Peti pokušaj

Kako verzije odmiču od istorijske 4.0, negodovanja zbog problematičnih performansi i stabilnosti jenjavaju, pre svega zbog toga što je KDE de facto sve bolji i bolji, a isto tako i zbog toga što je KDE zajednica seriju 3 odlučno isključila kao bilo kakvu alternativu. KDE 4 bi u petom pokušaju trebalo da bude stabilniji i brži, što je u slučaju ovog paketa softvera ozbiljno obećanje. Idemo redom, a najbitnije sledi na kraju.

Iako ideja nije sveža, KDE 4.5 uključio je novu mogućnost svog window managera – tiling. Tiling window managers predstavljaju posebnu familiju menadžera prozora koji imaju unekoliko drugačiju predstavu o tome kako bi se prozorima trebalo baviti. Za razliku od GNOME-a i KDE-a, tiling window managers prozore organizuju tako da ne dolazi do preklapanja, već se oni raspoređuju preko celog ekrana ili slobodne površine (poput ploča, što je prevod za „tiles”). Čitava ideja je veoma zbunjujuća za većinu korisnika naviknutih na popularna okruženja, dok posvećena manjina stoji iza tvrdnje da je takvo okruženje zapravo mnogo produktivnije.

KDE-ova sposobnost ovakvog, odnosno sličnog ponašanja svodi se na to da se sada jedan prozor može ponašati kao tiling menadžer. To praktično znači da jedan window title može biti podeljen na dva ili više dela koji predstavljaju različite aktivnosti u njemu. Znači, jedan prozor može imati fajl menadžer i terminal, pri čemu će njegova gornja traka biti podeljena na dva dela. Na prvi pogled zgodno, naročito za grupisanje sličnih radnji, a ostaje da se vidi kako će se to primiti. Valja primetiti i to da se prozori organizovani u „ploče” uredno pojavljuju u taskbaru.

Pored toga, KDE-ovi prozori mogu se pomerati iz jedne radne površine u drugu kada je aktivan Desktop Grid. Prozori bi sada trebalo da budu pametniji, pa će prevlačenjem u desktop koji je prazan zauzeti celu površinu za slučaj da nisu bili maksimizovani u prethodnom.

Sistem za notifikacije opskrbljen je pre svega jednostavnijim ikonama, koje bi trebalo da pojednostave i poboljšaju vizuelni doživljaj, slično onome što je Ubuntu uradio novim izgledom (i što još neke teme praktikuju). Indikatori napretka sada se prikazuju unutar prostora za obaveštenja koji dele svi programi i widgeti koji šalju poruke korisnicima.

Webkit, inače nastao iz KDE-ovog KHTML-a, sa novim izdanjem nalazi svoj put do potpune intergacije u sistem. Konqueror sada može postati Webkit browser, a integracija znači komunikaciju sa svim sistemskim servisima poput onog za čuvanje lozinki, na primer. KHTML, prema tvrdnjama na sajtu, nastavlja da se razvija.

Ostatak novina svodi se na unapređivanje pojedinačnih programa koji se isporučuju uz okruženje, poput rutiranja u Marbleu ili slanja fotografija na Flickr u Gwenviewu. Plasma Activities sada imaju svoj menadžer, koji izgleda poput widget menadžera i zove se Activity Manager.

Iako nije deo KDE-a 4 i verovatno neće biti ni blizu stabilnog izdanja još neko vreme, na mreži se pojavio snimak interfejsa Plasma Tablet, koji je takođe deo u ovom momentu eksperimentalnog projekta Plasma Mobile.

GNU/Linux, iako je u osetno boljoj poziciji neko do pre koju godinu, još nije operativni sistem koji će funkcionisati na svakom računaru. Dobro poznata problematika drajvera i „out of the box” sposobnosti hardvera ipak ga još drže u zoni „trebalo bi” kada je u pitanju potencijalno potpuna funkcionalnost. KDE je, nažalost, serijom 4 uveo novi nivo frustracije, budući da među onim hardverskim kombinacijama koje inače funkcionišu postoje i neke koje se sa njim neće proslaviti. Princip je isti, a intenzitet varira iz verzije u verziju.

Na primer, test računar korišćen u svrhe pisanja ovog članka, koji inače ima nVidia Quadro NVS 140M grafiku (stručniji od autora kažu da je to sasvim pristojna zver), od izlaska verzije 4.0 pa do danas jednostavno ne uspeva da obezbedi ugođaj kakav bi savremeno grafičko okruženje trebalo da ima. I tada i sada manipulacija prozorima zastajkuje, Konsole prozoru i dalje nije moguće promeniti veličinu a da to ne izazove pomenuti efekat, minimizacija i maksimizacija takođe deluju kao da imaju kost u grlu. Probleme ne rešava ni isključivanje efekata – tada stvari postanu za nijansu bolje, ali nikako dovoljno dobre. GNOME i Compiz, usput, na istom računaru funkcionišu besprekorno.

KDE 4.5 jeste fantastičan nastavak još fantastičnije ideje, koja je realizovana tako da ponekad neće funkcionisati kako bi trebalo tamo gde drugi hoće. Ono što je KDE kao tim uradio serijom 4 hrabro je, kreativno i vizionarski, a svaki update te ideje predstavlja poduhvat koji zaslužuje svako poštovanje. Stoga, ako ste raspoloženi za eksperiment, ili bolje rečeno za test, ne oklevajte da probate. Međutim, ako hoćete sigurnu opciju koja će raditi skoro uvek i koju u istom broju slučajeva možete preporučiti komšiji ili komšinici, GNOME ostaje jedini izbor (KDE 3.5 is not dead! prim. ur.).

Ivan JELIĆ