Ova komična avantura španskog studija Nexus nije posebno dobra. Iako ima zanimljivu premisu, fore su u globalu prosečne, a zagonetke su još gore. U scenariju sličnom „Danu mrmota”, naslovni Rendal uspeva da se zaglavi u vremensko-prostornom kontinuumu i zato danima iznova preživljava isti ponedeljak. Jedan od postulata žanra, prema kom junaci ovakvih igara imaju običaj da pokupe sve predmete s ekrana koji nisu zakucani za pod, oduvek je zahtevao izvestan suspension of disbelief. Autori Randal’s Mondaya su to rešili tako što su od Rendala napravili kleptomanijaka i dopadljivog gubitnika koji prvenstveno gleda sebe, ali to ne radi u toj meri da nisam mogao da ga zavolim. Tu „mrmotovsku” osnovu su momci (a verovatno i neka devojka) iz Nexusa pomešali sa vrstom humora koja podseća na stil Kevina Smita, u smislu da se zasniva na pričljivim likovima i njihovim elokventnim dijalozima. Nažalost, iako ima i dosta uspelih provala, one su zatrpane ispod mora nepotrebno produženih dijaloga – prirodno je da se, osim dobrih fora javlja i mnogo loših, ali to postaje izuzetno problematično kada one traju tri puta duže nego što bi trebalo, jer ste onda tri puta duže izloženi njima. Još jedna veza s Kevinom Smitom je i glumac Džef Anderson, koji glumi Rendala u Smitovom vanvremenskom klasiku „Clerks”. Nažalost, iako je Džef odradio odličan posao, nijedan drugi glumac iz igre nije na tom nivou, što dodatno umanjuje broj smešnih situacija. Tu je i neverovatna količina referenci na pop-kulturu, što bi bilo super da su na neki način povezane s pričom, ali one su tu čisto „reda radi” i zbog toga štrče.

Ako ste razmišljali o tome da igrate ovaj naslov zbog zagonetaka – nemojte. Jeste da se ovakve avanture zasnivaju na „crtanoj” logici, ali što je mnogo, mnogo je. Pravilo je da je bolje da većinu avantura pokušate da pređete bez rešenja, a Randal’s Monday je izuzetak koji potvrđuje to pravilo – igra je puna zagonetaka koje jednostavno nemaju smisla. Tokom igre ispravio sam krivu žicu tako što sam je stavio u blender, „ojačao” sam piće pomoću zarđalog brijača i slično. Istovremeno, smetao mi je i Rendalov spor hod, kao i česta učitavanja između lokacija i prisustvo kratke pauze posle svakog pokušaja interakcije s predmetima. Savet: ako pravite avanturu s potpuno suludim zagonetkama, neka igračima bar bude udobno dok ih rešavaju. Ovako, vrlo brzo mi je postalo naporno da posle svakog zaglavljivanja ponovo pretražujem već pretražene scene.

Ukratko, Randal’s Monday eventualno vredi da se proba zbog koje dobre fore i simpatičnog protagoniste, ali ako odlučite da to uradite, savetujem da bacite pogled na rešenje čim se zaglavite. Ili jednostavno nemojte da traćite dragoceno vreme na ovakav mediokritet.

Aleksandar ĐURIĆ