Web Summit 2014, Dablin, 4-6. novembar

Kao detetu u muzeju igračaka ili Diznilendu, kao najvećem sladokuscu u muzeju čokolade, gurmanu na sajmu sireva i vina, tako je onima koji žele da zavire u budućnost na događaju koji je u četiri godine stigao od 200 do 22.000 posetilaca i učesnika. Radi se o Web Summitu, održanom u Dablinu od 4-6. novembra. Stotine međunarodnih medija bilo je prisutno, između ostalih CNN, BBC, „Forbes”, „The Guardian”, „Time”, „Economist”, „Business Insider”, „New York Times”, Wired, a pogađate, i „Svet kompjutera”. Neki od novinara i urednika pojavljivali su se i kao govornici na binama Arene RDS (Royal Dublin Society) zajedno sa vodećim ljudima u oblasti tehnologije, kao i onima koji žele to da postanu.

Kako se tehnologija uvlači u svaku sferu života, moglo se videti na nekoliko bina. Osim glavne, smeštene u takozvani Village, gde je bila i preduzetnička bina, tu su bile scene na kojima su se održavali govori u oblasti marketinga, mašinstva, muzike, sporta, filma, građevine, sve smeštene u takozvani Town. Nešto intimnija bina nazvana „Biblioteka”, bila je domaćin diskusija i govora koji su bili više analitički i filozofski. Tu su ispitivane implikacije nadgledanja, prava na privatnost i zaborava nakon smrti. Na istoj bini je Oskarom nagrađeni scenarista i režiser Neil Jordan pričao (tačnije čitao, sve od početka do kraja) o odnosu naracije i tehnologije u filmu.

Peter Thiel, jedna od najvećih zvezda Samita, bio je na glavnoj bini trećeg, završnog dana. Čovek koji je osnovao PayPal, a zatim ga prodao eBayu, jedan od prvih investitora Facebooka, čovek koji se ne bi nikad osećao nesigurno da je novac dovoljan da obezbedi samopouzdanje, znojio se na sceni i izgledao veoma nervozno dok je pričao o razlici Evrope i Amerike kada je u pitanju odnos prema tehnologiji, kao i o budućnosti u kojoj će se smrt odlagati u nedogled.

Naspram poslovno dokazanog milijardera Thiela, na Samitu je bilo hiljade startapa koji su se nadali da će se neko od investitora zainteresovati i uložiti baš u njih. Neki su bili stidljivi i mislili da ne treba nikoga juriti i vući za rukav, dok su drugi imali agresivniju prezentaciju i ponašali se kao da znaju koliko vrede.

Među startapovima su bila i tri iz Srbije: http://frienduh.com, društvena mreža za one koji žele da budu deo grupe, aplikacija sa misijom da promeni način na koji developeri testiraju softver i platforma koja omogućava svakome da, bez predznanja, kreira dinamički sajt putem CMS-a http://weevify.com.

Pičing (pitching) je zaslužio posebnu pažnju. Radi se o veštini predstavljanja esencije projekta pred publikom i žirijem. Od četvorocifrenog broja takmičara, u finalu je bilo šest odabranih, tri iz alfa (rano preduzetništvo) i tri beta (u razvijenijoj fazi projekta) kategorije. Svako je odgovarao na pitanje nekoga iz žirija. Pobednici su Codacy (Continuous Static Analysis), koji možete probati besplatno (www.codacy.com) i BaseStone (www.basestone.io) namenjen saradnji profesionalaca u građevinskoj industriji.

Coca-Cola je ta koja podržava nove talente, a jedna od prezentacija je objašnjavala upravo kako pomoć i ulaganje u nove kompanije ojačava postojeće firme. Iako je na jednoj od bina rečeno da su koderi nove rok zvezde, ipak je Bono (iz benda U2, ako je uopšte potrebno napomenuti) taj koji je publiku podigao na noge. Svako je želeo sliku ili selfie sa pevačem u pozadini.

Bono je bio učesnik debate o muzici i filmskoj industriji u 21. veku. Budućnost muzike je, kako je u više govora rečeno, u strimovanju, a ne kupovini/posedovanju. Na primer, dok prihodi prodavnice iTunes opadaju, Spotify beleži rast profita. Isto je i kad se radi o gledanju filmova i serija. Sve su više u upotrebi modeli po uzoru na Netflix, koji uz određenu pretplatu obezbeđuju raznovrstan striming ili iznajmljivanje materijala.

Budućnost zabave je i u crowdfunding načinu dolaženja do finansija, putem sajtova poput Indiegogo, Kickstarter... Na samitu je pokrenut jedan takav projekat. Radi se o filmu „6 Days of the Rising”, istorijskoj borbi za slobodu Iraca 1916. godine. Film će koristiti zelene ekrane visoke 30 metara da bi se dočarao Dablin iz tog vremena.

Virtuelna realnost je okupirala prisutne na Samitu. Oculus Rift, uređaj za virtuelnu realnost, namenjen je pre svega gejmerima i obezbeđuje potpuni ulazak u (virtuelno) iskustvo. U video igrama, igrač se oseća kao jedan od učesnika. Svakako, mogućnosti idu daleko van sveta igara: za poslovne potrebe komunikacije, konferencije, kao i u medicinske svrhe, kao na primer, lečenje sindroma posttraumatskog stresa.

Žrtve nepoželjnog iskustva mogu da ožive događaj i da se u bezbednom okruženju u njega uvuku i iz njega izvuku drugačije značenje. Za sve to ne treba čekati godinama već svega nekoliko meseci i kako je Oculus najavio, stižu proizvodi za komercijalnu upotrebu.

Brojni prisutni su se nadali da će na neki naredni Web Summit doći letećim kolima. Putovanja su danas sve više uslovljena tehnologijom. Agencije se sve ređe koriste i ljudi sami rezervišu ono što im je potrebno. Na Samitu se pričalo o važnosti izgradnje poverenja u brend. Dok se nekada određeni sajt koristio samo da bi se došlo do usluga određenih kompanija, danas se veruje sâmom sajtu koji je posrednik u bukiranju.

Srbija je nedavno imala neprijatno iskustvo sa dronom, međutim, na Samitu su dronovi izazvali uzbuđenje prisutnih. Radi se na širenju komercijalne upotrebe bespilotnih letećih robota, a njihova moguća primena je široka, od poljoprivrede, odgovora na katastrofe, bezbednosti itd. Amazon je upravo najavio testiranje isporuka robe istog dana, koju će vršiti dronovi. Međutim, dronovi ne izazivaju samo osmeh na licu, već i zabrinutost zbog uplitanja u privatnost i uvećane mogućnosti nadgledanja.

Predmeti koji se koriste će sve više biti povezani sa internetom. Na taj način će biti moguće pratiti informacije bilo da se radi o kolima, grejanju, hrani koja treba da čeka u stanu. Tako neko na daljinu može uključiti grejanje kada krene ka kući i ući u topli dom, a istovremeno biti štedljiv. Tu je i pametna LED sijalica Lifx koja je započela život kao Kickstarter projekat koji je sakupio više od milion evra. Lifx omogućava daljinsko upravljanje osvetljenjem putem aplikacije na pametnom telefonu. Moguće je menjati boje, jačinu osvetljenja, kao i paliti i gasiti svetlo tokom boravka van kuće radi bezbednosti. Ista sijalica se može koristiti više od dve decenije! Ali naravno, kome to treba kada će do tad njen IQ biti umanjen, tj. biće zastarela i u senci pametnijih izuma.

Intel je nedavno odlučio da Dablin učini gradom koji je najgušće opremljen senzorima. Postaviće stotine senzora po gradu kojim se prate podaci okruženja, pre svega buka, kvalitet vazduha, saobraćaj. Podaci se mogu koristiti i u profesionalne svrhe za arhitekte, urbaniste, enterijeriste, ali takođe i za svakodnevne informacije omogućene javnosti. Tako će oni koji voze bicikl moći da, na osnovu podataka, izaberu najpogodniju rutu do destinacije.

Neobično je da na događaju koji veliča hi-tech dostignuća, nešto što bi trebalo da je osnovno – Wi-Fi, gotovo da uopšte nije funkcionisalo. Paddy Cosgrave, osnivač Samita, pomenuo je to više puta na glavnoj bini između govora, ali ko je dovoljno šetao po Areni, znao je da je internet na nekim mestima bio neometan, kao na primer, na sceni „Biblioteka”. Takođe, svuda po Dablinu, bilo da je u pitanju ulica, kafić, autobus, aerodrom, internet je bio dostupan besplatno.

Svako veče, Samit se prenosio na ulice grada, a kome ni točenje piva i viskija do zore nije bilo dovoljno, radi daljeg umrežavanja mogao je da krene na zapadnu obalu u Westport, gde su se grupi od oko 200 ljudi pridružili i premijer Enda Kenny i, za „Svet kompjutera” zanimljiviji, John Huikku, čovek koji je radio na animacijama i vizuelnim efektima ostvarenja poput „Zaleđeno kraljevstvo” („Frozen”), „Armagedon” i „Gospodar prstenova”.

Sanja STOJANOVIĆ