Epson L200

Najveći nedostatak većine ink-džet štampača je visoka cena eksploatacije. Dok je kvalitet štampe gotovo jednak laserskim pandanima, pa čak i ispred njih kada su u pitanju fotografije, mali kapacitet kertridža i njihova visoka cena čine „pljuckavce” nepogodnim za svaku iole ozbiljniju upotrebu. Proizvođači su ovog problema i te kako svesni, ali im takva situacija odgovara – sami štampači prodaju se sa marginalnim zaradama, a profit se ostvaruje naknadnom prodajom skupih kertridža, koji često premašuju cenu samog uređaja, a pružaju mizeran broj otisaka. Međutim, pored reciklaže, poslednjih godina se i na našem tržištu pojavio ogroman broj kompatibilnih kertridža pristiglih iz Kine, istog kapaciteta kao i originalni, ali po tri–četiri puta nižim cenama. Čipovi i elektronska zaštite na kertridžima bili su pokušaj da se ovakva konkurencija spreči, ali osim blagog podizanja cene, zapravo nije postignut nikakav ozbiljniji napredak.

Ekonomska kriza i mere štednje stavili su dodatni akcenat na cenu štampe, što je proizvođače nateralo na promene. Početkom godine imali smo priliku da probamo jedan od „pljuckavaca” sa najpovoljnijom cenom otiska na našem tržištu – model iz Epsonove serije WorkForce, koji je kako svojom cenom tako i kapacitetom nudio daleko više čak i od laserske konkurencije. Epson se nije zaustavio na tome. Nova serija L njegovih štampača ne dolazi sa kertridžima, već sa fabrički integrisanim sistemom CISS!

CISS (Continuous Ink Supply System) za neprekidno snabdevanje mastilom do sada je bio skalamerija sačinjena od boca i gumenih creva koja su se iglama priključivala na kertridže klasičnog ink-džet štampača. Njegovim korišćenjem kapacitet kertridža se povećavao na kapacitet boca koje su priključene na sistem, a kako je cena boce sa odgovarajućim mastilom bila gotovo smešna u odnosu na originalni kertridž, ovi sistemi postali su veoma popularni, i to kako kod manjih fotokopirnica tako i kod masovnije štampe u kućnim uslovima. Naravno, ovakvi sistemi izazivali su averziju kod mnogih korisnika usled visoke cene, ali i „frankenštajnovskog” izgleda koji su gomila creva i aparature dodavali štampaču. Zbog toga zapravo i nisu predstavljali ozbiljnu konkurenciju originalnim mastilima i jednostavno su bili previše komplikovani za prosečnog korisnika.

Epson je prvi i zasad jedini proizvođač štampača koji u svojoj ponudi ima model sa fabrički ugrađenim sistemom CISS, što je dovoljna činjenica da privuče našu pažnju. Epsonov model L200 je na prvi pogled klasičan ink-džet multifunkcionalni štampač, koji svojom izgledom najviše podseća na njihovu seriju SX, koju čine jednostavni uređaji namenjeni kućnim korisnicima. Mogućnosti koje L200 nudi spadaju u osnovne za jedan multifunkcionalni uređaj, a to su štampa, skeniranje i fotokopiranje. Nema obostrane štampe, ADF-a, faks modema niti WiFi podrške, pa je jasno da je, poput serije SX, ovaj štampač namenjen manje zahtevnim korisnicima, barem dok za oko ne zapadne CISS koji je priključen na njega.

Postavljanje i zamena boca krajnje su pojednostavljeni, jer je držač sistema moguće odvojiti od štampača radi lakšeg pristupa. Naravno, kako je u pitanju fabrički konstruisan dodatak, nema creva koja vire iz uređaja, a interesantno je i to što boce nisu potpuno sakrivene, već je napravljen prozor u masci da bi bilo moguće vizuelno proveriti nivo mastila u njima. Pored boca, korisnicima je dostupna samo mehanička slavina, kojom je moguće zatvoriti sistem kako bi se sprečilo sušenje mastila pri dugom stajanju ili njegovo curenje pri transportu štampača.

Kvalitet štampe koji se postiže korišćenjem ovog mastila na nivou je klasičnih Epsonovih ink-džet modela, pa je odštampani tekst jasan i čitak i kod sitnijih slova, a dokumenti u boji su pristojnog zasićenja kada je u pitanju običan papir. Fotografije odštampane na sjajnom papiru su za Epson tradicionalno odlične, uz mogućnost štampanja od ivice do ivice, što je gotovo njihov zaštitni znak, ali bismo mi zamerku uputili po pitanju brzine rada samog uređaja. Kao što se može videti iz tabele, kod štampe teksta brzine su prihvatljive, ali je štampa fotografija u visokom kvalitetu veoma spora, što isključuje upotrebu ovog uređaja u neke svrhe ozbiljnije od kućne izrade fotografija.

Kada je cena korišćenja u pitanju, jedna od četiri boce mastila kapaciteta 70 ml košta 900 dinara, a trebalo bi da pruži oko 3800 otisaka standardne pokrivenosti. To znači da je cena po jednom listu papira nešto manja od jednog dinara, što je gotovo za trećinu manje od modela WorkForce, koji je već važio za najekonomičniji štampač u svojoj cenovnoj klasi! Način zaštite od korišćenja neoriginalnog mastila koji je Epson upotrebio prilično je interesantan – svaka boca mastila ima svoj unikatni serijski broj koji je potrebno ukucati u okviru softverskog panela na računaru kada se stara boca isprazni.

Sa cenom od oko 210 evra, Epsonov L200 je više nego konkurentan, pa iako se za iste pare može pazariti neki drugi ink-džet štampač i na njega dodati CISS, takav korak postao je potpuno besmislen u poređenju sa uređajem koji je fabrički predviđen da funkcioniše na taj način. Zapravo, jedina zamerka ovom štampaču je spora štampa, ali za sve one kojima to nije presudno, L200 ima sve naše preporuke.

Mario PAVIĆEVIĆ