| Metro: Last Light - DLC paketi |
Nedavno je izašao i poslednji DLC za Last Light, što je i povod da napišemo tekst o svim bitnim DLC-evima za tu igru. Odmah da naglasimo, sve DLC-eve za Metro možete slobodno i da preskočite. Nije da su loši, ali nisu ništa posebno. To su ili prosti „nabij što veći high-score” izazovi ili nivoi kao oni iz osnovne igre, koji jesu zabavni, ali sputava ih predvidljivost i dosadnjikava naracija.| Svi nivoi su zabavni, zbog čega ih i preporučujemo ljubiteljima Last Lighta. |
Najzanimljiviji dodatak je misija Spiders’ Lair, koja dolazi u okviru DLC-a The Developer’s Pack. To je dosta uspeo survival horror nivo. Vas i nekoliko vaših prijatelja zarobljavaju gargantuanski pauci. Prijatelji umiru, a vi se oslobađate. Cilj je bekstvo iz legla pauka. Spiders’ Lair je klasičan survival horror koji je oplemenjen s dosta skriptovanih sekvenci koje razbijaju monotoniju. Ostalo vam je tri metka za pištolj. Baš dok razmišljate kako bi bilo lepo kada biste našli još municije pre nego što vas pauci napadnu – pauci vas napadaju. Ubijate dvojicu i ostajete bez municije. Dok pokušavate da porazite trećeg pauka, jurcate okolo i vitlate nožem. Kada ga konačno eliminišete, pretražujete okolinu. Nalazite tri metka za pištolj. Razmišljate kako bi bilo lepo kada biste našli još municije pre nego što vas pauci napadnu... Sem klasične survival horror formule koja dobro funkcioniše, u Spiders’ Lairu je dobra i atmosfera, koju stvara upečatljiv izgled tog laira i njegovih stanovnika, odvratnih paukova. U tom postapokaliptičnom Šelobinom gnezdu prelazite iz uskih tunela bogatih paučinom u oblasti prljavozelenih potoka, nalazeći se sve vreme u tami u kojoj decenijama niko živ nije koračao.| Nažalost, dosta generična zabava. |
Nažalost, iako je to okruženje estetski lepo prikazano, narativno je izuzetno prazno. U njemu nema ničega zanimljivog za otkrivanje. Ako istražujete nećete da saznate da su pauci zapravo miroljubiva stvorenja koja je neko hipnotisao da ubijaju (ili tako nešto, samo manje iskarikirano)... Nalazite samo municiju i filtere za masku. Sem toga, glavni lik je potpuna tabula rasa. The Developer’s Pack donosi i arenu u kojoj se borite protiv protivnika koji dolaze u talasima, kao i streljanu za isprobavanje oružja.| Posebno je uočljiv nedostatak akcentovane priče. |
Druge po zanimljivosti su misije koje donosi The Chronicles Pack, a koje produbljuju priču Ane, Pavela i Kana, likova iz osnovne verzije igre. Pavelov nivo je klasičan Metro. Imate sobu punu neprijatelja. Možete da pratite senke, gasite lampe i ubijate protivnike nečujno, jednog po jednog, a možete i da otvorite vatru i neutrališete ih u moru eksplozija. Ako radite ovo prvo, u većini slučajeva morate da čekate da protivnici završe razgovor, pa da svako od njih krene na svoju stranu, kada postaju vaš plen. Ako radite ono potonje, očekuje vas brza akcija, koja nije posebno izazovna, ali je osećaj prilikom napucavanja dobar. Pucate u realistične neprijatelje i oni uverljivo umiru. Da ne bi bilo potpuno bezumno, povremeno morate da čučnete da vam se regeneriše zdravlje. Kanov nivo je najraznovrsniji. Tu je uobičajeno praćenje NPC-a (u ovom slučaju Kana) uz dosta skriptovanih sekvenci, ali i jezivi delovi u mraku, kao i klasični akcioni deo. Anin segment je toliko kratak da maltene i nije vredan pomena. Uglavnom, akcionog tipa je. Najveći problem svih misija iz The Chronicles Packa je to što deluju nepotrebno, pošto su sve priče nezanimljive. Prvi deo prati Pavela dok beži od nacista, kada se ne dešava ništa sem toga što on pobegne od nacista. Drugi deo prati Anu dok pomaže Artjomu da dođe do Dark Onea, kada se ne dešava ništa sem toga što ona pomogne Artjomu da dođe do Dark Onea. U tom procesu, ne pojavljuju se drugi detalji oko priče. Jedino je Kan u svom delu malo produbljen, pošto tada otkrivate tragičnu priču iz njegove prošlosti, ali koja je uopšte svrha toga da produbite priču lika iz osnovne igre posle njenog završetka? The Factions Pack donosi tri misije. Sve su jasno orijentisane samo na jedan vid igračke mehanike. U prvoj ste u ulozi komunističkog snajperiste. To je šunjalačka misija. U drugoj se kao nacista borite protiv komunista. To je pucačka misija. U trećoj ste u ulozi Polisovog stalkera, koji treba da sakupi razne artefakte na površini zemlje. To je istraživačka misija, koja je ujedno i najzanimljivija od ove tri. Možete da ponesete samo pet artefakta, tako da često morate da se vraćate u podzemnu bazu u kojoj jedan lik od vas otkupljuje artefakte. Zarađenom municijom kupujete oružje, drugu municiju, pakete prve pomoći i tako dalje. Sakupljanje je zabavno jer se svakim sakupljenim artefaktom polako približavate cilju, što dovodi do plezira. Identično ostalim Last Light DLC-evima, najveći problem svih nivoa iz The Factions Packa tiče se priče – ne samo što likovi nemaju ličnost, nego je i zaplet maksimalno pojednostavljen. „Pobij sve naciste.”, „Pobij sve komuniste.”, „Nađi sve artefakte.” Doslovno nema nikakvog razvoja radnje. The Tower Pack se svodi na poslednji „nabij što veći high-score” izazov i, kao takav, nama je dosadan. U ulozi ste kapetana u virtuelnom programu za testiranje, u kojem se borite protiv mnogobrojnih talasa protivnika. Last Light je zanimljiv kao simbioza naglašene priče i raznih delova igračke mehanike koji se nepredvidljivo smenjuju. Svim DLC nivoima te stvari nedostaju, a posebno je uočljiv nedostatak naglašene priče. Svi nivoi jesu zabavni, zbog čega ih i preporučujemo velikim ljubiteljima Last Lighta (koji su ih, doduše, verovatno već odigrali). Ipak, to je dosta generična zabava. Izuzetak je Spiders’ Lair, koji ima upečatljivu atmosferu. Odigrajte ga ako vas ne mrzi da instalirate igru zbog sat vremena zabave... Aleksandar ĐURIĆ | | |
