CeBIT 2012, Hanover, Nemačka, 6–10. mart

Hale sa potrošačkim hardverom i interesantnim zezalicama bile su pune kao oko, ali ako se odmaknete malo dalje od glavnih tokova publike, vrlo brzo se nađete u neprijatnoj tišini

Broj ostvarenih kontakata jedan je od osnovnih kriterijuma po kojima se tradicionalno meri uspešnost svakog CeBIT-a. Dakle, broj poslovnih razgovora ostvarenih na ovogodišnjem sajmu iznosio je sedam miliona, piše u finalnom izveštaju koji smo dobili na konferenciji za novinare poslednjeg dana sajma. Nije nam poznato kako je menadžment došao do tog podatka, ali pošto se radi o Nemcima, naciji koja ne teži apstrakciji i fantaziranju, skloni smo da im poverujemo.

Broj od 300.000 posetilaca, koliko je „izmereno” ove godine, daleko je od cifre od 850.000, koliko je CeBIT imao na raskoraku 20. i 21. veka. Naš izvestilac je prošle godine utvrdio da je po broju izlagača i posećenosti sajma evidentno da je globalna ekonomska kriza skoro gotova, ali ovoga puta nismo primetili dovoljno razloga za ekvivalentni optimizam. Hale sa potrošačkim hardverom i interesantnim zezalicama bile su pune kao oko, ali ako se drznete da se odmaknete malo dalje od glavnih tokova publike, vrlo brzo se nađete u neprijatnoj tišini. Sticajem okolnosti, tokom marta put nas je odveo na dva velika sajma u razmaku od nekoliko dana – u odnosu na nezamislivu gužvu u Barseloni, krcate hale u kojima nije moglo da se diše, u širokim vistama i prostranim sporednim aulama CeBIT-a mogli ste da igrate kolo ili vozite bicikl. Ako možda ne znate o kolikom se prostoru radi, reći ćemo vam samo da sajamski prostor broji više od 30 hala, od kojih je svaka veličine novosadskog Spensa, kao i nekoliko autobuskih linija. Ako biste tamo odlučili da se bespovratno izgubite, budite sigurni da to ne bi bio neki poseban problem...

U utorak, 8. marta, usledio je tradicionalni štrajk hanoverskog javnog prevoza, koji je, prema proceni organizatora, značio 10.000 posetilaca manje. Taj dan su delimično „izvadili” građani glavnog grada Donje Saksonije, koji su besplatno prevozili posetioce sajma – bilo je dovoljno da u rukama držite papir sa odštampanim crvenim krugom da bi vas gostoljubivi Nemac odvezao do ulaza na sajam. Ova tzv. „Red Dot kampanja” lagano postaje lepa tradicija drevnog Hanovera.

Ove godine, partnerska/sponzor država bio je Brazil, čijih je 130 firmi zakupilo zasebnu halu i potencijalnim komitentima ponudilo robu i IT usluge ove najveće južnoameričke države. Zajedno sa Angelom Merkel, predsednica Brazila Dilma Rusef otvorila je sajam uz prigodni sinhronizovani broadcast na međunarodnu svemirsku stanicu.

Dominantna tema ovogodišnjeg CeBIT-a bila je „Managing trust”, tačnije teza da su poverenje i sigurnost u digitalnom svetu najznačajniji faktori za njegov napredak i stabilan rast. Ova tema usko se nadovezuje na „život i rad u oblaku”, koji je bio sistemska kovanica prošlogodišnjeg sajma. Uvodni izglagači, kao i učesnici na mnogobrojnim panel-diskusijama, utrkivali su se ko će biti kriptičniji i nejasniji prilikom potezanja teme digitalnog poverenja. Šta znači digitalno poverenje i na koji način ono utiče na biznis? Problem je najjasnije sublimisao jedan gospodin iz Lufthanze. „To vam je ono kada kupite avionsku kartu online, downloadujete email sa bar-kodom na smartfon, pa sa njim prođete kompletan proces čekiranja, bez uzimanja bording karte”. Dakle, poverenje da će sve funkcionisati, da vas niko neće prevariti, da nećete zapatiti virus niti sesti u avion za Azejberdžan umesto u onaj za Minhen.

Za najšire narodne mase

CeBIT odavno nije sajam za koji kompanije orijentisane na krajnje korisnike spremaju hardverske premijere svojih aduta za tekuću godinu, već mesto za susret investitora, „solution providera” i globalnih klijenata. Samsung je, recimo, većinu novog hardvera ispucao u Barseloni, donoseći u Hanover robni portfolio koji su publika i mediji već videli i opipali. Jedina novost na njihovom štandu bio je Galaxy Note sa roze maskom.

Međutim, zato je tu konkurencija sa Tajvana. Gigabyte je predstavio svoju novu seriju ultrabook zveri. Moćni i tanki ultrabookovi U244V i U2442N, opremljeni procesorima i5 i i7, GeForce GT 640N GPU-ovima sa 2 GB VRAM-a, SSD-ima i Thunderbolt interfejsom izmamljivali su uzdahe publike tokom pres-konferencije.

Pomame za ultrabookovima nisu bili pošteđeni ni drugi veliki proizvođači. U hali koju je Intel zakupio za potrebe Intel Extreme Mastersa (vidi dole), na jednom mestu mogli su da se isprobaju Lenovo IdeaPad U410, Acer Aspire S5, HP Envy 14 Spectre i Dell XPS 13.

AMD je predstavio referentne modele Radeona HD 7850 i HD 7870, bazirane na Pitcairn (28-nanometerskoj) arhitekturi. Sa procesorima klokovanim na 800 MHz i 1 GHz i 2 GB GDDR5 RAM-a, ove grafičke karte pobrale su dosta pažnje mnogobrojnih entuzijasta. Od nVidia GTX 680 Kepler GPU-a, nažalost, nije bilo ni traga ni glasa.

OCZ je demonstrirao svoj superbrzi (na papiru) Vertex 4 SSD, koji je teorijski sposoban za brzine do 550 MB/s, ali koji je tokom sajamskog predstavljanja uspeo da postigne maksimalnih 367 MB/s, za šta su demonstratori okrivili ranu verziju kontrolera.

Veliku pažnju izazvao je i specijalizovani igrački miš nastao u kooperaciji Thermaltakea i BMW-a. eSports Level 10 M Mouse može da se pohvali senzorom od 8200 tpi (kome to treba?, prim. aut.), aluminijumskom konstrukcijom koja omogućava nesmetan protok vazduha i ventilaciju, kao i modularnom konstrukcijom koja se može prilagoditi veličini svake šake.

Dozvolite da se obratimo

U mnogo većoj meri nego potrošačka roba i end user hardver, „hajlajt” svakog CeBIT-a su panel-diskusije sa internacionalnim zvezdama u svetu informacionih tehnologija. Ove godine, nama su bila najinteresantnija izlaganja Mihaela Heda, direktora i vlasnika finske kompanije Rovio, i Džeremija Dojga, direktora inženjeringa u Googleu.

Da Mihael Hed nije imao dedu koji je stavio stan pod hipoteku kako firma njegovog unuka ne bi doživela bankrot, svet interaktivne mobilne zabave nikad ne bi upoznao Angry Birds. Direktor kompanije koja je napravila Besne ptičice pričao je o značaju fanova za uspeh svake franšize, ali i o tržišnoj niši svačijeg „mikroslobodnog vremena” koju ova kompanija želi da monopolizuje. Prema Hedovim rečima, svako tokom dana ima više jednominutnih, trominutnih i petominutnih pauza koje su prosto idealne za igranje Angry Birdsa. Posetiocima je prikazan sneak-peak u Angry Birds: Spaceu, najnovijoj iteraciji superpopularne franšize, čiji opis možete pročitati na stranicama rubrike „Phone Zone”.

Tema izlaganja Džeremija Dojga bila je „izazovi u svetu online videa”. Kao čovek koji je zadužen za pravilno funkcionisanje tehničke strane YouTubea (koji je, je li, u vlasništvu Googlea), Džeremi je pokušao da dočara sa kojim se sve problemima suočava ovaj servis. Daleko najveći izazov kompanije je potreba da se u 100 odsto slučajeva pravilno prepozna kodek korisničkog uploada, te video transkodira u formu pogodnu za prikaz. Horor priče o stotinama najrazličitijih formata, kodecima, bitrejtovima, razmerama i rezoluciji videa koji korisnici „uploaduju” sa PC-ja, smartfonova, igračkih konzola, web kamera, fičer telefona, ručnih kamkordera i hiljada drugih uređaja koje sistem mora da prihvati ukazali su na sve teškoće tehničke pozadine servisa koji svi uzimamo zdravo za gotovo.

Na ovogodišnjem CeBIT-u održano je i tradicionalno sezonsko finale Intelovog Extreme Masters turnira. Takmičari su odmeravali snage u League of Legendsu i StarCraftu II, sve je prštalo od agresivnog puberteta, treš toka i gestikuliranja. U istoj hali smestio se i Wargamming.net, koji je promovisao World of Tanks i World of Warplanes. Osmeh su nam izmamile Intelove stiker reklame „Enhanced for Core technology” nalepljene na PC-jeve na kojima se vrteo Angry Birds, igra koja bi verovatno glatko radila i na „Gorenje” bojleru.

Povremena posrtanja

Kada neki sajam ima obim i ambiciju kao CeBIT, prirodno je očekivati povremene probleme i situacije daleko od idealnih. Čuvena nemačka preciznost pomalo je zaribala pred obimom sadržaja, konferencija i rasporeda koji se menjao iz sata u sat, što je dovelo do serije zabuna u pres-centru, pogrešno obeleženih konferencija (nemački jezik umesto engleskog itd.). Na primer, konferencija za medije posvećena GLONAS sistemu globalne navigacije bila je izvedena na ruskom uz simultani prevod na nemački, bez obzira na to što je bila obeležena kao internacionalna. Normalnom posetiocu ovakve stvari nisu problem, ali novinar koji je stavljen u situaciju da slegne ramenima i ustane sa stolice, zbog jedne loše obeležene stvari propustio je drugu manifestaciju, po Marfijevom zakonu udaljenu osamnaest hala od one na kojoj se obreo.

Posebnih problema imao je posetilac koji se u potpunosti oslonio na službenu Android aplikaciju sajma – em se apdejtovala suviše sporo u odnosu na izmene rasporeda, em je dolazilo do grešaka u satnici i lokaciji, em je cela stvar povremeno pucala... Po završetku sajma procurila je vest da je kompletan razvojni tim CeBIT Android aplikacije streljan...

Šalimo se, naravno. CeBIT je levijatan, i kao takav podložan je isključivo globalnim zemljotresima na ekonomskom planu, te mu ovih nekoliko, za normalne posetioce apsolutno neprimetnih problema sigurno neće narušiti imidž.

Miodrag KUZMANOVIĆ