Bio jednom jedan lav... Ruku na srce, za razliku od lava iz pesmice Duška Radovića, Brajan nije bio ni ljut ni narogušen sve dok mu jednog dana nisu oteli najboljeg drugara. Iza ovog, nimalo maštovitog, zapleta krije se jedna od najboljih platformskih igara sa Amige – Brian The Lion (1994).

Pored uobičajenih sposobnosti za junake ovog žanra (eliminacija protivnika „gaženjem”), Brajan poseduje još nekoliko tipičnih za rod mačaka. Nema tog smetala koje neće pokleknuti posle nekoliko udaraca šapom, a tu je i lavovski urlik koji će odmah uništiti većinu protivnika na ekranu, dok će oni žilaviji biti onesposobljeni na neko vreme. Sakupljanje kristala nije ubačeno samo šminke radi, već se oni koriste kao valuta za kupovinu pomenutih urlika i sličnih korisnih sitnica. Pored nivoa sa skakutanjem po platformama, očekuju vas i delovi pod vodom, te malo napucavanja dok letite na leđima ptice, kome bi na izvođenju pozavidele i mnoge shoot’em up igre.

Audio-vizuelni doživljaj prilikom igranja doveden je gotovo do savršenstva zahvaljujući živopisnim pozadinama sa mnoštvom boja na ekranu, krupnim i lepo animiranim likovima te različitim muzičkim numerama na svakoj od preko 40 deonica u igri. Nažalost, danak savršenim tehnikalijama platila je preglednost u igri jer je ekran fokusiran na relativno mali prostor oko glavnog lika, pa ćete se nakon svakog skoka „naslepo” pitati da li vas na dnu očekuju šiljci ili pregršt kristala?

Darko MIHOKOVIĆ