Ne može da se kaže da hard-core survival MMO pucačine, zasnovane na konceptu jednog života i perma-smrti, niču kao pečurke posle kiše, ali je prilično evidentno da njihova popularnost konstantno raste. Zaprepašćujući uspeh moda i stand-alone igre DayZ u dobroj meri ponovio je famozni Rust, čiji je autor zaradio milione pre nego što je igra izašla iz Alpha faze.

Nether je igra koja sledi isti fazon, ali je smeštena u nešto drugačije koncipirano okruženje postapokaliptičnog gradskog jezgra. Ruinirani stambeni blokovi, ljušture oblakodera i sveopšti krš devastiranog grada predstavljaju oštri otklon u odnosu na obe prethodne igre, predominantno smeštene u prirodu. Isključivost urbane zone i mogućnost ulaska u gotovo svaku zgradu daju dodatnu dimenziju teskobi i neizvesnosti, pre svega u sferi incidentnog PVP-a.

Kao u svim igrama ovog tipa, primarni cilj je preživljavanje, dok se sekundarni svodi na ono što sami zacrtate. U igri imate jedan život, a pogibijom gubite sav skupljeni loot i sve nivoe koje ste stekli igranjem. Da, Nether ima i RPG komponentu koja se svodi na investiciju jednog poena koji dobijate po „dingu” na novi level u veštinu sa hladnim i vatrenim oružjem, snagu, survivalizam i druge osobine. Na primer, ako u „melee” uložite poen, dobićete opciju za blokiranje protivničkih udaraca, dok vam poen u „firearms” stavku daje bonus na headshotove. Sistem je robustan i lako shvatljiv. Pored HP-a koji lako i brzo gubite u borbi, u igri morate da vodite računa i o ishrani, ali krvarenje, bolest i drugi statusni efekti nisu (još) implementirani.

Apokalipsu Nethera nisu donele atomske bombe, zaraza ili asteroid, već mutirane teleportujuće kreature bez jasno definisanog porekla. Te Nether-zveri dolaze u raznim formama koje imaju jednu zajedničku osobinu: mogućnost teleportacije koju obilato koriste u borbi. Ovaj zanimljiv potez developera čini programere AI rutina gotovo nepotrebnim: ako zver ne može da vas dohvati, ako pokušavate da je daljinski koknete trolujući je oko prepreka kao raptora u Gothicu, karakondžula će jednostavno da se materijalizuje iza vaših leđa. Simple! Borba sa manjim zverkama moguća je i defaultnim nožem, ali krupniji primerci zahtevaju vatreno oružje, poželjno što većeg kalibra. U gameworldu se ponekad pojavi i mini-boss ili navala manjih Nether zveri kada se preporučuje grupisanje.

Oružje, municiju, hranu, zavoje i oklope možete pribaviti na nekoliko načina. Prvi i osnovni tiče se tumaranja krajolikom i zavlačenja u objekte u potrazi za nečim korisnim, što je najsporije, ali i najsigurnije. Drugi način je lov na Nether zveri, čiji ostaci služe kao crafting komponente, a mogu i da se prodaju kod vendora pa da za taj novac kupite ono što vam treba. Treći i nekako najzanimljiviji način jeste ubijanje drugih igrača i otimanje njihovih zaliha: PVP u igri je „apsolutan” i aktivan u celom gameworldu, sa izuzetkom sigurne zone koja služi kao trgovačko čvorište i odmorište. Ukupno 64 igrača po serveru koji su smešteni u gradsko jezgro prilično uskog obima podrazumeva frekventne susrete, pogotovo tokom vikenda i u večernjim gaming špicevima. Pasivniji igrači imaju opciju za špediciju paketa između sigurne zone i outposta, što donosi manju količinu keša i XP-a.

U ovoj fazi razvoja, igri veoma ozbiljno fale socijalne alatke kompleksnije od pozivanja drugog igrača u grupu. Telesni emotikoni i VOIP koje ima DayZ omogućavaju smislenu interakciju među igračima koja poznaje i drugi rezultat osim brutalnog ubistva u šumi. Ako nekom mahnete ili salutirate, pozdravite ga ili ga ponudite konzervom pasulja, manja je verovatnoća da će jedan od vas završiti izboden. Kada u Netheru naletite na nekog, možete samo da se gledate i eventualno skačete u mestu, sve dok jedan od vas ne povuče oroz ili potegne nož. Jednostavno rečeno, nemate metod ni način da iskažete nijednu drugu emociju osim besa i pohlepe. Za nedelju dana igranja nisam sreo nikoga ko nije pokušao da me ubije: svaki iznenadni susret sa drugim igračima sveo se na kraću klanicu posle koje je jedan od nas poslat na serverski ekran da napravi novog lika, dok je drugi zviždukao „Ja igram Nether i zovu me Božom, koga vidim ubošću ga nožom”. Još su gore bile situacije u kojima su me likvidirali iz zasede, najčešće snajperom sa jednog od 500 prozora polurazrušenog bloka zgrada. Ova igra je raj za gankere, jer su šanse da vas neko primeti u šumi betona, šuta, visokih zgrada i korova minimalne ako se pritajite na visokoj poziciji i strpljivo sačekate da neko promoli nos. Beskičmene gnjide, nažalost, najčešće imaju dovoljno strpljenja...

Dve male kompenzacije za konstantnu brzu i nasilnu smrt su mogućnost da u „stashu” ostavite višak stvari za nekog budućeg alta kao i levelovanje naloga koje vašim svežim „spawnovima” daje male gameplay bonuse. Ako se, na primer, sa jednim likom dokopate više oružja i municije nego što možete da ponesete, odložićete pištolj i par šaržera u kasicu-prasicu i sledećem spawnu olakšati prvih pola sata igre. Levelovanje globalnog naloga dešava se uporedo sa napretkom po igračkim nivoima, s razlikom u tome što vam account progress ostaje posle smrti. Ti „nalozni bonusi” kreću se od veće sume startnog novca, većeg inicijalnog kapaciteta za nošenje stvari i drugih sitnica, ali, nažalost, ne i u pogledu startnog oružja i opreme.

Nether je sirova i surova igra sa dobrom idejom čije autore očekuje još dosta posla na implementaciji dodatnih gameplay sistema kao i peglanju postojećih. Za sledeće pečeve najavljeno je produbljivanje sistema frakcija i početak implementacije borbe za teritoriju i dominaciju serverom, što će PVP nasilju dati dublju poentu od puke pohlepe i griefinga.

Miodrag KUZMANOVIĆ