Od svih legendarnih fantasy franšiza koje su se začele na PC-u, The Elder Scrolls nekako najviše zaslužuje da dobije svoj MMORPG. Bogato predanje, obilje materijala i bremenita virtuelna istorija tog fantasy sveta ima odličan potencijal za masovnu multiigračku poslasticu starog-novog kova. Jedini problem može da bude alavost izdavača, koji zaslepljen sjajem svog virtuelnog zlata može da preceni kvalitet i obim sadržaja koji nudi tradicionalno vrlo zahtevnoj MMO publici. The Elder Scrolls Online namerava da postane prva MMO igra posle World of Warcrafta koja će da uspe sa planom da pored pedesetak evra za kutiju/kôd zahteva i plaćanje standardne mesečne pretplate. Rizičan, možda i suicidalan potez ZeniMax Medie i Bethesde, videćemo...

The Elder Scrolls Online smešten je na kontinent Tamriel nekih hiljadu godina pre dešavanja iz Skyrima, u vreme invazije Daedričkog princa Molag-Bala na Nirn. Kao što TES tradicija nalaže, i ovde počinjete kao zatvorenik koji nije svestan svog potencijala niti sudbinske uloge u večnom sukobu dobra i zla i kome predstoji drugi marš kroz Scile i Haribde do maksimalnog levela i epskog loota.

U igri postoje tri osnovne frakcije, koje pokrivaju gotovo sve bitne rase Tamriela: Daggerfall Covenant (Breton, Redguard i Orc), Ebonheart Pact (Nord, Dark Elf i Argonian) i Aldmeri Dominion (High Elf, Wood Elf i Khajiit). Igra ima četiri klase: Dragon Knight, Templar, Sorcerer i Nightblade, od kojih je svaka sa unikatnim osobinama, ali i minimumom restrikcija oko opreme i oružja koje može da koristi. Sistem je sličan Skyrimu, i iako nije fleksibilan kao Skyrimov, nudi mnogo više opcija i detalja nego bilo koji drugi MMORPG na tržištu. Kad čovek pogleda debilanu u koju su se pretvorile klase World of Warcrafta, široko polje opcija koje nudi TESO deluje kao hladna limunada u paklu.

Moja beta avantura u čizmama Khajiit Dragon Knighta počela je na Summerset ostrvima i trajala je otprilike dvadeset sati, dok druge obaveze nisu zarile zube u dragoceno vreme. Karakter questova koji nudi TESO malo je napredniji od MMO standarda u smislu da ih ima manje i da se retko koji svodi na kvantitet nečega/nekoga što treba prikupiti ili ubiti. Svi questovi imaju govorno-glumačku komponentu, sa značajnim varijacijama u kvalitetu umetničkog izraza: neki glumci su bili evidentno smoreni i nisu se pravilno uneli u ulogu. Lore koji ih je pratio srazmerno je zanimljiv, uporediv sa Morrowindom, Oblivionom ili Skyrimom, uz određene kompromise koje je zahtevala MMO forma, najčešće oko faznog instanciranja zona (slično WoW-u) i brži respawn mobova. Igra je na početku veoma laka, da bi se negde oko osmog nivoa krivulja težine znatno uspravila: većina end-fajtova u quest lancima nije se dala završiti solo osim po cenu velikih muka i pripreme. Srećom, u igri postoji robustan sistem za uparivanje, kao i zonski chat uz pomoć kojih je grupisanje sa drugim igračima veoma jednostavno.

Što se tiče endgamea i PvP-a, tu priču valja ostaviti za kasnije – igra izlazi početkom aprila, tako da ćemo negde u maju dobiti jasnu sliku o potencijalu igre za raiding i masovni PVP sa ciljem preuzimanja imperatorskog trona. PvP endgame, u skladu sa svim raspoloživim podacima, trebalo bi da podseća na mutirani i obogaćeni Warhammer Online.

Bespogovorno dobra stvar u igri su gathering i crafting profesije, očišćene od većine veštačkih limita namenjenih balansiranju serverske ekonomije. Kao i u Oblivionu i Skyrimu, možete da se istovremeno bavite alhemijom, branjem cveća, pripremom hrane, rudarenjem, kovanjem oružja i oklopa, pecanjem, enčantovanjem runa... Kao i borbeni skillovi, i veština u profesijama organski napreduje u skladu sa praksom, mada je proces vidljivo sporiji nego u single player TES naslovima. U prevodu, naštancovaćete se noževa za sve pare pre nego što vam blacksmithing skoči sa dva na tri, da ne govorimo o dvocifrenim vrednostima. Kad smo već kod BS-a, posebno nam se svideo sistem nadogradnje oružja, od kojih svaki primerak možete pretvoriti u zeleni (uncommon), plavi (rare) i ljubičasti (epski) ukoliko goli komad „dokujete” uz odgovarajući, srazmerno retki resurs (honing stone, dwarven oil...), uz šansu da proces pukne i sve izgubite ukoliko investirate manje resursa od cifre koja obezbeđuje stopostotni rezultat. Još jedna zanimljiva stvar je proučavanje „traita”: kada nabasate na oružje sa nekim od ređih atributa, možete ga iskoristiti za istraživanje kreativnog procesa, što će vam omogućiti da postupak implementirate u primercima koje ćete sami kasnije praviti. Istraživanje je automatsko i traje više sati po komadu oružja, što je blagi naklon EVE Onlineu i Fallen Earthu, MMO-ima koji koriste slične sisteme koji traže vreme. Sve u svemu, ovo je pravi MMO za igrače klase „hrčak” koji vole da pabirče, napreduju u profesijama i sakupljaju retke recepte i planove. Njima su namenjeni i ačivmenti, mada na ovom polju igra za sada deluje praznjikavo i nedorađeno.

Jedna stvar koja izdvaja TESO od većine MMO naslova na tržištu je MegaServer tehnologija koja radi kao automatski „sharding”. Nakon kreacije lika ne birate server na kojem ćete da igrate, već vas igra automatski baca na evropski ili američki klaster, što je proces koji je nevidljiv za igrača. Igra se de facto sastoji od gomile servera (kao WoW, recimo), između kojih vas šalta automatski zarad ujednačavanja populacije na kompletnom klasteru. Ovo u praksi znači da (gotovo) nikada nećete čekati na red za ulaz na server ili lagovati kao Lagislav Lagački u gradu sa aukcijskom kućom, ali podrazumeva da ćete ređe naletati na iste ljude tokom questovanja. Ako budete želeli perma-socijalizaciju sa relativno konstatnom ekipom, moraćete da napravite ili uđete u gild.

Na grafičkom planu, igra liči na MMO-izovani Skyrim kome je smanjen doživljaj sa atmosferskim efektima, uz očuvanu detaljnost morfologije okruženja. Igra izgleda lepo, ali ne lepše od, recimo, Rifta. Hardverska zahtevnost nije preterana, ali razlika između low i high preseta zna da bude baš drastična. Na GeForce 760 GTX recimo, sve radi lepo u 2560 x 1440 na max uz isključeni AA, tako da će na 1080p sve da klizi i sa karticom starije generacije.

Stvar koja mi se ponajviše svidela jeste širina zona, koje su kao stvorene za njuškanje, istraživanje i zavlačenje u svaku šupljinu u potrazi za rudama, cvećem, runama, knjigama, quest giverima i specijalnim šardovima koji vas nagrađuju skill poenima. Igra vas aktivno motiviše da bazate krajolikom, što je osobina koja krasi sve TES single player igre, ali koju mnogi moderni MMO naslovi prenebregavaju, trudeći se da vas usmere kroz uski quest hodnik. Ovo mi je nakratko vratilo filing iz vanila WoW-a i želju da vidim šta se nalazi iza sledećeg brda, što nikako nije mala stvar. Za dugogodišnje fanove TES-a, igrače-krstarice klase „Macedonić”, najkrupnija motivacija za istraživanjem biće komadići lorea u formi svitaka i knjiga koji u svim zamislivim sferama produbljuju TES mitologiju. Za nekoliko dana igranja bete nabasah na stotinak literarnih radova ovog tipa, što je više kvalitetnog teksta nego što ga ima bilo koji drugi MMO A klase. Pravi raj za pismene igrače koji imaju volje i strpljenja.

Činjenica da pored inicijalne cene od pedesetak evra TESO zahteva i mesečnu pretplatu od standardnih trinaest evrića je bolna, ali ima i bitnu prednost koja se tiče veće prosečne ozbiljnosti igrača. Free2play model MMO naslovi bez rampe na ulazu po definiciji privlače svakoga ko ne žuri na autobus, stvarajući od početnih zona spektakularne sabore tupana: u poređenju sa spikom u SWTOR-u, recimo, prosečan Barrens chat iz 2005. godine je prava akademska rasprava. Mislim, i ovde ćete naletati na kretene, slepce koji ne znaju da se sklone iz void zone, kenjce koji su opštili sa svim mamama na svetu i druge evrofanatike, ali prosti zakon brojeva kaže da će ih biti manje nego tamo gde je sve džabe. Što je čovek stariji, sve manje ceni haos i sve više preferira fazon džentlmenskog kluba: u svetu MMO-a, TESO ima kakav-takav potencijal za viši mentalni standard populacije. Inače, igra će da se pojavi i u verzijama za Xbox One i PS4, ali će njihovi svetovi biti hirurški odvojeni na zasebnim serverima: plen za PC igrače, dakle, biće samo mačići koji će ovo igrati na Mac računarima, sa kojima će deliti servere.

Prvi utisak o The Elder Scrolls Online je, kao što vidite, povoljan. Iako igra ne nudi gotovo ništa novo, predviđam da će se ciljnoj publici, odnosno, igračima koji razlikuju Dunmere od Dwemera, veoma svideti. Sadržaj, forma i težina igre usmereni su, pre svega, ka The Elder Scrolls fanovima, koji, sudeći po dvadeset miliona prodatih prodatih primeraka Skyrima, čine zlu silu kojoj bi svaki normalan kapitalista svirao na uvce. Neka svaki deseti kupi TESO i plati prvu pretplatu i Zenimax/Bethesda će dostići cifru Guild Warsa 2. Malo li je na ovu krizu?

Miodrag KUZMANOVIĆ