Davne 1991. godine izdavačka kuća MicroProse objavila je igru Special Forces, mešavinu taktičke simulacije i akcije nalik na kasnije hitove Jagged Alliance ili Commandos. Godine su učinile da igrači zaborave ne samo ovaj naslov, nego i samog izdavača, koji je proteklih decenija preživeo samo „na papiru”. Poslednji u dugom nizu vlasnika jeste Interactive Game Group, koji je unajmio nezavisni razvojni tim Zombie Studios, poznat po besplatnim multiplayer ostvarenjima Blacklight: Retribution i America’s Army 2, da napravi multiplayer igru koja bi nosila ime Special Forces i pečat nekada slavne kuće MicroProse. Iako zvuči kao recept za katastrofu, krajnji rezultat zapravo je veoma zabavna timska igra čija se mehanika zasniva na skrivanju u zaklonu i ispunjavanju zajedničkih zadataka.

Special Forces: Team X nema kampanju za samostalno igranje, niti bilo kakav vid tutorijala, već se sva uputstva za igranje svode na nekoliko ilustrovanih saveta, koji će vas ukratko upoznati sa mehanikom i pravilima. Ovo je sasvim dovoljno, jer gotovo da nema igrača koji ne zna kako se igraju Team Deathmatch, Capture the Flag ili Control Point. Jedina novost jeste High Value Target, vid pravila u kojem je jedan igrač VIP, koji ubijanjem protivnika stiče više bodova od ostalih, te daje bonuse svojim saborcima. Protivnik koji ga savlada preuzima njegovo mesto i donosi bodove svom timu. U suštini, reč je o varijaciji na temu koju smo viđali još u vreme popularnih modova za Quake 2.

Mehanika je jednostavna. U osnovi je timska pucačina u trećem licu, namenjena za do četiri ekipe. Osnovni preduslov za uspeh jeste korišćenje zaklona i saradnja sa saborcima zarad ostvarivanja zajedničkih zadataka. Najveći dopušteni broj igrača u timu jeste osam. Mape su prepune prolaza i uvek je neophodno paziti leđa, jer se gine brzo i veoma lako. Zajedničko delovanje donosi dodatne bodove, koji, uz poene stečene ubijanjem protivnika ili ostvarivanjem ciljeva, čine da napredujemo po iskustvenim nivoima i otključavamo dodatno oružje i predmete za vizuelno prilagođavanje likova. Deo oružja je licenciran, a sva oprema ima vizuelne atribute kako bi se lakše upoređivala. Posebno su značajne aktivna i pasivna osobina, pa je moguće u sukob povesti napadačkog psa ili omogućiti svim saborcima vizuelnu indikaciju protivničkih mina.

Najveća novost koju ovo ostvarenje donosi jeste osobina mapa da su sastavljene od tri zasebne celine. Na početku partije igrači glasaju koja će biti tema svakog dela (rafinerija, administrativna zgrada, skladište itd.), a krajnji rezultat zavisi od ukupnog broja glasova za svaki pojedinačno, pa je rezultat donekle nepredvidiv. Dobra vest jeste to da su prelazi između celina veoma dobro urađeni i gotovo neprimetni, te da se ne javljaju problemi tokom igranja. Sitnih problema ima, kao i kod svakog novog naslova ove vrste, ali s obzirom na nisku cenu, malo zauzeće mesta na disku i sasvim pristojnu grafičku komponentu, bilo bi šteta ne dati mu šansu.

Nikola BULJ