicama. Kadencu, kao i alternativne likove koje otključavate tokom igranja, kontrolišete sa četiri kursorska tastera ili uz pomoć elektronske ponjave za igranje (dance pad). Protivnike oštećujete i kokate prostim đuskanjem u njih, vodeći računa da im plesno uletite sa strane ili sleđa, a ne u pravcu kretanja, jer u suprotnom i vi gubite deo linije zdravlja. U slučaju jednostavnih protivnika kao što su mehuri koji cupkaju u mestu ili gore-dole, to je prosto kao pasulj, ali kad se suočite nečim gadnim, izazov kretanja u ritmu, napada i odbrane progresivno se usložnjava. Tako možete da se upustite u dance-off sa zmajem, minotaurom, golemom ili nekim drugim middle menadžerima koji vas prate i/ili gađaju koječime. Uspostavljanje i držanje ritma bez prestupa i preskakanja bitno je radi održavanja novčanog množioca – svaki protivnik ostavlja određenu količinu zlata koje ćete trošiti u in-game prodavnicama za kupovinu nekog korisnog (i privremenog) pomagala. Bez vendorskog oružja, oklopa, prstenja, svitaka i napitaka nećete daleko stići. Tokom igranja skupljaćete i dijamante za trajna unapređenja koje ćete morati da potrošite nakon smrti, a pre sledećeg pokušaja jer svaku novu partiju počinjete s praznim novčanikom. Jedina stvar koja olakšava igranje jeste to što otključane celine ostaju otključane – kad pređete jedno od četiri poglavlja (koja se sastoje od po četiri nivoa) i ubijete mini-bossa, sledeću partiju možete početi od međaša koji ste dostigli.

NecroDancer je pravi roguelike, bez snimanja pozicije i držanja za ruku, igra koja vam daje jednu šansu za slavu i uspeh, a kažnjava vas šljagom ako ste smotani.

Miodrag KUZMANOVIĆ