Igra kod koje naslov sve govori, It’s a Wipe!, neverovatno je zabavna, ali u pitanju nije naslov za svakoga. Tačnije, ukoliko niste igrali World of Warcraft ili neki drugi, koncepcijski sličan MMO, verovatno vam ništa neće biti jasno, a biće vam i veoma dosadno. Međutim, ukoliko spadate u onaj nešto veći procenat igračke populacije koji je bar nekada učestvovao u nekom raidu, već i sâm naslov, a onda i prvih nekoliko ekrana igre izmamiće vam osmeh na lice. Ovo je, naime, pre svega jedna sjajna parodija, igra zamišljena kao zezancija i opuštajuća razbibriga, a budući da joj je i cena simbolična, od srca preporučujemo da je makar probate.

Ovo je vajp zamišljen je kao simulacija upravljanja gildom u nekom MMO-u. Birate klasu i ime svog lika, kao i ime gilde, a zatim slede sve one svakodnevne aktivnosti koje ispunjavaju dan jednog guild mastera i/ili oficira. Tu je regrutovanje novih članova, pri čemu treba obraćati pažnju na to koliko su gearovani, da li vam je potrebna baš ta klasa i da li možda imaju i neki koristan skill (na primer, alhemičari vam prave potione za vreme raida i slično). Zatim, treba paziti na raspoloženje membera, a ukoliko nekome opadne moral, možete odlučiti da, na primer, provedete dan pričajući s njim, to jest, slušajući kako vam u tanka crevca prepričava sve svoje životne probleme.

Okosnica svega je, naravno, raidovanje. Birate deset ljudi koje ćete povesti u raid, a instance se otvaraju jedna po jedna, kako napredujete kroz igru. Vi određujete uloge članova: ko su tenkovi, ko healeri, a ko DPS, vodeći, naravno, računa o klasi i opremi koju dati raider ima. Svaki raid ima po nekoliko borbi u kojima u početku pravite neki odokativni plan: ko će tenkovati koga, ko će lečiti koga, ko je najviši na listi prioriteta za DPS, a kad počne sama borba, u svakom potezu možete da izdate naredbe u skladu sa tokom bitke. To može da bude jednostavno „stick to the plan”, ali i zapovesti healerima da se fokusiraju na tenkove ili nekog određenog člana raida, da „napune” raidere, da pređu s dugih na brze healove (OMG, heal!!!) i slično, možete da naložite smenu tenkova ili, pak, da kažete DPS-u na koga da fokusira napade. Ukoliko je bitka pri kraju ili je previše mrtvih pa je vrag odneo šalu, možete i da naredite da svi, pa i healeri, biju bossa. Naravno, kad god ubijete nekog moba, dobijate i manje ili više masan loot i odlučujete ko će ga u raidu dobiti. To utiče na moral igrača: onaj ko je dobio predmet će se radovati, a ostali će biti manje ili više nesrećni.

Sve je to relativno zabavno, pa i zarazno, međutim, objektivno, vi 90% vremena u igri provodite sedeći i posmatrajući combat logove. To je upravo i razlog iz kojeg smo rekli da će se ova igra dopasti isključivo onima koji su i sami raidovali, dok će se ostali smoriti na smrt. A i ti bivši (ili sadašnji) raideri će zapravo više uživati u sećanju na određene momente nego u samom dešavanju u igri. Na primer, boss fight je u toku, tenk samo što nije umro, a u combat logu vam odjednom piše da je najjači healer otišao AFK pa vam ostaje samo da čupate kosu i žalite što vam nije pri ruci, već negde na drugom kraju sveta. To samo po sebi nije toliko smešno, ali onda se setite momenta kad vam je usred borbe protiv Nefariana u WoW-u healer viknuo preko Venta: „AFK sam, ušla mi je žaba u sobu!” Ili sam, recimo, na jedvite jade pokušavala da izbalansiram naredbe healerima da drže tenka živog i DPS-u da ne ulazi u vatru i skoro zaplakala od smeha kad sam se setila kako je moj dragi suprug umeo da drekne na ljude koji stoje gde ne treba. Jednom je jedan death knight od njegovog urlanja toliko klonuo duhom da je prestao i da igra WoW. A onda zamislite da pri svemu tome još i sedite s njim u sobi: prvo malo viče preko Venta, a onda se okrene: „A što si sad ti mrtva?”, pa onda opet nastavi preko Venta... i odjednom vam toplo oko srca. Sve su to stvari koje neće biti nimalo smešne ili zanimljive nekome ko sve to nije doživeo, ko nije morao da sluša emo ispade raiderke kojoj je sinoć preminula voljena tarantula, glasno srkanje healera koji ne može da igra bez čaše vina pred sobom (a onda se neko pita što stalno healuje pogrešnog čoveka), izgovore tipa „gori mi drvo ispred kuće”, „pas mi je pregrizao kabl miša”, „moram da se pomolim”, „ušao mi je rakun u sobu” i slično... Međutim, ukoliko ste raidovali ili, još bolje, bili guild leader odnosno neki od oficira, sa osmehom ćete se setiti svih drama oko loota, healera koji hoće DPS mace, tenkova koji traže apsolutni prioritet jer su oni tu „najvažniji”, igrača koji gquituju jer im nije pao trinket ili sekira... Setićete se i borbi za raid invite, balansiranja kompozicije raida, igrača koji misle da sve uvek bolje znaju od vas... ali i radosti i onog neopisivog osećaja uzvišenosti kad najzad ubijete nekog teškog bossa, a onda još i padne baš ono što vam treba.

Tvorci ove igre sve su to očigledno preživeli i igrali su upravo na kartu tih međuljudskih odnosa i nostalgije koju će svaki igrač MMO-a zasigurno osetiti. Čak i meni koja i dan-danas igram WoW, bilo je toplo oko srca kad se setim kako je to nekada bilo (i sad je lepo, ali, eh, vanila...), a verovatno će onima koji već neko vreme ne igraju biti još toplije.

Sve u svemu, It’s A Wipe je igra pravljena pre svega da vas nasmeje i evocira neke lepe uspomene. Pri svemu tome, ukoliko već neko vreme ne raidujete, biće vam i zabavna i zarazna jer, iako na veoma uprošćen način, uspeva nekako da prenese atmosferu i uzbuđenje pravog raida. Sve u svemu – divota.

Jovana KUZMANOVIĆ