Web čitači

Google je najavio još jedno veliko prolećno čišćenje, kojim će ugasiti i Google Reader. Evo alternativa...

Google Reader lansiran je 2005. godine kao alat pogodan za jednostavno praćenje novog sadržaja na webu korišćenjem RSS protokola. Tajming nije mogao biti bolji. Tada se dešavala velika ekspanzija na Mreži, blogovanje je uzimalo maha, a usled sve veće rasprostranjenosti brzih konekcija, sajtovi sa interesantnim sadržajima kuljali su na sve strane. To je, takođe, i period kada društvene mreže još nisu zaživele, a pametni telefoni faktički još nisu ni postojali. U šumi novonastalog sadržaja, koja je bujala iz dana u dan, za običnog korisnika i čitaoca RSS je bio (i dalje je) veoma dobar alat za organizovanje sadržaja kroz neki od čitača. Taj „neki” čitač uglavnom je bio Google Reader. Nažalost, izgleda da mu 1. jula ove godine dolazi kraj. On se našao na listi usluga za koje je Google zvanično saopštio da će ih ugasiti kako bi se bolje koncentrisali na razvoj ostalih proizvoda. Jedini razlog za gašenje Google Readera je pad korišćenja u poslednjih nekoliko godina.

Zvuči logično, zar ne? Na prvi pogled da, ali ako malo razmislimo, baš i ne. Objasnićemo. Očigledno je da Google želi da ugasi Reader zato što trenutno nema neke specijalne dobiti od njega, a određeno ulaganje u održavanje verovatno postoji. Međutim, Google nikada zapravo nije ni pokušao da monetizuje Reader. Da li ste se kao korisnik čitajući sadržaj nekada susreli sa reklamom bilo koje vrste u okviru vašeg omiljenog čitača? Odgovor je verovatno negativan. Ne kažemo da je to najbolji model monetizacije, ali je svakako trenutno dosta rasprostranjen. Deluje kao da Google nije ni pokušao da ostvari neku veću finansijsku korist od ovog proizvoda. To je dosta čudno kada se uzme u obzir to da je Reader mogao da pruži veoma interesantne prilike za tako nešto, pogotovo u kombinaciji sa moćnim endžinom za pretraživanje. Google većinu profita ostvaruje tako što kroz svoje algoritme pretrage radi fenomenalan posao razumevanja toga šta korisnik želi i namerava. To, pored dobrog algoritma, zahteva i određenu dozu pogađanja. Međutim, kroz Reader korisnik sam bira koje sadržaje želi da prati u Readeru, svesno i bez suzdržavanja govori toj web aplikaciji da želi sadržaj o mobilnoj telefoniji, fudbalu i najnovijim filmovima, recimo. Dakle, Google u slučaju korisnika Readera nedvosmisleno zna sferu interesovanja i namere, pa ne mora da pokušava da pogodi koji sadržaj može da plasira tom korisniku. Korisnici su godinama davali na tacni sve potrebne informacije za monetizaciju servisa. Google jednostavno nije bio zainteresovan da zaradi od ove usluge. Za to se ne mogu kriviti korisnici. Zapravo, kraj se mogao predosetiti pošto je kompanija u velikoj meri ignorisala ovu uslugu. Reader je bio inoviran u samo nekoliko navrata, i to uglavnom eksperimentalno, bez obaziranja na želje korisnika.

Pozitivna strana gašenja Readera ipak postoji. Dok jedni predviđaju krah RSS-a, ovaj protokol ne pripada nikome i sigurno će nastaviti da živi u ovom ili onom obliku. Korisnici će svakako potražiti novo utočište, a ovo je idealan trenutak za neke nove, mlade firme da isplivaju na čelo trke za prigrabljivanje razočaranih čitalaca. Desiće se još jedna veoma bitna stvar. Naime, ta borba za korisnike podstaći će inovaciju koja je na ovom polju trebalo odavno da se desi, a ona će izroditi servise koji će verovatno biti bolji od Readera. Na nama je samo da budemo strpljivi i da se prilagodimo promeni.

Možda i jeste vreme za promene, pogotovu sada kada imamo pristup internetu sa mnogo različitih uređaja. Postoji nekoliko veoma dobrih alternativa koje verovatno očekuje eksplozivan rast poseta. Pre nego što se upustimo u njihovo razmatranje, predlažemo vam da za svaki slučaj preuzmete arhivu svojih sakupljenih subscriptiona na RSS feedove. Idite na google.com/takeout i eksportujte svoje podatke sa Readera. Dobićete ZIP arhivu u kojoj se nalaze svi vaši podaci vezani za ovaj servis, a njih kasnije možete iskoristiti za prelazak na neki drugi.

Počnimo od onih koji veoma dobro imitiraju ili čak kopiraju Reader. The Old Reader (theoldreader.com) nastao je 2011. godine, pre poslednjeg redizajna Googleovog čitača, a inicijalna kapisla za kreiranje ovog servisa bila je izbacivanje klasičnog deljenja sadržaja i forsiranje platforme Google+, što se velikom broju korisnika nije dopalo. The Old Reader, kao što mu i ime kaže, ima šmek „starog” Readera, prepoznatljiv izgled, pa čak ima i ekstenziju za Chrome koja će vas obaveštavati o broju nepročitanih vesti. Iz ZIP fajla koji ste preuzeli od Googlea možete importovati (theoldreader.com/feeds/import) subscriptions.xml i time na jednostavan način preneti sve feedove u novo okruženje. Zasad je jedina mana nepostojanje aplikacije za mobilne uređaje.

Newsblur (newsblur.com) takođe je solidna opcija sa interfejsom veoma sličnom Google Readeru. Kada kreirate nalog, aplikacija će vas automatski pitati da li se poveže sa Google Readerom i preuzme sve svoje feedove. Kada to učinite, moći ćete da ih čitate kako na računaru tako i na Android i iOS uređajima. Ako niste preterano oduševljeni idejom RSS-a kroz web browser, za vas su onda kao stvorene desktop aplikacije RSSOwl (rssowl.org) i FeedDemon (feeddemon.com). Obe su za PC, donose poznati look&feel i mogu se sinhronizovati sa postojećim izvorima. Ako koristite Mac, i za vas postoji alternativa, Reeder (reederapp.com), koji je takođe dostupan za iPhone i iPad. Netvibes (netvibes.com) pored klasičnog prikaza u widgetima (setite se iGooglea) ima i „reader” prikaz koji veoma podseća na Google Reader. Dakle, dosta dobra alternativa, sa potencijalom da postane vaša svojevrsna kontrolna tabla. Feedly (feedly.com) trenutno je možda najbolji kandidat za preuzimanje RSS prestola, ako takav presto uopšte postoji. Nismo ga pomenuli odmah zato što ne liči na Google Reader, ali to uopšte nije mana. Sa estetske strane, Feedly je veoma lep i čist sajt. Sa praktične strane, korisniku će verovatno biti potrebno malo vremena da se navikne. U Feedlyju su odmah prepoznali ozbiljnost situacije i potencijalnu navalu korisnika, pa su napravili lepo uputstvo za još neprilagođene „riderovce” koje svakako vredi pogledati – goo.gl/Qtq35. Ono što ovaj servis izdvaja od drugih, pored estetike, jeste i sveprisutnost. Možete ga koristiti na iOS-u i Androidu, a za Chrome, Firefox i Safari postoje dodaci koji će omogućiti sve funkcionalnosti ovog servisa. Feedly kao podlogu za rad trenutno koristi Google Reader, ali je razvojni tim već prvog dana od objavljivanja vesti o gašenju saopštio da su oni bili spremni na to i da će servis nastaviti da radi bez ikakvih problema. Još jedan servis koji odskače od onoga na što smo navikli, ali funkcioniše sjajno, jeste Pulse (pulse.me). Ova aplikacija nastala je pre nekoliko godina prvenstveno za iPad, a ubrzo je stigla i na Android. Svoju popularnost stekla je zbog veoma lakog i preglednog interfejsa, koji omogućava pregled dosta vesti odjednom. Relativno skoro Pulse je dobio i svoje web izdanje, tako da ga sada možete koristiti na gotovo bilo kom uređaju. Još jedna veoma interesantna i dosta poznata aplikacija koja je nastala na iPadu je Flipboard (flipboard.com). Trenutno, osim za iOS, ova aplikacija je dostupna i za Android uređaje, ali osim svog atraktivnog izgleda, ne nudi preveliku fleksibilnost u smislu ubacivanja korisnički određenih feedova. Takođe, Flipboard još nije dostupan za Web.

Kao što možete primetiti, alternativa ima dosta, samo se treba odlučiti i navići na novu platformu, što može da bude bolan proces, naročito ako ste dugi niz godina proveli na sasvim solidnom Google Readeru. Šta da se radi, kocka je očigledno bačena, a nama nema nazad. Možemo se nadati tome da će se Google predomisliti, što nije realno očekivati, ili da kao pojedini korisnici reagujemo peticijom, koju možete pogledati i potpisati ako želite – na goo.gl/aPqVF. Na kraju nam ostaje samo da se zapitamo uzimamo li mi neke stvari na internetu zdravo za gotovo? Možda gašenje Readera ne boli zbog toga što gubimo voljeni RSS agregator, već zbog toga što polako gubimo poverenje u Google? Koliko će vremena proći dok Google ne odluči da ugasi još neke servise koji su nama veoma potrebni, recimo Calendar ili News? Da li će vaš omiljeni servis preživeti sledećih nekoliko godina?

Uroš ZORIĆ