Toshiba Satellite P50-B-V10

Toshiba je svoju seriju Satellite oduvek definisala kao višu klasu koja nudi kvalitet i dugotrajnost. Vremenom se Satellite upustio u multimedijalnu trku i postao univerzalna mašina za profesionalce. Isticanje u dizajnu i kvalitetu materijala može da vas odgura daleko na profesionalnom tržištu, ali ono što Toshiba ni danas ne razume je uloga preinstaliranog softvera. Ovaj softver, i to ne važi samo za Toshibu, je po pravilu loše dizajniran, nakrcan brending simbolima, sa nejasnom ulogom i neprimerenim performansama. Firmirani proizvođači, eto ni posle više godina ne čuju korisnike koji ovaj softver nazivaju bloatware. Čak i u enterprajz uslovima, sistem administratori gotovo nikada ne posežu za ovim softverom. Pored toga što su funkcionalnost, dizajn i performanse ovog softvera vrlo diskutabilni, za profesionalne korisnike se uvek postavlja i pitanje sigurnosti. Ovaj softver često komunicira sa (za korisnika) nepoznatim serverima, predlaže ažuriranje softvera ili sistema i vrlo retko može da završi bilo koji od ovih koraka samostalno. Najčešće se pokreću sistemski alati koji će dovršiti ažuriranje ili će vas tek uputiti na URL-ove koji se slabo održavaju i na kojima sede stari drajveri ili neki generički FAQ. U najgorem scenariju ovaj softver zbog lošeg dizajna postaje meta hakerskih napada, pa se ne treba čuditi što većina upućenih korisnika odmah po prvom loginu uklanja ovaj softver sa novih mašina.

Ni Toshiba Satellite P50-B-V10, kako je puno ime i prezime ovog računara, nije izuzetak po pitanju bloatwarea. Prava je šteta što proizvođači ne razumeju koliko je bitan utisak koji korisnik ostvari na prvi „ulazak u svoju novu kuću”. Ipak, kad jednom raskrstite sa „reklamnim panoima graditelja” stvari se vidno poboljšavaju za ovaj Satellite. Pre svega, gledanje u 15,6-inčni ekran na ovom računaru je pravi užitak. Slika u punoj HD rezoluciji je oštra i sa prijatno zasićenim bojama. Ukoliko nekoliko puta uzastopno promenite ugao monitora u odnosu na bazu može se primetiti minimalni pad osvetljenja u ekstremnim uglovima na gornjoj i donjoj ivici ekrana. Ovo je očekivani efekat i njegov intenzitet vam neće smetati u svakodnevnom radu. Ukoliko ste fotograf i često radite na terenu sa fotografijama, moraćete da budete svesni ove karakteristike LCD panela i da, pre nego krenete u rad sa bojama i osvetljenjem, pronađete idealni ugao pod kojim posmatrate ekran. Mehanizam koji spaja ekran sa bazom je čvrst i ekran se lako postavlja u željeni položaj. Na vrhu ekrana, kao i obično nalaze se HD web kamera i stereo mikrofon pa je bolje da za taj deo rama ne hvatate monitor pri podešavanju nagiba.

Aluminijumsko kućište ovog računara je u klasi MacBook Pro na koji inače u mnogim elementima dizajna neskriveno podseća: svetlosivi brušeni aluminijum sa ovećim tačpedom i krupnim crnim chiclet tasterima. Na vrhu tastature je red sitnijih funkcijskih/multimedijalnih tastera, a i raspored kursorskih tastera je vrlo sličan Appleovom „profesionalcu”. Novi Satellite ima doduše i numeričku tastaturu, a i tačped je pomeren malo ulevo što je, ruku na srce, bolji položaj za one koji dosta vremena provode za tastaturom. Osećaj pri kucanju je zaista vrhunski. Tasteri su vrlo kvalitetni, imaju primetno jači otpor nego neke konkurentske mašine, a mekano dno daje iznenađujuće dobar odziv da je taster pritisnut. Ovaj osećaj možete dodatno poboljšati softverski uz neki zvuk u zavisnosti od toga koji editor teksta koristite. Pozadinsko osvetljenje na tastaturi se aktivira automatski posle prvog pritiska tastera i gasi posle dvadesetak sekundi neaktivnosti. Najbitnije od svega je da prilikom kucanja ne postavljate kursor na nepredviđeno mesto na ekranu slučajnim dodirom tačpeda. Zbog toga je tačped morao biti za nijansu manje osetljiv na dodir, a može se primetiti i kraće kašnjenje u default podešavanjima koje ne smeta u svakodnevnom radu.

Model koji nam je stigao na test je opremljen snažnim Core i7 procesorom sa četiri jezgra na 2,5 GHz, što sa Turbo Boostom do 3,5 GHz ovaj CPU čini odličnim rešenjem za sve primene računara. Slično je i sa 8 GB DDR3 RAM-a koji bi morao biti dovoljan za većinu standardnih aplikacija. AMD Radeon R9 M265X je odličan izbor grafičke karte za ovu klasu mašina, jer to je GPU koji nije specijalizovan za igračke primene, ali se neće postideti ni na zahtevnijim igračkim naslovima. Za multimediju, osnovne 3D primene i rad sa videom ili fotografijama, ova grafička kartica je idealan izbor. Na žalost, forsiranje „flopija XXI veka” u vidu DVD jedinice se još jednom ponovilo. Ovaj računar bi bio značajno okretniji da se umesto optike u njegovom kućištu našlo mesta za jedan pristojan SSD disk. Ovako, relativno spori HGST-ov disk od 1 TB i 5400 obr/min ostaje najveće usko grlo ovog sjajnog računara. Šteta. Sa druge strane Toshiba je maestralno odradila zvučni sistem na P50. Harman Kardon stereo zvučnici sa Slip Stream tehnologijom i podrškom za 24-bitni zvuk zaista čine razliku u reprodukciji zvuka. Zvuk je vrhunski (ako imamo u vidu da je u pitanju laptop), kako u definiciji kompletnog zvučnog raspona, tako i u snazi. Uživanje u muzici i filmovima je sa ovim Toshibinim modelom zagarantovano.

Ako se pogleda kvalitet komponenti i materijala, jasno je da ovaj računar koji dolazi uz 64-bitni Windows 8.1 ne može biti jevtin. Oni koji prate tržište i Toshibin nastup na njemu verovatno već od naslova mogu sa minimalnom greškom da procene koliko ovaj računar košta u maloprodaji. Ukoliko želite MacBook Pro iz Windows sveta, P50-B-V10 je odličan izbor. Svetsko tržište je, međutim, trenutno naklonjeno ne-Windows računarima. Čak tri najprodavanija modela na Amazonu su Chromebookovi, pa je iz tog ugla teže proceniti kako će ovaj model „sa gornjih polica” proći na našem tržištu. Mnogi proizvođači pokušavaju da imitiranjem Applea stignu do svojih kupaca, ne shvatajući kolika posvećenost stoji iza Appleovih hardversko-softverskih projekata. Takav stepen orijentacije prema korisnicima je prosto nemoguć uz Microsoft kao interfejs između hardvera i korisnika. Dobar deo razloga zbog čega Chromebookovi dobro prolaze je prilagodljivost jednostavnijeg operativnog sistema hardveru i potrebama korisnika. Prosečan korisnik možda ne razume svu tehničku složenost današnjih računara i operativnih sistema, ali odlično pravi razliku između trenutnog odziva sa mnogo jevtinijeg netbooka i beskrajnog škrgutanja hard diska sa mnogostruko skupljeg, većeg i težeg prenosnog računara. To svakako ne znači da je prestala potreba za prenosnim desktop sistemima, kako za poslovnu, tako i za kućnu upotrebu. To prosto znači da Windows sve teže odgovara na zahteve novog doba: sigurnost podataka i komunikacija, brzina i jednostavnost svakodnevnih operacija, te cena kao večiti faktor. Na sva tri fronta Google i mobilna armada ovih dana napadaju sa različitim uspehom, dok je klasična „Wintel” alijansa u kompletnoj defanzivi. Toshiba je sa ovim sjajnim modelom uradila najbolje što je mogla, a da li se desktop kao koncept vraća geekovima pokazaće verovatno već prva polovina 2015. godine.

Stevan JOSIMOVIĆ