The Last of Us stiže sa hypeom koji je gušći nego jesenja magla u Darkvudu. Naughty Dog uspeo je da uradi gotovo nemoguće – omađijao je i igrače i recenzente, koji su saglasni u mišljenju da je u pitanju igra generacije! Mnogi odlaze toliko daleko i The Last of Us proglašavaju najboljom igrom svih vremena. Nakon 13 sati igranja i mi smo bili veoma blizu da zapevamo u horu hipnotisanih miniona...

Ljudski rod još jednom je na ivici egzistencije, ono malo srećnika koji nisu podlegli misterioznom virusu žive u getoima pod čvrstom pesnicom vojske. Hrana se deli na kašičicu, beda je svuda, dok horde inficiranih monstruma svakog dana odnesu na desetine nevinih života. Glavnog junaka zatičemo u ulozi švercera, čoveka koji će za pravu cenu uspeti da vam dostavi sve što zamislite na željenu adresu. Njegova tužna prošlost učinila je da potpuno otupi na bol, spoznaju opasnosti i nestanak civilizacije u kojoj je odrastao, skućio se i oformio porodicu. Igrom slučaja prihvata zadatak da četrnaestogodišnju devojčicu Eli otprati do kampa pobunjenika na drugom kraju države. Posao mu se na početku čini besmislenim, pogotovu kada shvati da na kocku stavlja mnogo više od potencijalnog dobitka. Međutim, ispostaviće se da Eli nije samo poslednja nada čovečanstva za izlečenje već inicijalna kapisla za Džoelovo (tako se zove glavni lik) buđenje i povratak među žive nakon 20 izgubljenih godina.

The Last of Us je third person horor survival igra u kojoj su na idealan način izmiksovani pucački, šunjački, avanturistički i RPG elementi. U pitanju nije hard core predstavnik žanra i sigurno vas izvođenje neće podsetiti na Resident Evil, pa čak ni atmosferom plašiti kao Dead Space. Mainstream crta fino je maskirana epohalno ispričanom pričom, likovima za koje ćete i posle nekoliko dana nakon kompletiranja igre misliti da su živi i da ste ih upoznali u realnom životu, te nadrealnim tehničkim osobinama koje izvlače maksimum iz vremešnog hardvera. Ne postoji apsolutno nijedan segment koji predstavlja slabu kariku, nijedan minut igre koji će vas zamoriti i naterati na pauzu, čak nikakav tehnički glitch koji će narušiti fluidno odmotavanje priče i odvijanje akcije.

Džoel je izuzetno spretan, okretan i vičan baratanju različitim tipovima naoružanja. Ipak, to ne znači da će se poput Drejka pentrati po ruševinama, praviti neverovatne skokove iznad provalija i „leteti” po lijanama. Usponi se savladavaju uz pomoć saputnika i pomagala, skokovi su primereni čoveku od 45+ godina, što znači da surovih platformskih elemenata ovde nema. Umesto toga, povremeno ćete morati da zaronite u mutnu vodu i smislite način kako da Eli prebacite na drugu stranu, pošto šiparica ne ume da pliva, kako da se dočepate merdevina koje vam omogućavaju da se popnete na gornji sprat, odnosno kako da iskoristite dasku i pređete s jedne tačke u vazduhu na drugu. Vatrenog oružja je malo i na raspolaganju ćete imati tek dve vrste pištolja, sačmaru i lovački pušku. Istina, kasnije ćete se dočepati improvizovanog bacača plamena, automatske puške i nekakvog „krateža”, ali ćete ih zbog nedostatka municije veoma malo koristiti (na raspolaganju su i luk i strele). Neprijatelje napadate pesnicama – stvari se rešavaju hitrim button mashingom, improvizovanim hladnim oružjem, odnosno prikradanjem i veštim korišćenjem ručno napravljenog sečiva. Džoel mora da koristi sve što nađe oko sebe. Bejzbol palice, vodovodne cevi, letve, sekire, mačete... Uz pomoć parčeta krpe na kraj „toljage” može da pričvrsti makaze i tako na jedan ili dva encountera omogući kapitulaciju protivnika iz prve. Međutim, to je tek početak njegove crafting avanture. Od krpe natopljene alkoholom nastaće prva pomoć, postoji način da se od stare konzerve i eksera napravi bomba, pa Molotovljev koktel, dimna granata i slično. Uz put treba sakupljati i otpadni materijal koji se koristi za upgradeovanje oružja – vatrene moći, reloading timea, proširenja kapaciteta šaržera, umanjenje trzanja oružja prilikom opaljivanja i tako dalje. Posebno retke su tablete antibiotika koje se koriste za boostovanje Džoelovih sposobnosti. Tako može da mu se nadogradi health, skrati vreme potrebno za zamenu oružja ili apliciranje prve pomoći, pa čak i unapredi brzina „proizvodnje” pomagala.

Verovali ili ne, monstrumi koji vas napadaju nisu zombiji i u svoj ljigav oblik ne pretvaraju se nakon smrti. U pitanju su bolešću (prenosi se vazduhom, ogrebotinama, ujedom...) izvitoperene kreature koje se međusobno razlikuju dužinom vremenskog intervala zaraze. Stalkeri najviše podsećaju na ljudska bića, brzi su kao đavo, izludeli su od virusa i žedni su vaše krvi. Tek nedavno su se „pretvorili” i koliko juče bili su normalna ljudska bića. Clickeri su duže vreme inficirani i potpuno su izgubili čulo vida pošto im je kancerogeno tkivo u potpunosti prekrilo glavu. Zbog toga su slepi ali imaju izoštreno čulo sluha i izuzetno ih je teško eliminisati. Golim rukama nemoguće. Bloateri se nalaze u finalnom stadijumu zaraze, jadnici su se među prvima zarazili. Telo im je u potpunosti prekriveno okoštalim malignim tkivom, a tu su i zaražene gnojne kese koje otkidaju s tela i gađaju vas. Zanimljivo je da zaraženi nisu jedini problem s kojim se srećete. Napadaće vas vojnici, pobunjenici, dobro organizovane bande lopova i oportunista. Nikom ne možete da verujete.

Problemi se mogu rešavati otvorenim konfliktom ili stealth taktikama. Ukoliko imate dovoljno municije po neprijatelju možete da raspalite iz vatrenog oružja, uz obilato korišćenje cover sistema. On se razlikuje od onog viđenog u Unchartedu ili Gears of Waru, na primer, u smislu da se glavni like „ne lepi” za zaklon već samo čuči iza njega i može slobodno da se kreće napred-nazad. Stealth taktika podrazumeva šunjanje pačijim hodom i hvatanje neprijatelja za gušu dok mu se nalazite iza leđa. Tada možete da ga iskoristite kao živi štit, polomite mu vrat ili zabijete improvizovani nož u grkljan.

The Last of Us je najbolja igra napravljena za PlayStation 3 i definitivno spada u Top 3 ostvarenja svih vremena na svim platformama. Potrudite se da nađete način da je odigrate, jer u suprotnom propuštate deo istorije.

Vladimir PISODOROV