Zamalo da The Crew postane najbolja trkačka igra koju je svet video! Delio ju je samo prvi od drugog decembra. A na kakvu su samo divnu ideju došli u kompaniji Ivory Tower – pred vama je mapa Sjedinjenih Američkih Država i možete po sopstvenom nahođenju da se vozate sa istočne na zapadnu obalu. Pri tome, uopšte ne moraju da vas dotiču misije i sporedni zadaci kojih je na stotine. Nalazite se u svom omiljenom četvorotočkašu i jezdite bez cilja uživajući u živopisnoj scenografiji. Najlepša stvar tek sledi – putevima se ne vozite sami, već se nalazite u društvu svoja četiri drugara koji su vam verni kompanjoni i wingmani. Ako iskrsne misija koja vam se sviđa nastupate zajedno, pokrivajući jedan drugom leđa i u furioznom tempu ostavljate protivnike da gutaju prašinu iza vaših točkova. Trkački online MMO, kako to divno zvuči svim ljubiteljima benzina i spaljenih guma...

A onda se desilo ono najgore. Odlučeno je da igra dobije mainstream sadržaj i nalepnicu „preporučljiva za sve”. Redom su ubacivani elementi iz drugih igara koje su autori smatrali vrednima – Forza Horizon, Need for Speed, Burnout, Test Drive: Unlimited, FlatOut, MotorStorm... Nema tog trkačkog naslova, a da se pojavio u poslednjih desetak godina, čiji elementi nisu završili u igri The Crew. Nažalost, pokupljene su baš one stvari koje ne valjaju, kao da su autori u rukama držali nekakav magični štapić koji namerno privlači đubre. Projekat osuđen na propast i pre nego što je uspeo da zavrti glave mlađanoj generaciji kojoj je zapravo namenjen.

Radnja kao da je pisana za novi nastavak filma „The Fast and the Furious”. Rođenog brata, koji je vođa nekakve good guys bande ljubitelja trka, ubijaju vam pred očima, a prljavi detektiv vam smešta ubistvo. Sve zbog želje da dobro organizovanu grupu trkača upregne u svoje kriminalne uzde i na njeno čelo postavi čoveka od poverenja – ubicu vašeg burazera. Nakon što ste pet godina, ni krivi ni dužni, odležali u buvari, detektivka bez mrlje u svojoj karijeri vam daje ponudu koja se ne odbija. Izlazite iz zatvora ako prihvatite da radite za nju i pomognete joj da raskrinka korumpiranog kolegu, a šefa zloglasne ekipe „5-10” smesti u zatvor. Uskačete u prvi automobil koji možete da kupite dodeljenim vam novcem i krećete da se obračunavate sa 5-10 poručnicima u klasičnom Need for Speed stilu. Prvo obavljate manje zadatke i trke nedorasle vašem renomeu, da biste potom u direktnom obračunu sa mesta šefa svrgnuli lika koji je zadužen za naročitu oblast na mapi. Viđeno, gledano, prežvakano, zaboravljeno i, nažalost, ponovo oživljeno u The Crew.

Da je akcenat na automobilima, njihovom „budženju” i preciznim trkama koje zahtevaju smelost i odvažnost ne bismo imali ništa protiv, ali u The Crew stvari stoje malo drugačije. Da li verujete da igra može da se završi sa samo jednim automobilom? I to onim koji ste kupili odmah na početku? Zvuči neverovatno, ali je tako! The Crew ne radi apsolutno ništa da vas motiviše da kupite neko drugo „prevozno sredstvo”, već vas jednostavno samo gura da cepate dalje. Svaka uspešno završena misija donosi određen broj poena iskustva, pa samim tim i bolje delove koje ugrađujete direktno na ulici – instant! Doduše, imate i garažu, koja je svojevrsni HQ, i tamo možete da se bavite pimpovanjem vozila sve sa „bojadisanjem” i ostalim kozmetičko-limarskim radnjama.

Poenta je da ne morate odlaziti tamo jer PUF, novoosvojeni deo se magično pojavljuje ispod haube i možete da nastavite dalje bez gubljenja vremena. Inače, automobili su podeljeni u šest kategorija – jedni su namenjeni vožnji na trkačkim stazama, drugi u reli uslovima, treći su obični četvorotočkaši tek izašli iz salona... Poenta je da svaki model može da bude sve od prethodno rečenog, samo „aktivirajte” prave delove i na konju ste. Sa asfalta silazite na šljunak, sa šljunka ste na ulici, sa ulice na trkačkoj stazi. Da stvar bude potpuno poražavajuća pobrinuo se roster automobila. Pagani, Ferari, Lamborgini, Mini, BMW, Aston Martin, Bentli, Ford, Ševrolet... Kladimo se da ne vidite problem! On leži u činjenici da je svaki proizvođač prisutan sa tek jednim, dva ili tri automobila. Za igru koja pretenduje da postane vrhunska trkačka zabava milionima igrača širom sveta ovo je malo, više nego malo. Da ne upotrebimo neki drugi izraz.

Da se vratimo na misije. Pored klasičnog „zapleta” koji podrazumeva ponižavanje takmaca na improvizovanim stazama (uglavnom u gradu), obavljaćete i zadatke gde je potrebno „isterati” sa druma oponenta i oneposobiti mu vozilo. Tu je i jurnjava sa „momcima u plavom”, kao i kratke sporedne misije gde je potrebno da pokažete umešnost u vožnji slaloma, brzom izbegavanju gustog saobraćaja, letenju kroz vazduh u dalj zaletanjem preko nekakvih improvizovanih uzletnih rampi i tako dalje. Iako su nam se ove mini-igre prilično dopale, kompletan ugođaj (čak i besciljne vožnje) kvari pokretački engine, odnosno neubedljiv fizički model. U pitanju je Need for Speed iz svojih „najboljih dana” i potpuno odsustvo bilo kakvih pravila u ponašanju automobila i pojma upravljanja. Važan je samo gas, nitro i da se od ograde odbijete u pravcu ciljne ravnine. Automobili se propinju zadnjim krajem kao besne kobile, na dodir upravljača vam uzimaju kontrolu i teraju vas da se znojite, dok trka od vas traži preciznost kako biste „prejahali” aktivnu misiju. Lažan osećaj simulacije stvaraju podešavanja koja sadrže sportski i slične režime vožnje, ali vam ne govore šta to tweakuju u engineu – koje pomoći uključuju, a koje isključuju. Šlag na torti je pogled iz kabine vozila koji je u ovakvoj postavci stvari krajnje izlišan i nepotreban.

Kako se u celu priču uklapa ideja o „uparivanju” igrača? Nažalost, ne tako sjajno! Ukoliko igrate sa poznanicima, stvar će donekle biti bolja pošto ćete se bez problema naći online u zakazano vreme i upustiti u avanturu. Problem je drugačije prirode – misije, koje je moguće igrati i solo, postaju teže srazmerno broju ljudskih igrača koji učestvuju u njima. U pojedinim situacijama to može da bude frustrirajuće pošto vam pomoć prijatelja zapravo i nije neka pomoć već samo skaliran problem. S druge strane, ako ste „ekipu” oformili od igrača koje ste upoznali u virtuelnom svetu igre pripremite se za svojevrsno razočarenje. Retko ko je online kad i vi, svi se uglavnom nalaze na različitim nivoima razvoja vođenog lika i mahom odbijaju da vam pomognu u misijama kada to od njih zatražite. Postoji i opcija biranja partnera za misije po principu slučajnog izbora koja je jednokratna, ali ona uglavnom prolazi bez uspeha pa igranje nastavljate u solo režimu kao da ono MMO uopšte ne postoji. Ovde moramo da vam skrenemo pažnju na još jednu stvar. Da biste igrali The Crew potrebna je stalna internet konekcija, pa će programska rutina da vas nakon nekog vremena izbaci iz sesije, čak i ako samo odete u meni ili pritisnete pauzu.

Mnogi će biti razočarani tehničkim karakteristikama. Očekivanu vizuelnu nirvanu zamenilo je sasvim prosečno okruženje sa izraženim nedostatkom detalja, čak i na maksimalnim podešavanjima. Najviše smetaju modeli automobila koji su u pojedinim slučajevima kao ofarbane kartonske kutije. Naravno, to se ne odnosi na vaše „točkove”, pa čak ni na suparnike u tolikoj meri, ali saobraćaj... Kao da je iz 2003. ili 2004. godine, u najboljem slučaju. Da li je neki bug ili propust, tek pogledu iz kabine nedostaje retrovizor, što je krajnje neugodan podatak za autore. Dalje, građevine su izuzetno loše urađene i vidljiv je nedostatak poligona i kvalitetnijih tekstura i to sprečava uživanje u punoj meri. Što se tiče zvučnih efekata oni u potpunosti prate ustanovljenu liniju i krajnje su neubedljivi. Ruku na srce, retko koja trkačka igra oduševi u ovom segmentu, ali The Crew čak i nisko postavljeno lestvicu ne uspeva da preskoči.

Nije baš epic fail, ali je fail! Jedina svetla tačka u igri je fantastična, prostrana mapa koja vam omogućava da se vozate sa jedne strane na drugu maltene bez ikakvih ograničenja. Priču bismo progutali samo da je fizički model spretnije i kvalitetnije urađen. Nije morao to da bude kvalitet Forze ili Gran Turisma, ali Horizon ili barem MotorStorm bi dobro „legli”. Neka ide život – i OutRun bi sada dobro došao. Nažalost, autori su se odlučili za Need for Speed pristup koji odavno „ne pije vodu”, čak ni među casual virtuelnim vozačima. Engine je do te mere odbojan da vam jednostavno ne dozvoljava da se udubite i nastavite da gurate misije koje povremeno umeju da budu prilično teške. Najveća mana je ono što je trebalo da bude najveći plus – online komponenta. Saborce teško nalazite, a i kada ih nađete i dalje se ponašaju kao da su u offline svetu. Možda će vam se učiniti da smo bili previše oštri prema momcima iz Liona koji su potpisali The Crew. Ali iz aviona se vidi da su prethodno radili u Eden Gamesu na naslovima iz kojih su pokupili baš one negativne stvari. Šteta! Još jedna prilika otišla je u nepovrat...

Vladimir PISODOROV