Kakav je Metro-Cros samo bio hit kada se, maja daleke 1985. godine, pojavio na tržištu. Zapravo, najveći ršum napravio je 1987. godine jer su svetlost dana tada ugledale verzije za kućne računare – ZX Spectrum 48k, Commodore 64 i Amstrad CPC 464. Autor se sa setom seća dugih letnjih dana i silnih sati koje je utrošio sedeći za „Gumičarem” u pokušaju da pređe igru...

U pitanju je maltene sportska igra u kojoj vodite atletičara budućnosti. Zadatak vam je naizgled jednostavan – treba stići do kapije cilja pre nego što istekne predviđeno vreme za savladavanje staze. Umesto button mashinga, za nabijanje brzine dovoljno je povući palicu u smeru kretanja, a ako procenite da valja usporiti opozitna akcija je na meniju. Iako se akcija posmatra „sa strane”, glavnog junaka je moguće „šetati” po dubini kako bi pronašao najbržu putanju. Na raspolaganju vam je jedino još skok pa se može reći da Metro-Cross poseduje izuzetno jednostavno upravljanje.

Gameplay je ludački zarazan. Osnovni cilj je da izbegavate zelene pločice koje vas usporavaju, kao i da preskačete džinovske limenke Koka-kole i klasične niske prepone. Staze su kratke i dinamične, a stvari počinju da se komplikuju kada uspešno završite prva tri-četiri nivoa. Na podu se pojavljuju paneli koji izbacuju konfete, staklene površine koje pucaju pod vašom težinom, glodari koji se kače na vas kao sumanuti i usporavaju vas, pokretne platforme...

Vladimir PISODOROV