Italijanski proizvođač igara – Kunos Simulazioni, prethodnih pet godina punom parom radio je na projektu Assetto Corsa. Nakon što su se prethodno kalili na srodnim ostvarenjima netKar Pro i Ferrari Virtual Academy, u Kunosu su rešili da zaplove komercijalnim vodama i igračima ponude znatno pitomije i prijemčivije okruženje. Nije se odustalo od simulacijskog pristupa pa je razvojni tim morao da baci niz vetar sve urađeno tokom prve godine razvoja jer korišćeni endžin, Unity, nije davao dovoljno manevarskog prostora. Autori su želeli da igračima podare personalni simulator, igru u kojoj će biti moguće podesiti i napraviti sve, pa čak i na jednostavan način ubaciti svojim rukama izrađene staze i modele automobila.

Koliko autori nisu želeli da odstupe od svoje originalne zamisli govori i podatak da je Asseto Corsa u Steamovom Early Access „pogonu” provela više od godinu dana – od novembra 2013. godine, pa sve do poslednjih dana decembra upravo završene godine. Nažalost, čak ni posle brojnih odlaganja i dorađivanja, Assetto Corsa nije dobila oblik kakav su autori priželjkivali i sve je još uvek u fazi razvoja, iako je igra zvanično puštena u prodaju i prišivena joj je oznaka verzije 1.00.

Neuobičajeno za moderne projekte u klasi, dočekuje nas spartansko radno okruženje, pomalo arhaično organizovano, bez ikakvih demonstracija moći pokretačkog 3D endžina, showroomova i ostalih eye candy stvarčica. U glavnom meniju čak nema ni muzike, zapravo ne postoji opcija ni da puštate numere dok vozite jer ipak su u pitanju ozbiljne trke, ozbiljne mašine i ozbiljni igrači. Nakon „čačkanja” po menijima ostajemo pomalo razočarani jer Assetto Corsa donosi sasvim generičku kampanju i tek nekoliko sporednih igračkih režima od kojih centralno mesto zauzima Hotlap. S druge strane, na raspolaganju je samo 12 proizvođača automobila, odnosno mršavih 38 različitih modela! Ponudu predvodi Abarthov 500 EsseEsse, prate ga BMW M3, Ferrari F40, McLaren MP4 12C, Mercedes-Benz SLS, Pagani Zonda R... Svoje mesto u igri našle su i „formule” – Lotus Exos T125, Ferrari F1 312T, Classic Team Lotus Type 49 i to je uglavnom to. Situacija postaje još bremenitija kada se na tas vage dodaju podržane staze, a njih je samo 16. Pri tome, neke su urađene „u duplikatu”, odnosno predstavljene su u svojim (inter)nacionalnim verzijama (Silverstone, na primer), odnosno kako su izgledale nekad i sad (Monza). Za igru koja se rasprostire na gotovo 20 GB prostora ovo zvuči kao debakl u najavi...

Nasuprot svim očekivanjima, kada po prvi put preuzmete kontrole nekog od ponuđenih četvorotočkaša (svi su otključani od samog starta), sve bojazni padaju u vodu. Fizički model je apsolutno neodoljiv, brutalno realan, hitar – jednostavno jedan od najboljih koje smo videli do sada. Isključivo je njegova zasluga zašto vam u igri ne trebaju protivnici, kampanja, budženje automobila (da, ovo nije podržano), komentatori i slični dodaci koji su postali šablon kada su igre iz žanra u pitanju. Ovde su pod svetlima reflektora mašina, staza, štoperica i vi! Ne smemo ni da počnemo sa kuknjavom koliko je teško postići dobro vreme na stazi jer sve zavisi od stotine faktora, a pre svega od vaše sposobnosti da savladate goropad koja se nalazi „ispod haube” igre. Međutim, čak i kada gubite i ne uspevate da postignete to što se od vas traži, vožnju završavate zadovoljni i srećni. Svaki obrnuti krug je priča za sebe i novo zadovoljstvo o kojem ćete pričati poznanicima. Assetto Corsa je najbliže prišla osećaju realnog i ne postoji način da vam se njen pristup tematici ne dopadne. Menjanje brzina, kvačilo, potrošnja guma, zagrejanost kočnica, količina goriva u rezervoaru, prijanjanje u krivinama, proklizavanje... Ma, samo navedite ono što vas interesuje. Realizmu doprinose staze koje su na ekran prebačene naročitom laserskom tehnologijom koja je poslednji krik mode. Ako hoćete preciznost, verodostojnost i realnost, onda dalje ne morate da tražite.

Assetto Corsa ima neverovatnu mogućnost prilagođavanja dostupnom hardveru, ali čak i u slučajevima da je poterate na plain PC mašini opet ostavlja bez daha. Ako želite da upravljate tastaturom – može, nešto ste napredniji petrolhead i imate analogni džojped – može i to, ali zašto ne koristiti volan, manuelni menjač i kvačilo? Zašto ne osetiti ultrarealističan force feedback i preuzeti kompletnu kontrolu nad ponašanjem automobila? Imate i za više? Nema problema, dajte ta dva dodatna monitora što stoje sa strane da napravimo virtuelni setup ili još bolje, dohvatite iz kutije Oculus Rift pa nek ide život.

Kada je podešavanje trkačkog okruženja u pitanju, posle svega što smo videli, ostali smo u rebusu. Ovde igra ni približno ne nudi manevarskog prostora koliko se očekuje. Recimo, trke mogu da se odvijaju samo u rasponu od 8 do 18 časova, možete da podesite i temperaturu asfalta (od 10 do 36 stepeni), čak i da definišete njegovu teksturu (stara podloga, obilje prašine, spora/brza podloga, optimalni uslovi). S druge strane, svidelo nam se što može da se podešava brzina trošenja guma i goriva, pa čak i intenzitet takozvanog slipstream efekta, ali ne i to što je iscrtavanje idealne linije statično i ne reaguje na promenu brzine kretanja. Isto tako, nedostaje mogućnost uključivanja iscrtavanja idealne putanje samo u krivinama, što je od esencijalne važnosti za učenje staza. Na meniju su još podešavanje intenziteta korekcije putanje kretanja i kontrole stabilnosti, mogućnost uključivanja automatskog menjača, deaktiviranja kvačila, te definisanje stepena mehaničkih oštećenja. Ako se ne razumete puno u nabrojane parametre, najbolje je da ništa ne dirate i izaberete jedan od tri dostupna šablona – Gamer, Racer ili Pro. Važno je napomenuti da su autori verno preneli ponašanja pravih automobila u igru (zato ih je tako malo), pa ako dotični model nema H-menjač, koristićete „pedalice” iza obruča volana. Isto tako, isključivanje ABS-a smatra se jednom od normalnih stvari u situacijama kada želite da uplivate u svet ozbiljnih simulacija. Ovde je pored osnovne On/Off funkcije ostavljena i mogućnost Factory podešavanja, odnosno prilagođavanja sistemu ugrađenom na svaki model automobila pojedinačno.

Jedan od razloga zašto igra dolazi sa naizgled mršavim rosterom automobila i staza je mogućnost otvorenog modinga. Još od samog starta, u Kunosu su gajili želju da igru naprave pristupačnom za sve one koji žele da doprinesu njenom razvoju. Stvari su do te mere lude da daleko prevazilaze okvire uobičajenog. Hajde da stavimo na stranu to što možete da provozate Ladu 2106 na našem Mišeluku ili da se strmom Glavom Zete uspnete turbo verzijom Fiata Stilo, ovde čak možete da „učitavate” potprograme koji će u potpunosti okrenuti način na koji dobijate povratne informacije od igre. Cajgeri, telemetrija, postignuta vremena... nema toga što kao dodatak za ovu igru ne postoji i nije moguće „podići” na ekran tokom vožnje. Pazite sada, u igru možete da importujete i kastomizovane kampanje, šampionat Formule 1 i tako dalje. Mogućnosti su zaista neograničene. Sve zahvaljujući, već sada, ogromnoj komuni ljudi dobre volje koji svoje slobodno vreme ulažu u „proizvodnju” dodataka.

Zašto smo igri, pored svih izrečenih hvalospeva, dali „svega” 82 poena? Imamo snažan osećaj da je nezavršena i nekako neuobličena. Ama baš nijednu zamerku ne možemo uputiti endžinu i sadržaju koji se našao u igri, ali sve to mora biti upakovano u privlačnije okruženje ako autori misle da dobiju traženih 45 evra (znamo, bezobrazno je skupa). Slažemo se sa stanovištem da nije u pitanju igra za svakog i da na korisnika zaista ostavlja utisak nekakvog ličnog simulatora koji fercera iz sirovog, industrijskog okruženja, ali opet...

S druge strane, razmaženi kakvi smo, očekujemo znatno veći broj staza i automobila i to po sistemu ključ u ruke, baš kao i dodatnih modova kada odlučimo da odmorimo od „vrućih krugova”. I grafika je mogla da bude bolja jer čak i na maksimalnom nivou detalja ne može da parira aktuelnim konzolnim ostvarenjima (ni izbliza). Postoji još jedna stvar – šta se desilo sa noćnim trkama i promenljivim vremenskim uslovima? Od toga nema ni traga ni glasa, a svi znamo šta se sprema za 17. mart kada bi svetlost dana trebalo da ugleda Project CARS. Oluje i gromovi!

Assetto Corsa je divan pokušaj, jedina svetla tačka na inače veoma tamnom nebu PC simulacija vožnje (da, ovo je PC ekskluziva). Autori moraju da nastave sa započetim poslom i porade na pomenutim propustima. Bila bi prava šteta da to ne urade jer ovu igru ne smemo izgubiti! Verujemo da se tako nešto neće desiti jer je u pitanju skupina zanesenjaka čiji se headquarters nalazi odmah pored staze Vallelunga. Već ih vidimo kako trče iz boksa u boks i „dave” vozače i mehaničare kako bi izvukli još neku dodatnu informaciju koju će inkorporirati u narednu verziju igre. Samo da malo ubrzaju sve – igrači brzo zaboravljaju i još brže se okreću konkurentskim ostvarenjima kojih će u narednom periodu biti.

Vladimir PISODOROV