Pre dve godine imali smo priliku da odigramo veoma nekonvencionalan Half-Life 2 mod po imenu Stanley Parable. Vrlo brzo ovaj mod osvojio je publiku urnebesnom pričom i činjenicom da je svaka igračeva akcija bila propraćena naracijom. Autori, međutim, nisu sedeli na lovorikama i protekle dve godine krčkali su prošireno HD remix reizdanje, upregnuto u aktuelni Source endžin. Ovo je jedna od najbitnijih igara koje ćete odigrati ove godine.

Sada bi bila dobra prilika da napomenemo da, ukoliko niste igrali originalni mod (opisan u rubrici „Staro za novo”, SK 9/2011), isprobate barem demo pre nego što nastavite s čitanjem teksta. Dakle, Stanley Parable je „hodalica”, nenasilna avantura u prvom licu jednostavnih kontrola. Igrač se nalazi u ulozi Stenlija iz naslova, prosečnog čoveka bez ambicija osim da po ceo dan na kancelarijskom računaru prati i izvršava uputstva s ekrana. Jednog dana, na ekranu se ništa nije pojavilo i sve Stenlijeve kolege su netragom nestale. Tu počinje Stenlijeva avantura.

Kao i mod, igra se poigrava predstavom slobode izbora u igrama. Možete ispratiti priču koju narator pripoveda, spasti dan i biti počašćeni hepi endom. To je ono što bi Stenli uradio, ali igrač nije Stenli. Igrač može da skrene s puta, zaviri u neki skriveni kutak, pokuša da „pokvari” igru radeći nešto što autori nisu predvideli ili prosto ostane da stoji u plakaru za metle. Upravo u tome igra briljira, reagujući na svaki korak koji učinite u virtuelnom svetu, pozivajući da istražujete i nađete „rupe” u naraciji ili nivou, sve vreme spremna da vam pokaže kako je tačno to očekivala od vas.

Glavna zvezda je, ipak, pripovedač kome glas i ovaj put pozajmljuje fenomenalni Kevan Brajting. On će istovremeno biti vodič, protagonista i negativac a, pre svega, saputnik igraču kroz pajtonovski apsurdne situacije kojima igra obiluje. Konstantno će rušiti „četvrti zid” i obraćati se direktno igraču. S obzirom na to da je igra delo Britanaca, možete da očekujete vrhunski, inteligentan humor, najsličniji onom iz dela Daglasa Adamsa (štaviše, Kevanov glas izuzetno podseća na naratora iz filma „Auto-stoperski vodič kroz galaksiju”), ali i povremene trenutke ozbiljnosti pa i sete. Ipak, glavna poenta igre jeste kritika modernih igara, linearnosti pre svega, ali i naše opsesije sakupljanjem achievementa. Ništa od ovoga nije izneto pred igrača „na tanjiru” već ostavlja dovoljno prostora za interpretaciju i razmišljanje dugo nakon što isključite igru. Autori su svesni da igrači nisu bezumni dronovi i ni u jednom trenutku ih ne tretiraju tako, što je zaista retkost da se vidi u modernim igrama.

Stanley Parable je biser kakav se retko sreće, igra kao nijedna druga a ipak dovoljno prizemna i nepretenciozna, te ne ostavlja utisak nadmene „art” igre. Jasno će izneti svoje stavove o „životu, vaseljeni i svemu ostalom” usputno upirući prst na industriju video-igara i smejati joj se u lice, kroz jedan od najoriginalnije napisanih scenarija koje smo imali prilike da iskusimo u igrama. Jedini problem je što igra ima kraj, to jest kroz četiri do pet sati igranja otkrićete sve tajne i mesta i želećete još, što samo pokazuje koliko su majstorski posao autori uradili.

Bojan JOVANOVIĆ