Provedite besano/besno popodne zamišljajući poraz gramzivih i pobedu pravednih

Po mnogo čemu, Microsoft je idealan partner za Srbiju. Neupućeni posmatrač bi možda imao teškoća da razluči smisao našeg strateškog, informaciono-tehnološkog braka s kompanijom čija je reputacija u kanalizaciji, ali horoskopski, idejno i na polju dugoročne perspektive raketnog srljanja nizbrdo, MS i RS su partneri snova, kao Jagdiš i Anandi. Mizerija voli kompaniju, ili kako već glasi ona anglo poslovica... U sobi je sada slon koji pita zašto ja znam za Jagija i Anandi? Živim u Srbiji i koristim Microsoftove vindouze i Ofis: ovaj mentalni dual hendikep bi me spasao zatvora i kada bih zapalio zgradu Ujedinjenih nacija, a kamoli od blama nakon javnog priznanja da sam jednog grešnog popodneva pogledao kompletnu epizodu Balike Vadhu.

Ovde se nismo sastali da bismo pričali o strateškoj orijentaciji Srbije, iako je tema sočna jer tekst pišem pre Vidovdana, a vi ga čitate posle. Da li ćemo popiti plavi ekran ili ne? Oćel’ biti ura ili lele, Vestervele! Vi to znate ali ja ne, kakav kvantni paradoks! Oh, suspensa... Enivejz, neposredni povod su i dalje politika i Microsoft, ali u sferi novog Xboxa, čiji restriktivni DRM je najavljivao sudbinu goru od sudbine gore od smrti za svakog normalnog gejmera koji ne želi da ga tretiraju kao lopova.

Preko noći, a kao posledica opštenarodnog opštenja sa pojmovima MS i Xbox, kompanija je napravila zaokret od 180 stepeni. „Ovaj, vidite, takvog DRM-a neće biti, konzola neće zahtevati internet, moći ćete da razmenjujete igre kao, ovaj, što ćete moći i kod PlayStationa 4”. Hihihi, vaš, ovaj, feedback je bio ključan, a mi slušamo, ovaj, našu publiku”. Vazduh beži od licemerja, ostavljajući reči u vakuumu, a šešir koji se gužva u šakama postaje biorazgradljiv od znoja...

Da su ostali pri cementiranom i retardiranom konceptu, s kažiprstom u vazduhu i ukrštenim očima i potonuli zajedno s brodom, od mene bi zavredili makar zrnce poštovanja. Stupid to the bitter end, I salute you! Ali ovakvo apsolutno i totalno okretanje ćuraka naopako (šta je uopšte ćurak i zašto se okreće naopako?) u meni budi onu dijaboličnu crtu karaktera koju već decenijama pokušavam da udavim verom u boga i samodisciplinom. Kad je neko pokvaren do srži a kukavica, ja se ubacim u kožu građevinca koji na prvoj strani Vodiča (kroz galaksiju za auto-stopere) ruši kuću Artura Denta. Tako ukočen, stojim i zamišljam nasumičnog majkrosoftovca kako trči zapaljen s nekoliko teških kopalja u leđima i skiči kao divlja svinja koju je leopard uhvatio i zagrizao. Microsoftovim glavešinama, okačenim na Andrejin krst, pružao bih pedikirske usluge u stilu Remzija Boltona, praveći pauzu za uživanje u svinjskoj kobasici sa senfom. Zabave radi, ne iz niskih pobuda.

Ukratko, Microsoft je postao sinonim za uurghbljak! Da, za nešto što ne mogu ni da izgovorim, a kamoli da napišem. Postao je sinonim za krljbluugh u tolikoj meri, da bi me bilo sramota da sedim u sobi ili se rukujem s nekim ko radi za njih. Transfer neprijatnosti je sila jača od gravitacije.

Naređujem vam da mi oprostite na mračnim tonovima, jer ovo pišem u retardirano jutro saznavši da je Toni Soprano mrtav, što stvara stanje uma u kome mogu da diskutujem samo o Microsoftu i lepljivim nuspojavama poštansko-platnog prometa koje su implementirane nakon što nam je Pay Pal otključao vrata svojih rajskih servera. Umesto da pusti ljude da dišu i malčice pazare na netu u skladu sa musolinijevskim bescarinskim limitom od 50/70 evra po pošiljci, državni ograni su uveli naplatu PDV-a na pošiljke koje upadaju u taj limit. Kao majka koja posle pohvale opauči dete iza uveta da se ne uobrazi, država nam je dala kašikom a uzela lopatom, po ko zna koji put.

Šta je rešenje? Da vam od besa iz leđa rastu dodatni ekstermiteti sa kukama, i da dolazak svake pošiljke, umesto sa lakim uzbuđenjem, proživljavate kao besni Nekromorf? Ja predlažem trollface alternativu.

Na internetu egzistira metrička tona sajtova koji šalju besplatan materijal na kućnu adresu, bez naplate poštarine. Postoji milion korporacija koje šalju debele, masne kataloge; tu su Jehovini svedoci, sinovi kralja Krista, Šivini avatari i drugi heathensi koji rado šalju tomove svojeg jeresi svakom ko zatraži; postoje pilane koje online prodaju drvenu građu i rado šalju semplove dasaka svakom koga semplovi dasaka zanimaju... Svakom ko ovo čita ja predlažem da podivlja, da naruči gluposti s nekoliko stotina adresa, da svoje prijatelje ubedi da rade istu stvar, da carinske organe izbombardujemo jastučno-sunđerastim volumenom gluposti koje niko nikada neće podići niti za njih platiti PDV (Ja ovo naručio? Naravno da nisam, ser...). Stavite masku Fredija Krugera, Gaja Foksa ili gumenu konjsku glavu, proguglajte „free stuff + free shipping” i provedite besano/besno popodne zamišljajući poraz gramzivih i pobedu pravednih.

Miodrag KUZMANOVIĆ