Društvene mreže

Nemačke i engleske vlasti „ne lajkuju” Facebook

Severoistična nemačka pokrajina Šlezvig-Holštajn, koja broji skoro tri miliona stanovnika, zabranila je upotrebu tastera ’Like’ na sajtovima regionalnih institucija i upozorila je vlasnike sajtova da uklone sporni plug-in sa svojih web destinacija. Kancelarija poverenika za zaštitu podataka ove pokrajine savetuje da se izbegava korišćenje Facebooka.

Problem koji Šlezvig-Holštajn ima sa Facebookom može da se proširi i na ostatak Nemačke, pa i Evrope, mada je to malo verovatno. Pomenuta instituacija smatra da najveća društvena mreža krši nemačke i evropske zakone o zaštiti podataka. Odluka je u skladu sa izmenjenim evropskim zakonima o zašiti podataka. Očekuje se da i ostatak Nemačke, kao i druge države, preispitaju da li je delovanje društvenih mreža u skladu sa novim zakonima.

Vlasti optužuju Facebook da nije preuzeo korake da obavesti korisnike o implikacijama koje ima korišćenje tastera ’Like’. Sudeći prema ovim navodima, Facebook koristi informacije o „lajkovanim” stranicama korisnika kako bi sastavio zasebne profile sa njihovim ličnim afinitetima, koje daje na uvid oglašivačima.

Još gore, to znači da kompanija iz druge države nadzire nemačke građane i skuplja lične podatke o njima kako bi ih koristila u Americi. Imajući to u vidu, Kancelarija poverenika traži od vlasnika sajtova u Nemačkoj da ukinu plug-in koji omogućava problematičnu integraciju sa Facebookom.

Taster ’Like’ izuzetno je važan Facebooku jer je pomogao ovoj društvenoj mreži da indeksira i fragmentiše Internet, što je korisnike učunilo zavisnijim, a to je, opet, dovelo do izgradnje advertising imperije, zahvaljujući čemu je ova kompanija jedna od najbogatijih i najmoćnijih u svetu.

Facebook i druge multinacionalne kompanije stalno imaju problema oko usaglašvanja sa lokalnim zakonodavstima, ali postoji strah da će čvršći pristup država postati trend. Najekstremniji slučaj desio se u Francuskoj, gde su vlasti zabranile upotrebu reči Facebook i Twitter na televiziji.

I engleske vlasti zaoštrile su retoriku prema društvenim mrežama. Umesto da više pažnje posvete društvenim kontradikcijama koje su dovele do talasa demonstacija u mnogim gradovima Kraljevstva, vlasti predovođene premijerom Kameronom razmatraju tehničke i zakonske mogućnosti da ukinu pristup društevnim mrežama i drugim komunikacionim servisima ukoliko njihovi korisnici dogovaraju rušilačko delovanje.

Tako je premijer Dejvid Kameron u isti koš društvenih mreža stavio Facebook, Twitter i kompaniju Blackbery (zbog njenog sistema poruka), sa čijim je predstavnicima želeo da razgovara krajem avgusta. U vreme pisanja ovog teksta samo su iz Facebooka potvrdili prisustvo u razgovorima, čija će tema biti nalaženje zajedničkog rešenja da se pristup pojedincima ukine kada to vlasti zatraže.

Nema sumnje da ove kompanije mogu očekivati pooštravanje odnosa ako ne izađu u susret, jer engleske vlasti razmatraju mogućnost da, po potrebi, privremeno onemoguće pristup društvenim mrežama čitavim delovima grada ili celim naseljima. Naravno, postavlja se pitanje zašto bi ogromna većina korisnika ispaštala zbog šačice omladine koja se dogovora da razbija izloge po gradu. Srećom, veoma aktivne grupe za zaštitu privatnosti i drugih net prava oštro su reagovale, a upravo je delovanje takvih organizacija zaslužno za manje represivan odnos vlasti prema Internetu.

Engleske vlasti očigledno shvataju potencijal društvenih mreža za koordinaciju prilikom rušilačkih demonstacija. Uostalom, talas revolucija koji je prošle godine počeo u određenim delovima sveta zadavao je još veće probleme vlastima mnogih država upravo zbog korišćenja društvenih mreža. Tada je cenzurisanje Interneta nailazilo na osude i engleskih zvaničnika, što je, naravno, na mestu. Ne padaju li oni sada u iskušenje da se koriste istim sredstvima?

Nekada su suverene države u celosti imale kontrolu nad komunikacijom u okvirima svoje teritorije. Sa društvenim mrežama situacija izmiče kontroli. Vlasti imaju problema da kontrolišu komunikacione kanale svojih građana, dok to sada još uspešnije rade moćne multinacionalne kompanije. IT džinovima to je čak i olakšano, jer im korisnici sami omogućavaju pristup privatnim podacima.

Otvorena priroda Interneta i način funkcionisanja njegovih servisa, poput pretraživaja i društevnog umrežavanja, suprotni su zastarelom pravnom poretku koji je nastao u vreme kada su ljudi živeli na drugačiji način, a ovakav razvoj događaja pokazuje nespremnost vlasti da se nosi s internet revolucijom.

Ivan VESIĆ