Linux za naučnike

Prva asocijacija pri pomenu Scientific Linuxa bila bi o još jednoj linux distribuciji koja je namenjena istraživačkim i naučnim centrima. U pitanju je jedan od omiljenijih Red Hat klonova koga razvijaju CERN i Fermi. Neko bi u svojoj glavi zamislio distro sa dosta namenskog softvera za naučne potrebe, ali je u praksi situacija nešto drugačija – ceo projekat je nastao više iz potrebe da se u laboratorijama koristi jedno uniformno rešenje, čime bi se olakšala i instalacija specifičnih programa prilagođenih takvim okruženjima.

Pre nego što kažemo nešto o samoj distribuciji, valja objasniti kako nastaju Red Hat klonovi i šta oni zapravo donose korisniku. Prilikom svakog zvaničnog releasea (izdanja) nove stabilne verzije (trenutno 6.x), Red Hat u javni opticaj stavlja i kompletan source projekta, izuzev materijala sa zaštićenim proprietary (vlasničkim) trademarkovima i zatvorenim licencama koje nisu u sprezi sa GPL-om. Tako nastaju otvorene community varijante slobodne za korišćenje, kompatibilne u potpunosti sa svojim uzorom i prate isti update ciklus, ali su lišene zvanične tehničke podrške i korisnicima ostaje community podrška u vidu matičnog sajta, foruma, mailing lista, irc kanala i slično. Da li sve ovo deluje poznato? Po sličnom principu funkcioniše, na stranicama našeg časopisa već pominjani CentOS (SK 12/04). Za razliku od tendencije CentOS-a da što vernije prati uzor, Scientific ima i neke specifičnosti – u podrazumevanom pakovanju postoje i dodatne stvari koje nisu prisutne u „orginalu”, a ako vas zanimaju detalji, najbolje je da konsultujete priloženi release notes uz svako izdanje.

Prilikom instalacije imate više opcija – možete preuzeti ISO slike u boot varijanti (golo tekstualno instalaciono okruženje koje ujedno služi kao i rescue disk), instalacioni DVD ili kompletnu varijantu u vidu dva DVD diska, a postoje i live CD i DVD varijante. Za početak vam preporučujemo DVD varijantu, a ako instalaciju iz nekog razloga treba da obavite preko USB-a, treba konsultovati uputstvo koje se nalazi na goo.gl/odkmoz. Sve je prilično jednostavno zahvaljujući grafičkom Anaconda instaleru koji vas vodi kroz svaki korak – odabir tastature i mreže, particionisanje diska, izbor vremenske zone, adminstratorske šifre i odabir paketa (preporučujemo Desktop ili minimal Desktop za osnovno Gnome okruženje koje se ujedno koristi i kao podrazumevano, ali ako više volite nešto drugo tu su i KDE kao i IceWM). Ostaje da izaberete mesto gde će biti smešten bootloader, a kada se proces završi biće vam ponuđeno još nekoliko trivijalnih koraka poput kreiranja regularnog korisničkog naloga prilikom incijalnog podizanja sistema.

Kada se budete prvi put obreli u radnom okruženju shvatićete da Scientific Linux nije samo generička kopija popularnog uzora, već da su se njegovi tvorci potrudili oko mnogih sitnica koje često život znače. Artwork je, kao i bootsplash, prilično ugodan za oko i pored svog minimalizma (koristi se prilagođena dark tema u skladu sa kodnim imenom „Carbon” aktuelnog 6.4 izdanja). Za pohvalu je što je standardno Gnome okruženje suptilno prožeto logoima distroa, i da je sve lepo ukomponovano u jednu skladnu celinu. Da odmah nešto pojasnimo – softver ovde uvek zadržava istu, isporučenu, verziju, a update je uglavnom security ili bugfix, mada postoje i izuzeci od ovog pravila. Koristi se nešto stariji, ali dovoljno istestiran i veoma stabilan softver koji radi bez ikakvih začkoljica – linux kernel je 2.6.32, a Gnome je u verziji 2.28 što će sigurno obradovati sve korisnike kojima nije „legla” nova i drugačija filozofija desktopa koju je doneo Gnome 3. I pored nešto starijeg kernela, detekcija hardvera je na visokom nivou (na testing notebooku HP Compaq 615 prepoznat je sav hardver out-of-the box, izuzev Broadcom bežičnog adaptera koga treba osposobiti po ovom uputstvu goo.gl/6FtMlG) pa su intervencije korisnika uglavnom svedene na minimum.

Scientific Linux je prevashodno namenjen serverskom okruženju, ali to nimalo ne smeta da se koristi i kao odlično desktop rešenje ili radna stanica. Podrazumevani repozitorijumi donekle manjkaju sa paketima interesantnim običnim korisnicima, ali to se lako može „premostiti” upotrebom 3rd party riznica koje su podrazumevano isključene – dodatne informacije pogledati na goo.gl/b8r2S. Posebno je bitna činjenica i podrška, pa tako izdanja 6.x imaju esencijalni update do 2020. godine što je značajan faktor ako radite ili nameravate da radite u production okruženju. Za instalaciju paketa na raspolaganju je dobro poznati yum, a ako vas odbija kuckanje u konzoli možete u istu svrhu upotrebiti grafički PackageKit frontend iz default pakovanja, ili probati Yum Extender (Yumex) iz nezvaničnih riznica. Administracija sistema je olakšana početnicima kroz grafičke alate za konfiguraciju firewalla, manipulaciju SE Linuxa (većina regularnih korisnika će želeti da ga isključi) i upravljanje servisima koji se pokreću prilikom podizanja sistema (ako koristite desktop, dobar deo njih može da se isključi jer su previđeni za rad u mrežnom okruženju – NFS, Postfix, LVM ukoliko ne koristite RAID...).

Kome je sve ovo namenjeno? Pre svega onima koji rade u mrežnom okruženju. S druge strane, sjajna stabilnost i ugodnost rada bez ikakvih problema verovatno će zainteresovati ljude kojima ne treba uvek najnoviji sofver, ali im je privlačna ideja o stabilnom desktopu bez upgradea na svakih pola godine ili kraće. Ono što će vas obradovati je i potpuna kompatibilnost sa svim Red Hat derivatima baziranim na istoj osnovi, pa unakrsno instaliranje potrebnih programa radi bez ikakvih problema, a takođe je primenjiva i zvanična odlična dokumentacija u vidu goo.gl/UUUMA. Nama samo ostaje da preporučimo Scientific jer je svakako vredan pažnje.

Mladen STEPANOVIĆ