Broj 15, januar 1986.

U januaru 1986. godine Španija i Portugalija priključile su se Evropskoj zajednici, svemirska sonda Vojadžer stigla je do Urana, spejs šatl Čelendžer eksplodirao je odmah po lansiranju, a pojavio se prvi kompjuterski virus po imenu Brain.

„Svet kompjutera” piše o jednom posebnom obliku veštačke inteligencije – ekspertnim sistemima. „Veštačka inteligencija (VI) je izvršavanje, putem mašine, određenih poslova za koje, kada ih čovek obavlja, on neophodno koristi svoj mozak, dakle misli, povezuje, zaključuje itd. Profesor Figenbom, stručnjak za projektovanje ekspertnih sistema, tj. VI programa koji obavljaju poslove raznih specijalnosti i zanimanja (doktora, inženjera, knjigovođa itd.), trenutno istražuje mogućnosti paralelne obrade u Lispu i Prologu, jezicima na kojima se najčešće pišu takvi sistemi... Na taj način brzina obrade podataka povećaće se 100 do 1000 puta.”

Testirali smo i prvi računar marke Macintosh. Jedan takav ubrzo je zauzeo mesto u našoj redakciji. „Čitav sistem sastoji se iz samo tri dela – kućišta sa ekranom, tastature i ’miša’.” Miš je tada na našim prostorima bio nepoznat, pa otuda navodnici. „Miš je kutijica malo veća od kutije cigareta, u kojoj je s donje strane kuglica, a s gornje jedna tipka... Matična ploča je na dnu kućišta, iznad je Sonyjeva disketna jedinica od 3,5 inča, a na vrhu monohromatska katodna cev od samo 9 inča (23 cm)... Macintosh se zasniva na Motorolinom mikroprocesoru 68000... 16-bitnom procesoru s nekim 32-bitnim operacijama, koji radi na 7,83 MHz. Proizvodi se u verzijama sa 128K i 512K memorije... Već na proleće možemo se nadati novoj verziji Macintosha, modularnoj i otvorenoj, sa ekranom u boji.”

Broj 88, januar 1992.

U januaru 1992. Butros Gali postaje novi generalni sekretar UN, a Evropska zajednica priznaje nezavisnost Hrvatske i Slovenije. U Sarajevu je potpisan Vensov mirovni plan za Hrvatsku, i proglašena je Republika Srpska.

A „Svet kompjutera” piše o aplikaciji Word for Windows 2.0, koja se pojavila krajem prethodne godine. „Word for Windows 2.0 predstavljen je široj javnosti na sajmu Comdex u Las Vegasu... Poboljšanja u odnosu na prethodnu verziju sastoje se u lakšem pristupu najkorišćenijim opcijama i lakšem kreiranju konačnog izgleda dokumenta. Pojednostavljeno je prebacivanje dokumenata iz drugih tekst procesora, s posebnim naglaskom na WordPerfect.” Word je, inače, bio Microsoftov prvenac u sferi kancelarijskih aplikacija. Ostale takve aplikacije koje čine današnji paket Office pojaviće se tek kasnije.

Ako ste mislili da su sudski procesi po pitanju patentnih prava noviji izum, prevarili ste se – toga je bilo i devedesetih godina prošlog veka. „SIMM memorijski moduli su centralna tačka oko koje se spore kompanija Wang s jedne strane, te Toshiba i NEC s druge... Trenutno su Toshiba i NEC obustavili proizvodnju sopstvenih SIMM čipova zbog sudske zabrane. Pretpostavka je da će ove dve firme uložiti žalbu i da će se cela stvar možda pretvoriti u jednu od onih maratonskih parnica koje traju godinama. Očekuje se da će zbog smanjene isporuke drugi proizvođači nastupiti sa svojim modelima SIMM i drugih modula.”

Broj 196, januar 2001.

Januara 2001. godine Džordž V. Buš proglašen je za predsednika SAD, a pre toga Bil Klinton je ukinuo spoljni zid sankcija SR Jugoslaviji. Pokrenuta je Vikipedija. Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Haškom tribunalu, a Zoran Đinđić postao je predsednik Vlade Srbije.

„Svet kompjutera” piše o nekoliko zanimljivih novih tehnologija, koje, kako se kasnije ispostavilo, nisu našle mesto na tržištu. „Tehnologija Disappearing Email omogućava da poslate poruke posle zadatog vremena jednostavno nestanu sa računara primaoca, čime se osigurava privatnost... Implementacija tehnologije ne zahteva nikakve intervencije, jer je u potpunosti kompatibilna s postojećim email protokolima i klijentima.” Tehnologije nemagnetnih hard diskova razvijane su zbog rastuće potrebe za skladišnim prostorom. „U IBM-ovim laboratorijama već se razvijaju diskovi koji se zasnivaju na ’mikroskopu atomskih sila’. To je mikroskop visoke rezolucije koji ne ’gleda’ već ’pipa’ površinu objekta. Igla ovog mikroskopa kreće se svega nekoliko atomskih prečnika iznad objekta i registruju se privlačne sile između njenog vrha i atoma površine... Postiže se najmanje 20 puta veći kapacitet nego kod magnetnih medija.”

Razvijan je i magnetni RAM. „Posle pomnog istraživanja, napravljena je nova vrsta memorije – MRAM. Pošto radi na principu magnetizma, nema potrebe za dovođenjem napajanja radi zadržavanja sadržaja... Magnetni materijal se nalazi između dve metalne ploče, a prolaskom struje kroz te ploče ostvaruje se polarizacija materijala i pamćenje bitova 0 i 1. Sadržaj memorije biva očuvan i po gašenju računara.”

Vojislav MIHAILOVIĆ