Igra Tiny and Big: Grandpa’s Leftovers predstavlja pravi primer one čarolije koju očekujemo od indie naslova, na koju su nas navikli autori hitova poput World of Goo ili Braid, a čega je u poslednje vreme sve manje. Počev od uvrnute priče, preko odlično zamišljene i realizovane grafike koja je jednostavna, a dopadljiva, pa sve do neverovatno dobre muzičke podloge, svi delovi pokazuju nedvosmislenu posvećenost i ljubav autora, a istovremeno grade više nego odličnu celinu. Najbolje od svega je to što je ovo ostvarenje izgrađeno na solidnim temeljima – mehanika igranja je tečna, logična i više nego zabavna, što ga čini nezaobilaznim za ljubitelje logičkih platformi.

Priča je jednostavna i prenosi se kroz kratke, stripske dijaloge. Maleni Big ukrao je od velikog „Mališe” pamučne gaće, koje su jedino što mu je ostalo od davno izgubljenog dede, a zatim zbrisao u pustinju, koju niko normalan ne posećuje. Naš junoša oprema se laserskim sekačem, konopcem sa kukom i neograničenom zalihom pogonskih raketa, te kreće u poteru za lopovom. Društvo mu pravi inteligentni radio-aparat, čije neprekidno dobacivanje doprinosi humorističkom apsektu igre, ali predstavlja i neku vrstu tutorijala u igri, iako on postoji u vidu omaža konzoli Game Boy.

Osnova mehanike leži u rešavanju prostornih problema. Mesto radnje je pustinja prepuna krečnjačkih stena koje je moguće preseći laserom, vući konopcem ili gurati sopstvenim rukama, te prikačiti na njih raketu i „pogurati” ih iz daleka ukoliko su nedostupne. Iako deluje složeno, zahvaljujući jasnim i preciznim komandama igranje je veoma lako i brzo se savladava. Sečenje se vrši levim tasterom miša, povlačenje konopcem desnim, a srednji taster (tj. točkić) postavlja i aktivira rakete. Posle nešto vežbe na kratkom uvodnom nivou ubrzo ćete se naći u pravoj pravcatoj vertikalnoj glavolomci sa mnoštvom neprimetnih prolaza i tajnih odaja.

Tokom igre mehanika se usložnjava, pa postaje neophodno seći pokretne mete, unapred planirati nekoliko poteza i slično, ali ni u jednom trenutku igra ne postaje naporna ili dosadna. Štaviše, s obzirom na to da je svaki nivo moguće iseckati na komade, i to na stotinu različitih načina, jer je gotovo svaki deo okoline podložan promeni, ni gubljenje života po nekoliko puta zaredom neće predstavljati problem zato što su tačke automatskog snimanja pozicije uvek na pravom mestu, a svako ponavljanje predstavlja ne kaznu kao u drugim igrama, već priliku da se isproba potpuno drugačiji pristup problemu.

Pošto je reč o epizodnom naslovu, moglo se i očekivati da će biti znatno kraći od klasičnih igara uprkos velikoj mogućnosti za ponovno igranje. Vizuelni stil inspirisan je grafičkim novelama i odgovara odabranom narativu, a muzika indie bendova nenametljivo prati radnju i daje određenu dubinu naizgled jednostavnom svetu igre. Istražite pustinjske hramove, isecite džinovske stubove da od njih načinite mostove i saznajte nešto o tajanstvenoj moći belih pamučnih gaća...

Nikola BULJ