Sećam se kako je sve bilo drugačije za Nokiju kada za telefone još nismo govorili da su pametni...

Siri, inteligentni lični asistent koji živi u iPhoneu, nedavno je (u periodu od nekoliko dana) preporučivao mnogim korisnicima Nokijinu Lumiju kao najbolji smartphone na svetu. Apple je brže-bolje ispravio taj bag.

Celu priču niko nije shvatio ozbiljno, sem kompanije Nokia, koja je reagovala optužujući Apple da menja odgovore „inteligentnog sistema koji je tu da pomogne”. Stvarno, Nokia?

Da li ste imali prilike da probate neku Nokijinu Lumiju, telefon sa zadatkom da spasi finskog proizvođača i istovremeno dâ smisao Microsoftovim pokušajima da uđe na tržište smartphone platformi? Telefoni iz ove serije, izuzev možda crnih, izgledaju kao komadi plastike, sa super lepkom spojenim tankim ekranom na prednjoj strani, uprkos kvalitetnoj izradi i dobrom hardveru. Dizajn, koji je pokušaj diferenciranja na vizuelno sličnom tržištu, ništa ne vredi bez dobre ponude aplikacija u svetu poludelom za njima. Nokia je napravila loš potez prihvatajući Microsoftovu finansijsku injekciju u zamenu za neperspektivnu platformu koja se bori sa nadmoćnim liderima, iOS-om i Androidom.

Sećam se kako je sve bilo drugačije za Nokiju kada za telefone još nismo govorili da su pametni... Izlozi šopova bili su šareni i bogati kao prodavnice igračaka. Telefon se pazario prvenstveno zbog dizajna. Bilo je više izbora, a tržište je bilo zdravije. Vladala je ogromna konkurencija, a veliki proizvođači smeli su i morali su više da eksperimentišu. Razvoj tehnologije još nije učinio softver najvažnijim, pa je akcenat bio na vizuelnoj strani. U stvari, telefoni su po pitanju funkcionalnosti bili dosadni, sa skromnim mogućnostima, čak i u vreme kada su počeli da ih nazivaju pametnim, pa je dizajn morao da vadi stvar.

Takva tržišna klima omogućila je bujicu dizajnerske inovacije, dok Google i Apple nisu promenili jednačinu. Tokom te „presmart” ere razvoja mobilnih telefona, uprkos velikom izboru, postojao je jedan proizvođač koji se izdvajao kvalitetom svojih proizvoda i poverenjem korisnika. Nokia je bila sinonim za kvalitet izrade i pouzdanost. Pored toga, bila je i lider na polju (vizuelne) inovacije. Ova finska kompanija toliko se igrala dizajnom, da su neki njeni telefoni izgledali bizarno – setimo se modela 7280, 3650, 7700 ili 3250. Na neki način, ovi eksperimenti bili su i demonstracija moći tada najboljeg svetskog proizvođača mobilnih telefona i težnje Nokije da pokaže da baš ta kompanija stoji na horizontu inovacije. Opšti utisak bio je da je samo pitanje vremena kada će Nokia zaista izroditi nešto što je sledeći korak evolucije ovih spravica bez kojih ne možemo.

Međutim, Nokia nije ispunila očekivanja jer nije uspela da razume novo tržište. Danas su telefoni komadi ekrana. Dizajn je minimalistički i nenametljiv jer je važno ono što se „nalazi unutra”. Telefone više ne biramo toliko na osnovu proizvođača, već se odlučujemo za platformu i korisničko iskustvo. Iz frenetičnog konkurentskog haosa stvari su evoluirale u stabilniji dualizam ponude za obične, ali i mnoge poslovne korisnike – da li vam više leži eye-candy i zatvoreni, ali ušuškani sistem ili ste za otvorenu platformu koja je deo jedne šire kulture?

Kada je situacija takva kakva jeste, gde se onda tu uklapa Nokia? S hardverskog stanovišta, Finci nisu zaboravili da prave telefone. Da je Nokia u nekom trenutku raskrstila sa Simbijanom, oberučke prihvatila Android i napravila nenametljive, ali kvalitetne modele onako kako samo ona to ume, korisnici bi se brzo podsetili integriteta i pouzdanosti ovog proizvođača.

Nažalost, to se nije desilo. Naravno da su poslovni razlozi, kao i snaga Samsunga i HTC-a uticali na interesni brak sa Microsoftom, ali su važnu ulogi igrali i ponosna prošlost kompanije i želja za njenim povratkom na tron.

Međutim, želje su jedno, a mogućnosti i realnost nešto sasvim drugo. Nokia se ukrcala na brod koji odavno plovi bez jasnog cilja. Nema sada za Fince neke posebne vajde od njihovog besprekornog proizvođačkog pedigrea, kada platforma za njihove telefone nastaje u kompaniji koja ne može da izađe na kraj sa internom konkurencijom, međusobnom darvinističkom borbom za preživljavanje sopstvenih odseka, a pod kišobranom korporativne monopolističke kulture iz devedesetih, u vremenu kada vladaju otvorene platforme i/ili besprekorno izgrađeni, intenzivnim marketingom podmazani korisnički ekosistemi.

Siri sada kaže da je telefon koji držite u ruci najbolji. Da se „odlučio” za neki Android, takođe ne bi pogrešio. A Nokia tek ima da se vozi do stanice kada će aplikacije sa telefona ove kompanije biti „akteri” glavnih vesti na vodećim tech blogovima...

Ivan VESIĆ