WikiLeaks

Koliko je internet informacija vrednija od novca i da li će curenje poverljivih informacija dovesti do novog svetskog poretka? Ili, ipak, do racija i hapšenja?

Globalno društvo izgrađeno je na tajnama. Dešavanja koja prenosi televizija i o kojima čitamo na Internetu samo su vrh ledenog brega. Ispod površine nalaze se centri moći i interesi brojnih grupa. Stanje u današnjem svetu rezultat je viševekovne istorije, ali i nevidljivih ratova o kojima se malo zna. Koliko god se trudili da gledamo na Zapad kao na idealni tip građanske civilizacije, sa vladom koja poštuje princip transparentnosti, moramo prihvatiti činjenicu da je u nekoj meri svaka vlast zatvorena. Svi političari su čuvari mračnih tajni, bilo da su one nastale iz interesa ili potrebe za kompromisom.

U današnjem društvu informacija je najvažniji resurs. Ona može da započne ili da zaustavi ratove, može da promeni način na koji gledamo neki problem i da sruši nekog vladara. Pravilna, demokratska, humana i civilizovana upotreba poverljivih informacija, odnosno njihovo objavljivanje globalnoj zajednici a da pri tom ne budu ugroženi već spaseni životi nevinih, osnovni je princip organizacije okupljene oko sajta WikiLeaks. Javnost je najveću pažnju obratila na ovu inicijativu kada su njeni čelnici poslali oko 75.000 poverljivih dokumenata američke vojske vezane za rat u Avganistanu novinama „The Guardian”, „The New York Times” i „Der Spiegel”. Iz tog sadržaja videlo se da je nivo „kolateralne štete” mnogo veći, te da je stotine civila izgubilo živote u do tada neobjavljenim incidentima. O ratu se moglo zaključiti mnogo toga, a obrazovala se globalna slika mnogo mračnija od zvanične.

Taj događaj izazvao je bujicu interesovanja za WikiLeaks, koji je već bio poznat po „curenju” brojnih poverljivih dokumenata. Međutim, snaga te organizacije i osnovnog koncepta iznenadila je i zbunila mnoge. Nema sumnje da je WikiLeaks od tog trenutka stekao još moćnije neprijatelje, ali se zahvaljujući fantastičnom čuvanju poverljivosti izvora pokazao i kao sajt u koji možete da imate poverenja ako želite da anonimno „dunete u pištaljku”.

Bila nam je potrebna velika upornost, ali smo na kraju uspeli da stupimo u kontakt sa ljudima koji stoje iza ovog sajta. U duhu osnovnog koncepta, sagovornik koji je bio najviše raspoložan za razgovor u poslednjem trenutku je odlučio da ipak ostane anoniman. Sem razloga bezbednosti, i filozofija WikiLeaksa nalaže ovakav pristup. Najpre nas je zanimalo to kako se uopšte došlo na ideju da se formira ovakva organizacija i ko su njeni osnivači.

Ko stoji iza toga?

„Sve je počelo kroz online dijalog aktivista širom sveta. Ovi ljudi bili su zabrinuti zbog visokig nivoa patnje ljudi (nestašica hrane, manjak zdravstvene nege, obrazovanja i svega neophodnog) koja je izazvana skretanjem resursa zbog korupcije vlasti u različitim zemljama. Osnivače WikiLeaksa zanimalo je iznalaženje načina da se ovo ispravi, a posebno ih je interesovalo kako informacione tehnologije mogu u tome da pomognu. WikiLeaks je možda u srcu nove globalne revolucije koja donosi veću odgovornost vlada i institucija. Verujemo da će naša tehnologija curenja dokumenata podići standard života širom planete. Mi nastojimo da ohrabrimo građane širom sveta da dunu u pištaljku kada primete neetičko ponašanje moćnih ljudi”, objasnio nam je naš sagovornik, koji je u ovoj organizaciji od njenog nastajanja. On ističe da je sajt nastao kao zajednički projekat kineskih disidenata, novinara, matematičara i ljudi iz IT sfere iz Amerike, Evrope, Australije, Južne Afrike i sa Tajvana.

Organizacijom upravlja odbor savetnika, koji nije sastavljen samo od ljudi koji su eksperti za informacione tehnologije i kriptografiju već tu ima i predstavnika izbegličkih zajednica, advokata i novinara. Među viđenijima je i jedan od bivših direktora čuvene organizacije za ljudska prava Transparency International. Inače, WikiLeaks funkcioniše zahvaljujući radu oko 1200 volontera koji su aktivni u različitoj meri. Inicijativa se finansira putem donacija, ali se novac ne uzima kada neko želi da objavi određeni dokument.

Osnovni tehnički koncept inspirisan je Wiki platformom. Zbog toga je nedostatak lako uočljiv – ne postoji nikakav autoritet koji garantuje verodostojnost dokumenata. S obzirom na to da se ovde radi o neverovatno važnom sadržaju koji zaista može da spase ili, pak, da ugrozi živote, zanimalo nas je i to na koji način ova organizacija proverava autentičnost dokumenata. Naš sagovornik objasnio nam je da ključ leži upravo u verifikaciji verodostojnosti dokumenata od strane najvišeg autoriteta – globalne zajednice. Umesto da se preispituje pouzdanost izvora, njegov sadržaj se objavljuje, a svet i volonteri WikiLeaksa, među kojima su vrhunski advokati i eksperti iz najrazličitijih delatnosti, najbolje će prosuditi o autentičnosti.

Sud javnosti

„To što mi pružamo prostor za slobodno objavljivanje informacija može biti zloupotrebljeno, ali Wiki sistem obezbeđuje da opasnost bude minimalna. Najjednostavnija, ali i najefikasnija mera jeste provera od strane svetske zajednice informisanih korisnika. I na Wikipediji postavljeni lažni sadržaji bivaju ispravljeni od strane drugih korisnika. Wikipedia je pokazala da kolektivna mudrost informisane zajednice korisnika omogućava najbolju verifikaciju i analizu”, objasnio je naš izvor, i istakao da su danas u svetu vlade država izvori koji su odgovorni za lažne informacije i iskrivljenu stvarnost, a ne ljudi koji žele da obelodane brojne zloupotrebe i tajne putem njihove organizacije.

Naš sagovornik otkrio nam je da tehnička struktura sajta, tj. raspored servera po svetu, o kom nije želeo da detaljiše, omogućava nesmetan rad u slučaju neke vrste napada. WikiLeaks je zasnovan na otvorenoj platformi, ali ljudi koji dostavljaju sadržaj nemaju razloga za strah. Ova organizacija razume dileme i rizike s kojima se oni suočavaju. Zbog toga se ponekad preporučuje slanje pošiljke fizičkom poštom na neku od adresa širom sveta, mada je i online metod prilično bezbedan. Koriste se najnaprednije sigurnosne tehnike, a serveri ne čuvaju nikakve logove. U slučaju eventualne racije, u svim prostorijama ove organizacije ne bi bio pronađen ni jedan dokument koji bi otkrio identitet osoba s kojima se sarađivalo. Tehnički deo tima svoju sigurnosnu platformu u velikoj meri bazira na modifikovanoj verziji Tora (www.torproject.org). Reč je kripotgafskoj tehnici koja je odgovorna za minimizovanje šanse da se uđe u trag korisniku jer obezbeđuje konekcionu anonimnost. Ovo je moguće jer paketi podataka ne putuju direktnom rutom od izvora ka destinaciji već koriste nasumične kanale putem mreže servera.

Digitalna vetrometina

Dok se sve moguće mere bezbednosti preuzimaju kako bi se izvori zaštitili, ljudi iz ove organizacije ne boje se demokratskih država u kojima imaju kancelarije. Iako, na primer, američka administracija ima mnogo razloga da bude ljuta na WikiLeaks, u organizaciji veruju da nikakvih pravnih ili bilo kakvih drugih posledica neće biti iz razloga na kom se, na kraju krajeva, i bazira postindustrijsko informatičko društvo – informacije su moć. Ako bi vlasti demokratskih država pokušale da ugase ili da naude WikiLeaksu, javnost bi se preobratila tako da bi se to odrazilo na rezultate sledećih izbora. Dogod je WikLeaks čuvar jakih tajni od kojih su, kako nam je indirektno rečeno, neke neobjavljene, ne postoji razlog za strah.

Međutim, dok je pristup tamo gde Internet nije cenzurisan moguć, na mestima gde je WikiLeaks najpotrebniji teško ga je naći. Kineski „veliki firewall” otežava život i onima koji pokušaju da koriste Tor. Zbog toga WikiLeaks poseduje veliki broj „undercover domena” kao što su destiny.mooo.com i ljsf.org. U slučaju da neko ne uspeva da pristupi sajtu, preporučuje mu se da nekako kontaktira administraciju, na primer preko drugih ljudi, kako bi dobio uputstvo i spisak ovih „tajnih” domena. Inače, naš sagovornik ističe da su se pojavile mnoge zanimljive ideje o tome kako da se cenzuri stane na put, ali one tek treba da budu testirane i primenjene. On ukazuje na to da su kineske vlasti otišle toliko daleko da su i same registrovale brojne domene koristeći ime WikiLeaks, na primer wikileaks.blogspot.com. Na toj adresi sada se nalazi lažni blog mlade kineske devojke, u šta smo se i sami uverili.

Naš sagovornik ocenjuje da budućnost WikiLeaksa leži u edukaciji i ohrabrivanju ljudi da anonimno urade ono što ne bi smeli javno, kako bi se stvorilo društvo u kojem će jednog dana takvi ljudi biti heroji, a ne potencijalni zaštićeni svedoci. WikiLeaks je nezamisliv bez tehničke podloge i moderne tehnologije uopšte. U toj organizaciji čvrsto veruju u to da će slobodniji i srećniji svet nastati na tehnološkim temeljima, jer su komunikacija i deljenje sadržaja danas na pragu da postanu nezaustavljivi.

Ivan VESIĆ