Redshirt je simulacija života i rada na svemirskoj stanici Megalodon 9 iz perspektive novajlije koji sve aktivnosti koordiniše putem društvene mreže. Uz pomoć Spacebooka sticaćete nove prijatelje, romanse, planirati dnevne aktivnosti i lajkovati tuđe statuse, sve u cilju napredovanja kroz socijalnu hijerarhiju i platne razrede. Globalni cilj igre je da u roku od 160 dana nađete način da uteknete sa stanice kojoj preti neimenovana katastrofa, bilo namicanjem para za šatl kartu u jednom pravcu, bilo na neki drugi način. Igra predstavlja kombinaciju potezne menadžerske simulacije i satire, i u celosti se sastoji od niza menija koji parodiraju Facebook.

Igru počinjete kao „Transporter Accident Cleanup Technician”, što je posao najnižeg ranga koji donosi minimalni keš i apsolutno nikakav prestiž. Uslove za sticanje bolje plaćenog posla, sa manjim ili većim efektom na nivoe zdravlja i sreće, možete ispuniti na nekoliko načina. Osnovni način za sticanje veština je obavljanje aktuelnog posla: na primer, svaki radni dan na poziciji tehničara za transporterske nesreće daje vam +10 poena na basic engineering, health and safety i speedy cover-ups, što su veštine koje će vam biti potrebne i za neke od bolje plaćenih poslova. Dopunski način tiče se obavljanja namenskih solo ili društvenih aktivnosti (ima ih nekoliko stotina), koje pored skill boosta daju i plus na prijateljstvo sa osobama sa kojima ih radite, ali troše vreme i teško zarađeni novac. Treći način zapravo nije način, već prečica koja iskorišćava Spacebook prijatelje: ako se „zgarištete” (novosadski izraz iz devedesetih) sa kadrovikom za posao koji želite, možete biti primljeni na posao i pored toga što nemate dva od tri potrebna skilla. Inače, veština u igri ima nekoliko desetina: masterovati sve je nemoguće i nepotrebno, tako da se planiranje karijere kroz pažljiv izbor poslova, aktivnosti i prijatelja nameće kao prioritet.

Svaki od 160 dana u igri ispresecan je na nekoliko odvojenih celina (poteza), a svaka, pa i najmanja aktivnost u igri troši jedan ili više. Obično lajkovanje tuđeg statusa (+ na friendship) troši jedan potez, dok odlazak sa prijateljima u restoran ili holo-bioskop troši tri, pored utroška novca. Gameplay se, dakle, sastoji od menadžmenta vremenom, novcem i prijateljima sa ciljem maksimalne koristi na ekonomskom i socijalnom planu.

Ova lepo zamišljena makijavelijanska satira od igre ima ozbiljan problem: postaje veoma dosadna nakon 45 minuta. Od početka do kraja igre od vas se traži jedna procedura, jedan tip jednostavnog strateškog imputa i jednoobrazno kliktanje na proceduralno generisane ikonice ljudi od kojih treba izvući neku korist.

Miodrag KUZMANOVIĆ