Apsolutno se ne sećam da sam ikada čuo bolju ideju

Apsolutno se ne sećam da sam ikada čuo bolju ideju. Ako jesam, zaboravio sam je. Vest da se u Srbiji rodila ideja za kreacijom nacionalnog simbola koji bi bio domaća alternativa Ajfelovoj kuli i Big Benu toliko mi se dopala da sam odlučio da će se svideti i vama. Od dva najveća Srbina koja su ikada hodala ovom planetom jedan je dobio svoj simbol, dok drugi ima neki pikolo muzej i stilizovana slova na aerodromskoj zgradi, što zaista nije u redu. Hajde da panorami Beograda, pored hrama Svetog Save, dodamo i visoki, elegantni Teslin kalem. Možda bi nas fuzija verskog i tehnološkog simbola konačno dozvala pameti. Imperium of Man iz Warhammer 40K univerzuma operiše na takvom prožimanju pojmova, i šta im fali?

Šta je bazična ideja? Teslin toranj, visoka metalna konstrukcija sa gigantskom kuglom na vrhu, koja bi podsećala na Vordenklif kulu koju je Nikola na početku prošlog veka podigao u Americi (http://bit.ly/c9SP8e), koja bi noću bila paljena i plavičastim munjama osvetljavala horizont. Rezonantni transformator koji proizvodi naizmeničnu struju ogromnog napona ali minimalne (za život bezopasne) snage, koji bi stajao na postolju, zahtevao bi čelične grede, nekoliko kilometara bakarne žice i jedan pristojan tehnički crtež, a sve to raste i uspeva u našoj napaćenoj zemlji.

Ko je pokrenuo ovu inicijativu? Iako legenda kaže da se toga prvi setio neki Dušan Sinandinović iz Leskovca, pronalazač, amater i ekscentrik, basicaly Raša Popov koji nije uspeo u životu, najsvežiji vetar u leđa ideji dali su likovi iz Srpske akademije inovacionih nauka. Ne, nije u pitanju SANU, već rogue organizacija koja, sudeći po web sajtu, ima lagani okultni buke. Njen predsednik, baron Petar Rajačić, koji najverovatnije nije vampir, u mikrointervjuu koji je dao domaćim medijima lepo naglašava ekonomske i turističke aspekte ovog projekta. Pošto Madam Blavacka nije bila dostupna, na meni je ostalo da pokušam da objasnim njegov spiritualno-simbolički pojam. Ne znam za vas, ali ja odavno imam jezivu potrebu da zbog nečeg budem ponosan na svoju zemlju, a da to nisu kajmak i ajvar, koji su ionako slovenačka baština, ili bar tako kažu trejdmarkovi registrovani u nekom EU telu. Evropa nam je uzela pinđur, ajmo mi onda Americi uzeti Teslu (lets fejs it, u Srbiji je proveo punih 17 minuta kad je prolazio vozom or something).

Teslin toranj nad Beogradom! Kako čovek da ne udahne duboko i ne počne da lebdi, kao umirući crvenoarmejac kome se na horizontu ukazao Staljin. Svaki put kada zamislim Teslin kalem koji pršti na obzorju shvatim da sa mojom facom nešto nije u redu – osmehuje se. To je jedna od retkih stvari zbog koje ovih dana ne potežem korbač.

Jer, proleće je 2011. godine, a meni je moral na rekordno niskim granama. Dok gledam Crkotinu kako crkava prikačen na infuziju i blamira nas pred svemirom, ministra životne sredine koji je na slobodi iako je pokrao državu i uvredio nam inteligenciju lupetanjem o CMS-u, narodnu pevaljku koja je profitirala od milionske pronevere jer je iz istog sela kao ministar policije, zamišljam real world partiju Command & Conquer: Red Alerta. Zamišljam kako Srbiju opasujem Teslinim kalemovima, kako selektujem Tesla Troopere (rubber shoes in motion!) i desno klikćem na predstavnike domaće političke elite. Burn, pigs, buuurn! Velimire, gde si pošao? Frzzzzzt! Borise, sedi i odmori se, Blzzzzzrt! Olivere, da, slobodno se uhvati za neizolovanu žicu. Tako, Bzzzrmt! Gotovo da osećam slatki miris nagorelog mesa, kauterizovanih kravata i šimika fuzionisanih sa kostima.

Srbiji su potrebni simboli; Beogradu je potrebno nešto bolje od gole statue nad rekom. Ali, gde naći milione evra koji su potrebni za realizaciju nečeg ovako epohalnog? Kako narodu koji nije svestan da je nekada postojao neki Mirča Elijade koji je napisao genijalnu knjigu „Slike i simboli”, objasniti potrebu za trošenjem novca kojeg nema na SF artefakte? Već vidim Dubravku, Dušanku i Gojka kako brišu zadnjicu novinskom vešću o inicijativi za Teslin toranj. More kakvoga tornja, kada narod nema masti, Gojko! Ljudi, Balša, Rodoljube, pa ajde zovite Ljubana molim vidite da se to demonstracije pokrenu, pa ne možemo goli ovakvi u sandalama još iz Kaknja, pemzija! Krajičkom oka čujem i glasove iz provincije koji opravdano pitaju zašto su njihovi putevi poslednji put asfaltirani za vladavine njenog carskog veličanstva Marije Terezije (ili sultana Osmana IV, zavisi od geografske širine), dok se Beograd pankeriše sa metalnim kuglama iz kojih iskaču munje. Svima njima bih mogao da elaborišem odgovor od petnaest strana, ali je lakše reći: STFU!

Miodrag „Mirča” KUZMANOVIĆ