Širokopojasni internet pristup u EU

... a ni ostatak EU nije nam mnogo bliži

Evropska komisija odavno je usaglasila dugoročni plan za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija u periodu između 2010. i 2020. godine. Reč je o inicijativi Digital Agenda for Europe, koja predstavlja jedan od sedam stubova razvoja zajedničkog evropskog tržišta. Ovaj plan, između ostalog, predviđa da sva domaćinstva u Evropskoj uniji do 2020. godine dobiju mogućnost pristupa Internetu brzinom 30 Mbit/s, te da barem polovina stanovnika Evrope može da koristi brzinu 100 Mbit/s. Plan predviđa finansiranje izgradnje zajedničke optičke mreže, te podsticanje država članica, privatnika i javnih preduzeća da izgrade sopstvene mreže koje bi se na nju nadovezale. Evropska komisija je krajem oktobra predložila da se za ovaj projekat kroz grantove, zajmove i obveznice obezbedi 9,2 milijarde evra, što bi moglo da privuče još 50–100 milijardi privatnog kapitala. Očekuje se da će svaki evro koji uloži Komisija privući šest do petnaest novih evra kroz ulaganja privatnog i javnog novca. U celoj priči poseban akcenat se stavlja na razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim sredinama.

U nekim delovima Evrope ovakve brzine postaju stvarnost. Početkom oktobra, provajder BT Openreach, u vlasništvu British Telecoma, najavio je novu širokopojasnu mrežu brzine 110/30 Mbit/s, uz najavu da će od proleća brzina downloada biti povećana na 300 Mbit/s. Reč je o najsavremenijoj tehnologiji po imenu FTTP (Fibre to the Premises), koja omogućava da se optički kablovi dovedu do samog objekta. To nije krajnji domet ove tehnologije – u okrugu Safok već sada se testira brzina od 1 Gbit/s. Investicija je vredna 2,5 milijarde funti, a cilj je da UK dobije najbrži Internet u Evropi do kraja 2015. godine. Razlog ove trke jeste podsticanje ekonomskog rasta kroz izgradnju infrastrukture neophodne malim i srednjim preduzećima.

Do sada je najrašireniji vid brzog Interneta u Britaniji bio nešto stariji FTTC (Fibre to the Cabinet), kod kojeg su optički kablovi postavljani samo do razvodnog ormarića na ulici, dok je do krajnjeg korisnika vodila bakarna parica ili mrežni kabl. Čak i ovaj „zastareli” vid povezivanja omogućava Britancima download brzine do 40 Mbit/s i upload najviše do 10 Mbit/s, a koristi ga više od pet miliona domova. Desetine hiljada domaćinstava svakog meseca potpiše ugovor na osamnaest meseci, jer najskuplji paket košta oko 4000 dinara mesečno, a uključuje neograničen protok, besplatne lokalne i međumesne pozive do sat vremena, te besplatno priključenje linije. Priča se tu ne završava, pošto je Openreach dobio dozvolu vlasti da i ove brzine udvostruči, pa će se u toku sledeće godine u ponudi naći i paketi čije download brzine idu do 80 Mbit/s za FTTC korisnike. Očekuje se da će do kraja 2015. širokopojasni Internet imati više od dve trećine britanskih domaćinstava.

Gde smo tu mi? Vlada je još 2007. godine potpisala eSEE Agendu+ za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi, usled čega je preuzela obavezu i za izradu strategije za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija u periodu do 2020. godine, sa ciljem da se dostigne evropski prosek. Naši prioriteti prema ovom planu jesu implementacija širokopojasnog Interneta i digitalnog emitovanja TV i radio-signala; razvoj e-uprave, e-zdravstva i e-pravosuđa; razvoj i jačanje e-trgovine; razvoj poslovnih informacionih tehnologija i podsticaj njihovog izvoza, te informaciona bezbednost. O digitalnom emitovanju programa i e-trgovini uveliko se priča i u javnosti i u stručnim krugovima. O drugim stavkama, poput podsticaja domaćih startup projekata i stvaranju uslova za nesmetan izvoz domaćih informatičkih proizvoda nadležni ćute. Širokopojasni Internet? Naša agenda predviđa da svi stanovnici Srbije dobiju mogućnost korišćenja brzine najmanje 4 Mbit/s.

Nikola BULJ