Aktuelna dešavanja na Internetu

Nije u pitanju novi servis

Zamislite da su pre nekoliko godina sleteli vanzemaljci. Doneli su mnogo inovacija; pokazali su da je kod njih problem autorskih prava drugačije rešen, da je moguće zarađivati, a ipak davati besplatne usluge i znanje, da tamo svako ima pravo i mogućnost da kaže šta misli ili predstavi sebe celom svetu na način na koji to želi. Njihovo prisustvo izmenilo je kulturu i navike ljudi, snove i iščekivanja. Način života stotine miliona ljudi izmenio se preko noći. Posledica je bila i to da se neki zakoni i obrasci ne poštuju, što je ugrozilo neke od temelja na kojima je napravljen postojeći sistem. Pokazalo se da nikakav ljudski zakon nije apsolut – univerzalan i jedino ispravan, već da je kolektivna svest ljudi proizvod aktuelnog sistema. Ona se sada drastično menja.

Sada zamenite vanzemaljce Internetom i videćete da se samo protagonista promenio, ali ne i suština. Oni koji su naviknuti na svoje poslovne, političke i kulturne obrasce i koji ih smatraju za jedine legitimne i legalne suočeni su sa tehničkom inovacijom koja se širila brže nego što je promišljena i iskontrolisana. Na neki način, to je ta druga planeta. Sihronizacija dva sistema veoma je bolan proces koji sve više uzima maha.

Istina je da su se vlasti pojedinačnih zemalja, EU i velike kompanije (naročito izdavačka industrija) dugo bunile oko koraka koje treba preuzeti. „Opasuljivanje” je u toku, međutim, retko se pokazuje iskren napor da se sedne za sto i logički razmisli o koracima koji bi rešili ovo novo stanje, koje mnogi nazivaju početkom nove ere, informacionog postkapitalizma. Ono što je zanimljivo jeste to da su sve opcije otvorene: propast nove sile (u vidu njenog sputavanja pod okove trenutnog, a sa gubljenjem inovativnog potencijala) ili zora nove ere – informacioni postkapitalizam (sa dominacijom slobodne komunikacije i razmene resursa). Mnogo je onih konzervativnih snaga koje nisu željne da se prilagođavaju, već da vladaju, ali je još više korisnika za koje nije dobro reći da nemaju kulturu već da su oni deo nove kulture (životinja nema kulturu, čovek je uvek ima, kakva god ona bila).

Kompanija koja je uzdrmala najviše stubova svakako je Google, ali ako ste mislili da u Googleplexu teku samo med i mleko, prevarili ste. Naime, najveće ekonomsko čudo prošle decenije u novu ulazi sa mnogo problema. Može se reći da je Google u svetskom ratu, a frontova je sve više. Nakrvaviji su sukobi sa Francuskom u Nemačkoj, gde se pojavilo više od jednog protivnika, a pogotovo treba istaći onaj sa Kinom, koji je skrenuo pažnju i vrhu administracije SAD.

Francuska je pre nekoliko godina počela da obraća više pažnje na problem autorskih prava i Interneta. Iako EU još radi na iznalaženju optimalnih rešenja, zemlja vina i sira najsamovoljnije (u odnosu na ostale članice) rešava ovu problematiku. Čuveni „three strike law”, poznat po svojoj kontroverznosti, uvertira je u dalji okršaj. Sarkozi se okreće džinovima koji, prema njegovom mišljenju, doprinose narušavanju autorskih prava. Najjača paljba raspaljena je po kompaniji Google. Naime, prema izveštaju Ministarstva kulture, tradicionalni mediji ne samo da gube primat nego su u nestajanju zbog neuporedivo povoljnijih mogućnosti reklamiranja koje nude prekookeanske kompanije Google, Microsoft, Yahoo... To ne ugrožava samo medije već je, zbog lakog pristupa piratskim sadržajima, ugrožena i egzistencija kreativne sfere u francuskoj kulturi. Imajući u vidu to da krivicu za sve ovo snose navedene kompanije, predlaže se uvođenje novog poreza koji bi džinovi morali da plaćaju. Novac bi išao umetnicima i posrnulim medijima. Sarkozi će ovako nešto najverovatnije prihvatiti.

Proanalizirajmo sada malo izveštaj i ostale okolnosti. Jedan od trojice potpisnika je poslovni partner Sarkozijeve supruge, koja je vlasnik moćne izdavačke kuće. Dalje, Google i ostali nude usluge internet pretraživanja – piratski sadržaj nije njihova krivica. Što se argumenta posrnulosti medija tiče, ovaj izveštaj je šokantan i začuđujuć. Naime, Sarkozi sebe na političkom globusu vidi kao umerenog desničara koji se zalaže za slobodno tržište! Kako neko ko je pripadnik ovakve ideologije može da pomisli na ovakav etatizam? Navedene kompanije su krive jer su omogućile reklame po nižoj ceni – internet marketing je svima dostupan uz mala ulaganja. To, po pravilu, treba da predstavlja jak podsticaj celokupnoj privredi po tom pitanju. A što se tiče tradicionalnih medija, svako ko bi se teorijski opredeljivao za poziciju na kojoj je francuski predsednik imao bi stav da su jači progutali slabije i da je to zakonita neminovnost. Jedno je biti u obavezi plaćanja poreza, a drugo osuđivati inovativne zato što su pronašli legitiman način poslovanja kojim su i klijenti zadovoljniji nego ikad. Više puta se u medijima čulo da one u search engine biznisu treba oporezivati na poseban način, kao vid borbe protiv piraterije(?!). Zašto kažnjavati nekog za nešto što ne čini?

U pomoć ovakvim stavovima uskače demagogija. Pošto propadaju mediji i izdavači, propadaju i umetnici, koji pred sobom sada imaju ceo svet na dlanu, i to zahvaljujući Internetu. Francuska kultura je (po ko zna koji put) ugrožena. Google je čak optužen da ugrožava kulturu svojim projektom Google Books – iako svako ko ne želi da bude u ovoj priči može da odabere da bude isključen iz nje. Sud u Francuskoj naložio je Googleu da prekine skeniranje francuskih knjiga u američkim bibliotekama. Da podsetimo, Google je rešio svoje probleme sa mnogim udruženjima pisaca i uspostavio fond za naknadu autorskih prava. Mnoga dela su otrgnuta od zaborava i dostupna su celom svetu. Ipak, prema Sarkoziju, Francuska kultura je pod napadom bezdušne kompanije. Zato se on i zalaže za sopstvenu digitalnu biblioteku koja će imati monopol na dela nacionalne književnosti. U SAD je nastala koalicija koja se zalaže za to da za ovakav projekat bude zadužena neprofitna organizacija. Članovi koalicije su, između ostalih, Microsoft i Yahoo. Oni optužuju Google da širi monopol pod izgovorom široke društvene odgovornosti.

I drugi servisi imaju probleme. Google News je na udaru oba nemačka udruženja medija. Priča je identična onoj u kojoj glavnu ulogu igra Rupert Merdok. Od vlasti se traži rešenje. Google ističe da je zarada od Google Newsa neznatna u poređenju sa onom od klasičnog pretraživanja, da se autorska prava uvažavaju i da je Google News odličan način da se stigne do drugih sajtova. Istraživanja pak pokazuju da 60 odsto ljudi „produži” ka zvaničnim sajtovima, a da čak 40 procenata posetilaca bude zadovoljno samo isečcima sa stranice koja prikazuje rezultate. Takođe, Google je napadnut i od strane firme Euro-Cities koja se bavi mapama. Predstavnici kompanije kažu da Google time što omogućava besplatno vezivanje svojih mapa na sajtove ubija njihov posao, te su zato i podneli žalbu instituciji zaduženoj za kontrolu antimonopolskog ponašanja. Problem je u tome što Google nudi cene sa kojima se oni ne mogu takmičiti – tačnije, servisi su mu besplatni. Isti postupak pokrenula je i firma u vlasništvu kompanije Bila Gejtsa. Reč je o sajtu Ciao, koji je ugovorno vezan još iz vremena pre akvizicije da prikazuje Google oglase. Kako Microsoft želi da izgradi svoju advertising imperiju, on pokušava da izdejstvuje raskid ovog ugovora. Stav ovog džina je da ugovor ruši pravila konkurencije.

Međutim, najveću pažnju izazvao je rat dve supersile: Google i Kina su iskopali ratnu sekiru. O opštoj cenzuri u najvećoj naciji ne treba trošiti reči. Dovoljno je reći samo to da ukucavanjem pojma „tank man” u kineskim verzijama svih pretraživača nećete naći kultnu sliku koja je obišla svet. Ipak, to nikome do sada nije smetalo. Yahoo je čak pomágao u otkrivanju disidenata, što je potez koji je zgrozio mnoge. Ipak, nedavno je na svom zvaničnom blogu (googleblog.blogspot.com/2010/01/new-approach-to-china.html) Google objavio vest vrednu hvale, i to uprkos komercijalnoj proračunatosti takve odluke: kompanije će prestati sa cenzurisanjem sadržaja u Kini! Ako to vlasti ne prihvate, Google će se u potpunosti povući sa ovog tržišta. Istina, najjači igrači u Kini su Baidu, zatim Yahoo, pa tek Google, ali, ipak, govorimo o povećem kolaču.

Kap koja je prelila čašu bio je „visoko sofisticirani” hakerski napad iz Kine na Google i, kako je ova kompanija otkrila, na još dvadesetak jakih firmi. Cilj je bio identifikacija i krađa podataka koji pripadaju aktivistima za ljudska prava koji se bore protiv kineskih vlasti. Najbizarniji element u ovoj priči usledio je nedavno: postoje indicije da je napad došao iz prostorija kompanije Google u Kini! Kancelarija je sada odsečena od ostatka infrastrukture ovog džina, a radnici su poslati na odmor. Epilog ovog cyber trilera tek sledi. Inače, za napade je korišćena sigurnosna rupa u Internet Exploreru, zbog čega su vlasti Nemačke i Francuske savetovale građanima da promene browser. To je svakako veliki udarac na Microsoft, koji ubrzano radi na rešenju problema.

Dakle, uskoro ćemo videti da li će Google održati reč po pitanju cenzure u Kini. U svakom slučaju, predstoji nam neizvesna decenija, čak i za najjače igrače. Internet je ostavio dubok trag na kulturu, pravo, ekonomiju, celokupno društvo. U kom pravcu će priča otići, ostaje da se vidi.

Ivan VESIĆ