.rs

Koliko smo blizu usvajanja sporazuma koji je izazvao žučne proteste na društvenim mrežama, ali i na ulicama srpskih gradova?

Kontroverzni sporazum ACTA, zavisno od tačke gledišta, može da predstavlja ozbiljan udarac pirateriji ili ljudskim pravima na Internetu. Šta je istina od svega toga? Da li je Srbiji potrebna ACTA i šta bi njeno usvajanje značilo za građane, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa državnim sekretarom u Ministarstvu prosvete i nauke Radivojem Mitrovićem, državnom sekretarkom za digitalnu agendu Jasnom Matić, poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i osnivačem Piratske partije Srbije Aleksandrom Blagojevićem.

Debata vezana za ACTA počela je u Srbiji izjavom Radivoja Mitrovića da je u interesu države da pristupi tom sporazumu. To je rezultovalo aktivizmom na društvenim mrežama, protestima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i debatom u organizaciji Misije OEBS-a, koja bi trebalo da bude prva u nizu.

Koje su prednosti usvajanja?

Tim povodom, pitali smo gospodina Mitrovića da pojasni koje su prednosti usvajanja sporazuma ACTA i dobili sledeći odgovor:

„Sva načela sporazuma ACTA već postoje u Strategiji razvoja intelekutalne svojine, koju je usvojila Vlada Srbije. Taj sporazum posvećen je borbi protiv kršenja prava intelekutalne svojine, a njegova posebnost ogleda se pre svega u većem naglasku na međunarodnoj dimenziji tog problema i insistiranju na intenzivnijoj i pravno uređenoj saradnji između država potpisnica sporazuma”, objasnio je Mitrović, i dodao da je Srbija, kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, preuzela obavezu da zaštitu intelektualne svojine dovede do nivoa EU.

„Ako zemlje Evropske unije prihvate ACTA, i Srbija će imati obavezu da to uradi. Međutim, i nezavisno od toga, u interesu zemlje je da ostvari čvrstu i intenzivnu saradnju sa drugim zemljama sa ciljem efikasne borbe protiv kršenja prava intelektualne svojine, pre svega krivotvorenja i piraterije”, objasnio je on.

Takođe, Mitrović je naglasio „da ništa manja nije ni obaveza nadležnih organa da na prvom mestu imaju u vidu interese građana, naročito mladih, koji osećaju da su najviše pogođeni ograničavanjem protoka informacija na Internetu, zbog čega se sve više spontano udružuju”.

„Uverili ste se i sami na izvanrednom okruglom stolu u Domu omladine da sam bio na njihovoj strani u svim opravdanim zahtevima, jer ne bih voleo da budu zloupotrebljeni za ma čije partijske i ideološke potrebe”, kazao je Mitrović.

Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da nam ACTA nije potrebna, iako se slaže da su Srbiji potrebni korisni međunarodni dokumenti koji štite legitimne ciljeve kao što su autorska prava i intelektualna svojina: „Prva inicijalna kontroverza u vezi sa ACTA već je način na koji je pripremana. Ceo postupak njene pripreme bio je totalno netransprentan. Treba li reći više od toga da je čak i izvestilac Evropskog parlmenta za ACTA upravo zbog te netransparentnosti podneo ostavku?”, naglasio je Šabić, i dodao: „Kad je tekst konačno postao dostupan javnosti, pojavile su se brojne kontroverze u vezi sa njegovom sadržinom.”

S druge strane, Radivoje Mitrović ne veruje da ACTA dovodi u pitanje civilizacijske vrednosti poput prava na privatnost i slobodu izražvanja: „Kao garanciju zaštite privatnosti pomenuo bih Član 4. sporazuma ACTA koji predviđa da države ugovornice neće biti dužne da obznane informacije iz sfere privatnosti ako je to suprotno njihovim nacionalnim propisima. ACTA ne dovodi u pitanje slobodu protoka informacija, već se bavi sprečavanjem povreda prava intelekutalne svojine kroz aktivnu međudržavnu saradnju”.

Usvajanje sporazuma u Srbiji

Da ACTA nije blizu usvajanja potvrdio nam je Radivoje Mitrović: „Član 39. sporazuma ACTA propisuje da je ugovor otvoren za potpis sve do 1. maja 2013. za sve one koji su bili uključeni u pregovore, kao i za članove Svetske trgovinske organizacije. Naša zemlja još nije članica STO, pa zato i ne može da pristupi sporazumu”.

Mitrović je dodao da će to biti u žiži interesovanja Digitalne agende u Ministarstvu kulture i informacija, Ministarstvu pravde i Zavodu za intelektualnu svojinu: „Da budem sasvim jasan – ACTA je više u nadležnosti prethodna dva Ministarstva nego Ministarstva prosveta i nauke, koje će nastaviti da prati buduće korake”.

Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić potvrdila je da ne postoji mogućnost potpisivanja ACTA jer nismo članica STO: „Činjenica je da inicijativa za pristupanje sporazumu nije razmatrana na nivou Vlade, kao i da državna strategija iz oblasti zaštite intelekutalne svojine ne sadrži ništa u vezi s pristupanjem sporazumu ACTA. Međutim, činjenica da trenutno ne postoje formalni preduslovi ne znači da ne postoji opasnost, kao i potreba da se o sporazumu ACTA otvori najšira javna rasprava”.

I poverenik smatra da je ACTA daleko od Srbije. On je istakao značaj činjenice da čak ni Nemačka nije prihvatila ACTA, te da su protesti doveli ovaj sporazum do Evropskog suda pravde: „Ako stvari u EU stoje tako, onda je ACTA u Srbiji realno još daleko od dnevnog reda. To je dobro, i vreme koje imamo na raspolaganju treba iskoristiti za sprovođenje ozbiljne javne rasprave. Treba da afirmišemo princip da se o stvarima od opšteg značaja ne sme odlučivati daleko od očiju i bez uticaja javnosti”.

Raste moć Interneta u Srbiji

Imajući u vidu način borbe protiv sporazuma ACTA, poverenik Šabić objasnio je da moć Interneta i u svetu i ovde sve više raste: „Pitanje je samo u kojoj se meri to razume. Mislim da je Internet izvanredno dobro sredstvo za to da organi vlasti izvršavaju obaveze koje imaju prema javnosti na kvalitetan način. Pravo na slobodan pristup infromacijama u savremenim uslovima podrazumeva mnogo više od korektnog odnosa vlasti prema konkretnim zahtevima koje podnose građani ili mediji. Ono podrazumeva i obavezu organa vlasti da što više informacija čine dostupnim javnosti na proaktivnoj osnovi i ne čekajuću konkretan zahtev. Za tu svrhu Internet prosto nema konkurenciju”.

Aleksandar Blagojević, osnivač Piratske partije Srbije, koja je bila najglasnija u protestima protiv ACTA, istakao je da Internet po pravilu uvek uspeva da se odbrani od onih koji žele da ga ukrote: „Od trenutka kada su se 1988. godine u Australiji 144 zemlje dogovorile da izopšte novu Mrežu iz ekonomskih i tehničkih regulacija pa do danas, traje demonstracija snage i otvorenosti horizontalnog ultimativnog anarho sveta, čiji smo građani svi mi”.

„Svakog dana, pola miliona ljudi aktivno se priključi Internetu. Za svaki posao koji Internet ugasi, on otvori 2,6 nova. Svaki pokušaj regulacije Interneta od strane tromog establišmenta biva sprečen (SOPA/PIPA, nadamo se i ACTA) i brutalno kažnjen (Wikileaks, Anonymous, Stratfor i drugi). Naša Mreža dobila je svest koja se pokazala kroz visok nivo odgovornosti i samoodrživosti”, kazao je Blagojević, i dodao da posebna agencija UN (ITU) i međunarodna inicijtiva oko ACTA „kreću u realizaciju paklenog plana inhibicije slobode Interneta”.

Blagojević smatra da „Internet zaista u svakom smislu poseduje svoja znanja, otvorenost, agilnost i lucidnu samoodrživost, ali, nažalost, samo nekoliko centimetara daleko od svog polja ideja i svoje logike. Internet je dete-čudo izraslo na ostacima prošle civilizacije, koja mu je i otac i majka. Na roditeljima je sada da mu daju šansu i podršku da obezbedi energiju za svoj, kako svi to realno očekujemo, beskrajan život u novom horizontalnom svetu ideja”.

I Jasna Matić veruje da je došlo novo vreme, koje zahteva drugačija, a ne tradicionalna rešenja: „Sve veći broj građana u pogledu informisanja zavisi od Interneta i mogućnosti da slobodno prima, šalje i deli informacije, i veliko je pitanje da li ti principi sada smeju da se ugrozr zarad zaštite istorijskog modela zaštite intelektualne svojine, koji je u ovom tehnološkom trenutku uveliko prevaziđen i najverovanije neodrživ”.

„Razvoj broadband mobilnih tehnologija, elektronske trgovine i društvenih mreža transformisao je način na koji komuniciramo, stvaramo i delimo kulturu. Umesto modela koji predlaže ACTA, potrebno je doći do novih poslovnih modela i regulatornih rešenja u celom sektoru konvergentnih elektronskih komunikacija”, zaključila je Jasna Matić.

Ivan VESIĆ