Ova aplikacija omogućava vama, konzumentu, da se kroz svakodnevnu potrošnju držite svojih principa tako što ćete novac da trošite na robu koja je u skladu sa vašim stavovima, a da bojkotujete ono što nije. Po instalaciji aplikacije, neophodno je da kreirate nalog kako bi Buycott znao u šta verujete. Zatim ćete pristupiti pokretima koji su u skladu sa vašim principima. Pored klasika kao što su borba protiv GMO, trenutne aktuelnosti u svetu oslikavaju kampanje za i protiv Izraela koje trenutno beleže najveći rast. Naravno, i vi možete da pokrenete svoju kampanju. Kada ste definisali svoje tendencije, sledeći put kada ste u kupovini, skenirajte barkod proizvoda iz aplikacije. Skeniranje je veoma brzo i precizno, barkod je moguće držati čak i naopako. Na osnovu podataka iz barkoda i baze proizvoda dobićete detalje o proizvođaču i informaciju da li je dotični proizvod u skladu sa vašim uverenjima. Na žalost, proizvoda iz Srbije nema previše. Program će pravilno prepoznati firmu koja ja u pitanju, nekada čak i ime proizvoda, pa će vam ponuditi da taj proizvod unesete u bazu. Mislili ste da je biti aktivista lako – e pa nije, morate i vi da učestvujete, ne možete samo da pipkate mobilni. U slučaju da Buycott pravilno prepozna proizvod, daće vam sumarum da li je proizvod u skladu sa vašim stavovima ili nije. Ako nije, možete da izlistate koje su to stavke koje se kose sa vašim principima. Takođe je moguće izlistati i porodično drvo proizvoda, odnosno videti vlasničku strukturu kompanije i podkompanija koje su u vezi sa pomenutim proizvodom.

Možda je naglasak na činjenici da svako može da pokrene kampanju. Tako postoji kampanja koja je protiv Starbucksa, jer oni navodno finansiraju Izrael. Kada je CEO Starbucksa dao zvaničnu izjavu da oni ne podržavaju Izrael, pokrenuta je kampanja zbog toga što je Starbucks anti-Izraelski. Takođe, dovodi se u pitanje koliko uspešno možete da bojkotujete neku firmu u konzumerskom društvu u kojem živimo. Tako je internetom kružila slika o 10 kompanija koje kontrolišu skoro sve što možete da nađete u radnjama. Ako se, recimo, nameračite na Nestle jer oni „uništavaju svetsku vodu”, kako kaže jedna od kampanja, lišićete se preko 8000 svetskih brendova, a da ne pominjemo broj proizvoda (na primer, Diesel farmerki ili L’Oreal, Garnier, Maybelline i Lancome šminke). S druge strane, veliki broj svetskih kompanija ima lokalne proizvodnje, pa tako ignorisanje artikala svetskog brenda proizvedenih u lokalu obično bez hleba ostavlja domaće zaposlene i njihove porodice. No, ako smatrate da je išta bolje nego ništa, a ne želite da bacate Molotovljeve koktele, onda se bacite na moderni aktivizam i trošite pare u skladu sa svojim stavovima.

Ivan ČABRILO