Total War: Rome II

Empire: Total War urezan je u kolektivno sećanje kao najveća katastrofa posle biblijskog potopa. Dotadašnji neprekinuti niz odličnih Totalnih Ratova presekao je naslov zbog kojeg su mnogi miševi i tastature izgubili glavu, a mnoge lepše polovine popile smrtonosnu dozu nervoznog brecanja. Creative Assembly je tada izgubio bitku sa samim sobom, ali nije izgubio rat, za šta su živi dokaz odlični Napoleon i još bolji Shogun 2, sasvim sigurno najbolja Total War igra u historiji.

A onda su se majstori ponovo zaglupeli, a pošto nije imao ko da ih resetuje, mirne duše (i poštujući rokove) izbacili su Total War: Rome II, ekvivalent Windowsa Viste među svojim parnjacima i starijom braćom. Pravljen za kompjutere XXII veka, ovaj beznadežno neoptimizovani naslov od bagova puca po svim šavovima, lučeći zelenu sluz između spojeva nespretno zašivenih udova. Kao tasmanijski đavo koji je silom naguran u platnenu vreću, Rome II stenje, zapinje, puši se i bacaka, da bi se privremeno mrtvački smirio kada ga odalamite u glavu pritiskom na End Turn taster. Ovaj moćni rivju baziran je na iskustvu igranja osnovne i verzije sa prvim pečom koji je došao nakon nedelju dana: iz vaše fazno pomerene vremenske perspektive možda imate drugi utisak, pogotovo posle beta i full verzije druge zakrpe, ali „Politikini” štampari, baš kao i sama smrt, ne čekaju nikoga.

Total War: Rome II je geografski najambiciozniji Total War naslov do sada. Laserski fokus japanskog arhipelaga zamenila je masivna mapa Evrope, severne Afrike i male Azije koja se sastoji od 57 provincija i preko 150 gradova i naseobina koje se mogu pojedinačno osvajati. Neposredna posledica rastezanja u širinu i dužinu je mamutski broj nacija/frakcija koji deli ovaj veliki svet sa vama: kada stisnete End Turn, sledi vam vrtenje palčeva dok CPU ne izvrti Egipćane, Spartance, Seleukide, Tribale, Kartaginjane, Kelte, Markomane, Parćane, Makedonce i nekoliko tuceta drugih naroda. Pauza između poteza na početku traje minut, da bi lagano rasla uporedo sa brojem armija, flota, saveza i ratova čije vrednosti, manevre i borbene ishode računar mukotrpno krcka. Nama je u srednjoj/poznoj partiji na normalnom nivou težine cifra odavno prešla dva minuta, što je psihološka granica kada normalno, fokusirano igranje više nije moguće. Čitanje novina, gledanje televizije ili surfovanje na drugom monitoru dok se potez odmotava mogu predstavljati rešenje za igrača kome takvo skrnavljenje igračkog iskustva ne smeta, ali bilo ko ozbiljan će Rome II baciti u friz i odmrznuti ga oko Božića, kada pečevi možda ublaže ovu temporalnu katastrofu na polju optimizacije.

Dok zavaljeni na otomanu čekamo na svoj potez, porazgovarajmo o mehaničkim novotarijama koje donosi Rome II, shall we? Najkrupnije su one regionalne prirode: svaka provincija sada se sastoji od glavnog grada i sporednih naseobina, sa faktorima nalik na „public order” koji su objedinjeni u okviru celine. Kompletan pregled regiona imate na ekranu, u okviru kojeg možete određivati gde će šta da se gradi, koje naselje će da se širi investicijom dodatne populacije, a na istom ekranu vršite i regrutaciju trupa, flota i agenata. Ovako koncipirani, ujedinjeni regioni Male Azije i drugih predela neuporedivo su logičniji i smisleniji za igranje. Pre svega, sada ih je moguće usko specijalizovati za određenu namenu nalik na regrutaciju trupa ili proizvodnju hrane, što je istorijski ispravno.

Sistem regrutovanja i rukovođenja trupama pretrpeo je krupnu izmenu: osim gradskih garnizona, „vidljivih” samo tokom odbrane od opsade, vojske više ne mogu da egzistiraju bez vojskovođe. Ovo je, takođe sasvim logično iz istorijske perspektive, a i obezbeđuje manji broj armijsko-flotnih stekova ne prisiljavajući vas da se igrate „zvekni krticu” sa gomilom sitnih grupacija koje vršljaju na mapi (što je otežavalo endgame Shoguna 2). Regrutacija se sada vrši u okviru same jedinice, zavisno od objekata koji egzistiraju u određenoj provinciji. Brza popuna snaga daleko od matice moguća je angažovanjem plaćeničkih formacija, što takođe ima logike: ako hoćete sveže legije, morate da se vratite u Rim ili drugi region koji ste decenijama projektovali kao regrutni centar, a možete da iskoristite posebnog generala kao kurirsku službu za trupe...

Što se tiče taktičkih borbi, suštinskih izmena u odnosu na prethodne igre nema, osim što se učitavaju još sporije. Čak i kada je pečevi ispeku od optimizacije, ovo će biti igra koja se može udobno igrati samo ako je instalirana na SSD-u: mehanički diskovi i gomila fajlova koja uključuje unikatne teksture za svaku borbenu jedinicu i milion drugih detalja koji se separatno učitavaju jednostavno nisu jedno za drugo.

Total War: Rome II ima zdrave kosti, ali nepravilno razvijene, mutirane udove i divlje meso koje traži seriju plastičnih i metalnih operacija da bi se od čoveka slona napravio maneken. Prvi peč je rešio zakucavanje pri tranziciji između strateške i taktičke mape, drugi će doneti prvi otpimizacioni pass i glatkiji skrol strateške mape, a naš prilog dolazi u obliku poklonjene sedmice na konto stare slave.

Miodrag KUZMANOVIĆ