Microsoft Imagine Cup 2011, Njujork

Microsoft devet godina zaredom organizuje prestižno studentsko takmičenje u programiranju koje se kotira kao nezvanično prvenstvo sveta za programere. Kako je bilo u Njujorku?

Nema boljeg doba u životu od studentskog, kada je čovek spreman da pruži maksimum kada su u pitanju dobre ideje. Mašta je još tu, znanje je veliko, ali se i dalje upija kao sunđerom, obaveze (iako se tada čine velikim) ipak su male, a želja za promenama – najveća. Sve što je potrebno, kada je IT u pitanju, lako je dostižno – od ideje do realizacije potrebni su samo volja, ideja, vreme i jedan kompjuter. Ipak, šta je potrebno za uspeh?

Viši ciljevi

Odgovor je dosta jednostavan – da se ukaže lepa prilika kao što je jedno dobro IT takmičenje. Microsoft devet godina zaredom organizuje Imagine Cup, prestižno studentsko takmičenje u programiranju koje se kotira kao nezvanično prvenstvo sveta za programere. Za tu „visoku kotu” kriva je masovnost ovog takmičenja jer je ove godine, na primer, na njemu učestvovalo više od 380 hiljada studenata iz 183 zemlje sveta (interesantan podatak: procenjuje se da IT studenata u svetu ima oko 1,4 miliona), sa više hiljada projekata. Teme na koje treba da odgovore takmičari kroz svoje IT projekte zapravo su Milenijumski ciljevi koje su propisale Ujedinjene nacije, i njih je tačno osam: renjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja za sve, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smrtnosti dece, unapređenje zdravlja trudnica, borba protiv opakih bolesti, osiguranje čovekove okoline i unapređenje globalnog partnerstva radi razvoja. Reč je, dakle, o vrlo širokim ciljevima, koji dodiruju svaku poru društva, pa opšte pitanje postavljeno takmičarima glasi – da li ste kadri da svojim idejama poboljšate svet?

Stiv Bolmer prvi put na takmičenju

Propozicije takmičenja su takve da najbolji timovi (četiri studenta i mentor) sa lokalnih takmičenja u svojim zemljama odlaze na svetsko finale, koje se ovog puta održavalo na Menhetnu, skoro nasred čuvenog Tajms skvera, u ulici Brodvej. Od 8. do 14. jula u hotelu „Marriott” našle su se 124 ekipe iz 70 zemalja sveta, a takmičenje je ove godine prvi put otvorio lično CEO Microsofta – Stiv Bolmer. Interesantan je bio deo njegovog govora koji bi trebalo da oslika zašto je IT toliko važan: „Mi smo svi upleteni u ovaj biznis. Mi smo upleteni u menjanje sveta. Mi radimo stvari koje se zasnivaju samo na našoj kreativnosti, ingenioznosti i ’snazi mozga’, i one stvarno mogu da učine svet boljim mestom, bilo da se tehnološka inovacija ’prevodi’ na tehnologiju, ili se ona ’prevodi’ na medicinu, okolinu, pomoć za hendikepirane osobe, kvalitet života starih osoba ili na bilo koju sličnu stvar. Informacione tehnologije su stvar na koju možemo da računamo da će u sledećih pet, deset, dvadeset ili trideset godina nositi plimu inovacija koje će stvarno pomoći društvu u, sasvim sigurno, dobitnoj kombinaciji.”

Dobitna kombinacija, upravo to što je na kraju Bolmer rekao, jeste suština celog takmičenja. Svi studenti koji su stigli do Njujorka nisu došli da drugima dokažu da znaju da programiraju. Sam pogled na projekte koje su napravili govori upravo to, ma koji stepen pomoći da su dobili u toku izrade. Oni su došli da bi to što su napravili „prodali” žiriju kao pravi menadžeri i dokazali da njihov projekat ima budućnost. Nije dovoljno pri prezentaciji projekta samo da se odgovara kao na ispitu. To je suština dobitne kombinacije – inovativna ideja koja će pomoći ljudima, ali koja će i samom inovatoru obezbediti egzistenciju. Na takmičenju se traži takozvani biznis plan – koliko je projekat isplativ, kakvo je istraživanje tržišta i koji su planovi da projekat bude plasiran na tržište. To je nešto što se na našim prostorima veoma slabo neguje, a Microsoft kroz ovo takmičenje insistira baš na tome, iz nekoliko razloga. Nije cilj ovog takmičenja da se regrutuju novi radnici u softverskim odeljenjima giganta iz Redmonda, već je cilj da projekat, napravljen na nekoj Microsoftovoj platformi, pomogne prvenstveno ljudima, ali i projektantu kroz novac za egzistenciju, a na kraju i samom Microsoftu. Ovde, ipak, nije reč samo o novcu, već o sistemu koji se vrednuje na Zapadu.

Srbija u Njujorku

A gde smo tu mi? Nas je u Njujorku predstavljao četvoročlani tim studenata 4K Join sa Novosadskog univerziteta (Mihalj Šagi, Dejan Mijić, Bojan Bogovac i Dejan Milinkov), koje je pratio mentor Aleksandar Erdeljan. Oni su u najtežoj kategoriji „Software Design” predstavili projekat HAUS (Home Automation Utility Service), koji korisniku sa smartphoneom (pod operativnim sistemom Windows 7 Phone) omogućava da ima pregled celokupne potrošnje električne energije u svom domaćinstvu, ali i da ima daljinsku kontrolu nad potrošačima u kući. To podrazumeva da uz pomoć mobilnog telefona možete s posla da uključite bojler kako bi vas čekala topla voda za tuširanje čim se vratite kući; ili, rešava onaj problem domaćica: „Jao, zaboravila sam šerpu na ringli!” Zapravo, on može da radi i automatski, prema setu prioriteta koje definiše korisnik. Projekat je vrlo ozbiljan i zaokružen, a što je najbolje – odmah je primenljiv. Njegovom upotrebom može se znatno smanjiti i optimizovati potrošnja električne energije u kući. Doduše, prateća elektronika i kontroleri koje je potrebno instalirati u kući jednokratno poskupljuju ulaganja, ali se to vraća na duži period.

Sasvim je sigurno da će buduća IT rešenja za istu namenu biti nalik ovom projektu. Dakle, naši momci pokazali su kako ćemo kontrolisati struju u budućnosti, ali njihov projekat nije uspeo da se plasira u prvih 18. Razlog je jednostavan – baš kao i prošle godine, njihova prezentacija bila je nastup četvorice kvalitetnih inženjera, a ne četvorice mladih preduzetnika. Ipak, mi svakako možemo da budemo zadovoljni, jer je naše rešenje ipak zaintrigiralo brojne posetioce štandova, koji se tradicionalno postavljaju za sve učesnike finala.

Kako smo i ranije pisali, stvari oko našeg učešća uopšte ne stoje loše, jer je tim Zveen Zveen (Zlatibor Veljković, Goran Nikolić, Aleksandar Rezač, Dario Manesku, mentor Ninoslava Tihi) osvojio treće mesto na svetu u kategoriji „Orchard Challenge”. Prva dvojica od ovih momaka već su drugi put na takmičenju jer su prošle godine bili članovi vicešampionske ekipe iz Varšave, i čini se da oni imaju recept u rukama.

Ono što je mnogo bitnije jeste to da su naši momci iz tima 4K Join stekli iskustava i naučili mnogo toga na ovom takmičenju. Njihov mentor Aleksandar Erdeljan je u tom svetlu opisao takmičenje: „Izuzetan doživljaj, susret mladosti, prepuno inspirativnih ideja, razmena iskustava...” I zaista, ovoj programerskoj, a što ne reći – i naučnoj disciplini kod nas je posvećeno vrlo malo pažnje u poređenju s tim kako je u drugim zemljama. Timu iz Jordana, koji je ušao u prvih šest i na kraju bio treći, podršku je dala lično njihova princeza, došavši u Njujork. Primera podrške mladim naučnicima ima mnogo, ali ih je u našoj sredini malo.

Neozbiljni radovi studentarije?

Konačan rezultat u svim, pa i u superteškoj kategoriji ovog takmičenja „Software Design” možete naći na adresi http://www.imaginecup.com/CompetitionsContent/2011Winners.aspx#software. Pobednici su tim Hermes iz Irske, koji su napravili specijalni uređaj koji se priključuje na automobil i šalje podatke aplikaciji u Cloudu. Na osnovu tih podataka analizira se vožnja, ponašanje vozača i putevi, a ostavljena je mogućnost i da neko treći nadgleda vožnju i eventualno utiče na problematičnog vozača. U realizaciji ovog projekta korišćeni su Bing Maps, IE, Silverlight, Windows 7, Azure...

Drugo mesto na takmičenju zauzeli su domaćini finala, tim Note Taker sa Arizona Stejt univerziteta. Njihov projekat pokušao je da pomogne učenicima i studentima koji imaju problema sa vidom, čak i onima koji iz zadnje klupe kažu: „Profesorka, ja ništa ne vidim odavde!” Rešenje za njih je kamera sa zumom, uparena sa Windows tabletom i posebnom aplikacijom koja deli ekran na dva dela. U jednom delu ekrana prikazuje se slika, a u drugom student hvata beleške. Kamera sa zumom može i da uveličava slova iz udžbenika ili da zumira pisanje profesora na tabli, a učenik može i da snimi kompletno predavanje i ima na raspolaganju još dodatnih opcija.

Mr. Visual Soma Iskoristili smo priliku da u pauzi Imagine Cupa u Njujorku popričamo sa (kako nam se predstavio) Somom. Iza nadimka krije se doktor kompjuterskih nauka S. Somasegar, direktor razvojnog odseka u Microsoftu. Bliže rečeno, radi se o čoveku koji je odgovoran za sve razvojne i programske alate, servise i pakete (recimo, Visual Studio, .Net Framework, Expression Studio, MSDN, Tech Net i slično), a na Imagine Cupu redovno je osoba koja uručuje nagradu u najtežoj kategoriji „Software Design”. SK: Kako Imagine Cup, kao susret sa studentima, generalno utiče na vaš posao? Na samu kompaniju? Dr. Somasegar: Ja o Imagine Cupu, prvo i osnovno, mislim da je to prava prilika da se družimo sa studentima iz svih krajeva sveta, a njima je to prilika da uoče šta sve mogu da učine sa svojim idejama. Kada gledamo samo moj posao, softver, njihove ideje u osnovi rešavaju mnoge probleme. Kada pogledate kako smo startovali kao firma, krenuli smo od ideje da kompjuter bude dostupan svakome u svetu. Kasnije smo se povezali u mrežu kompjuterskih stručnjaka sa kojima smo razvijali alate, a ovo je samo korak napred – dovedimo studente iz celog sveta koji će u budućnosti da vode vlade, kompanije, institucije... I razgovarajmo o softveru, jer mi u Microsoftu oduvek verujemo u softver. Samim tim koristimo priliku da im pokažemo šta sve oni mogu sa softverom i našim platformama. A svaki put kada vidim da neko razvija softver na mojoj platformi, ja sam uzbuđen. Praćenje uticaja svega toga je proces dobijanja povratnog mišljenja korisnika naše platforme o njenom kvalitetu – da li je laka za upotrebu, šta treba promeniti i šta doraditi. To iskustvo nam je veoma važno da bismo napravili bolju platformu. Jednostavno, pričamo o platformama na kojima bilo ko može da napravi bilo kakvu aplikaciju, pa zbog toga sigurno postoje određeni scenariji koje nismo predvideli. Dešavalo se i da se neki student, pobednik ili finalista na Imagine Cupu u nekom trenutku svoje karijere zaposli u Microsoftu. Ali, mi na njih gledamo kao i na sve ostale. Ukoliko imate strast, talenat i volju – raditećete kod nas, ali mi na ovom takmičenju ne regrutujemo studente da bi se oni zaposlili i radili u našoj kompaniji. SK: Sudije ostavite po strani, i kažite nam šta mislite o kvalitetu radova na Imagine Cupu, ovogodišnjem i uopšte? Dr. Somasegar: Ipak, pošto sudije još nisu završile svoj posao, ne želim da budem do kraja eksplicitan. Ono što se primećuje jeste da se lestvica složenosti ideja i tehničkog izvođenja podiže iz godine u godinu. Ove godine primetno je to da se većina radova bavi onim što zovemo prirodne katastrofe, kako ih sprečiti i kako se snaći u takvim situacijama. Međutim, iza svakog projekta uvek postoji neka lična priča. Kad sam se, recimo, na nacionalnom takmičenju u SAD upoznao s pobednicima i popričao s njima, posebno sa članom tima koji je slabovid, video sam koliku je strast ispoljio u rešavanju ličnog problema kroz projekat... sve to dolazi iz srca. Zatim, tu je negde student sa Novog Zelanda, koji je i prošle godine bio na Imagine Cupu. S njim sam se dopisivao nekoliko meseci pre ovog finala. Njegov projekat tiče se borbe protiv malarije. Tu takođe postoji lična priča, jer njegova porodica ima veoma loša iskustva sa ovom bolešću. Zatim, tu je tim iz Iraka, koji se bavio problemima izbeglica. To su stvari koje me čine srećnim, s jedne strane, a s druge strane, drago mi je što je korišćena tehnologija. Prvenstveno, oduševljava me to što nisu uplašeni od tehnologije, što je na takmičenju korišćena najsvežija tehnologija iz Microsofta, čak i ono što je u beta fazi. SK: Šta nam možete reći o sledećim projektima, platformama i novostima koji dolaze iz vašeg softverskog odeljka? Na čemu radite? Dr. Somasegar: Nisam siguran da mogu da vam otkrijem nešto sasvim novo. Mi smo zadovoljni prodajom Kinecta i prodajom Windowsa 7, koji je najprodavaniji operativni sistem ikada. Vrlo skoro, do kraja ove godine, spremićemo Kinect for Windows SDK, koji će biti nešto što više pukog gejminga. Mi mislimo da je Kinect platforma na kojoj se mogu dobiti razne korisne aplikacije, naravno ako se posmatra onako kako ga mi posmatramo – ulazni uređaj za komunikaciju gestikulacijom. S druge strane, veoma smo zadovoljni napretkom „ekosistema” na platformi Windows Phone, i na tome ćemo raditi u daljem periodu. Jedino što mogu da vam otkrijem u stilu Stiva Bolmera jeste to da za septembar, baš kada je on najavio detaljniju priču o Windowsu 8, spremamo priču o sledećoj verziji Visual Studija i probnu verziju.

Treće mesto zauzeo je tim Oasis uz Jordana, a oni su predstavili rešenje koje osobama sa invaliditetom koji boluju od kvadriplegije omogućava da u potpunosti koriste kompjuter pomoću pokreta glave. Njihov projekat Horizon zasniva se na korišćenju infracrvenog senzora i WiiMotea za Nintendo, što ovo rešenje čini vrlo jeftinim. Prateća aplikacija detektuje pokrete i prevodi ih u komande kompjuteru.

Uspešni iz ex-YU

Među prvih 18 plasirale su se ekipe iz Hrvatske i Slovenije. Tim Apptenders iz Hrvatske imao je veoma simpatičan projekat KiDnect, koji pokušava da podigne fizikalnu terapiju za decu na jedan viši nivo uz pomoć Kinecta. Program nadgleda kako je dete u kući uradilo vežbu, detektuje ako je nešto pogrešno uradilo, kao i progres koji je tokom meseci napravljen, a terapeut sve to može da nadgleda sa svog računara u ordinaciji. A što je najlepše, dete te vežbe vidi kao igru.

Slovenački tim fokusirao se na problem slabovidih osoba koji su zbog toga sprečeni da koriste smartphonove. Njihov program 2ndSight kompletno menja korisnički interfejs na telefonu i prilagođava ga takvim osobama. Tu je i set aplikacija i funkcija koje ne možete sresti na običnom telefonu: slabovid čovek treba da pređe ulicu i jednostavno uslika semafor prekoputa, a telefon mu govori da li je svetlo crveno ili zeleno.

Posle dužeg vremena, prvi put se na ovom takmičenju pojavio i tim iz Bosne i Hercegovine, koji je do Njujorka stigao kroz online kvalifikacije. Tim SPU napravio je projekat FloodSim, koji se sastoji od više aplikacija za predviđanje pravca kretanja vode u trenucima poplave. Koristeći paralelno procesiranje kroz GPGPU (General Purpose GPU), njihov projekat pravi simulaciju u realnom vremenu, što daje mogućnost da ljudi donesu pravu odluku i reaguju mnogo brže na ovu prirodnu nepogodu.

Tajvanski maketari

Od ostalih projekata pomenućemo tajvanski projekat iz kategorije „Embedded Development”, i to iz prostog razloga što je impresionirao ne samo nas, već i sudije i osvojio prvo mesto u ovoj kategoriji. Iz godine u godinu oni donose izuzetne maketice, a ove godine su imali projekat Right!! This Way koji pomaže u slučaju požara. Po detekciji požara, inteligentna zgrada će strelicama prikazivati bezbedan put za evakuaciju ljudi, koji je dobijen i proverava se tako što se koriste podaci sa više umreženih bežičnih senzora u zgradi. Njihova pozamašna maketa (za koju su se svi pitali kako je dopremljena do Njujorka) sve to je radila na delu – jedan sprat zgrade sa senzorima, strelicama za bezbedan put, ali i foteljama, krevetima i ostalim nameštajem.

Međ’ kengurima

Mnogobrojne prirodne katastrofe koje su se desile tokom prošle godine navele su takmičare da se većina projekata bavi tim temama – pokušajem predviđanja, problemom rane uzbune i samoj pomoći u takvim slučajevima. S druge strane, interesantno je to što su studenti, s tehničke strane, dosta koristili Azure, Microsoftovu Cloud platformu, ali je skoro polovina njih koristila Windows 7 Phone.

Kao i na svakom drugom takmičenju, postignuti uspeh ne garantuje da ćete uspeti u životu. Setimo se prošlogodišnjeg projekta, o kojem se i na ovom Imagine Cupu pričalo kao o nečemu vanserijskom, ali za tu ideju nisu bili zainteresovani ni naša država niti naše firme. Međutim, to nije kraj. Baš u tom svetlu, veoma zanimljiva je bila priča osnivača jedne mlade kompanije Foursquare na otvaranju ovogodišnjeg takmičenja. Denis Krouli je imao ideju, istu onu na kojoj je danas ustoličena njegova firma, čitavih deset godina ranije i nekoliko puta je pokušavao da je ostvari. To je uspeo to tek nedavno, a ispostavilo se da je danas, nakon dve godine, njegova firma narasla na 75 zaposlenih, a njegov servis koristi 10 miliona ljudi.

Dakle, uspeh na takmičenju je jedno, ali prava ideja i vera u nju je ono što vas gura napred. Naravno, ne bi bilo loše da vas na tom putu poguraju država ili neka firma, ili uspeh na nekoj od sledećih iteracija Microsoftovog prestižnog takmičenja. Sledeća će biti u Sidneju u Australiji, pa se spremite na vreme.

Dušan STOJIČEVIĆ