TRŽIŠTE<>
012010<><>

(R)Evolucija izdavaštva (3): e-book reader uređaji

Elektronske knjige

U trenutku kada su štampani mediji priterani uza zid, stara ideja u novom ruhu dobija na značaju i pionirski poduhvati beleže izvanredne rezultate. Istražili smo podrobnije priču o elektronskim čitačima i njihovom uticaju na savremeni život

Gyricon papir sadrži zrna veličine 100 mikrona, a u njegovoj izradi su korišćeni tada lako dostupni materijali za izradu takozvanih elektrokapilarnih displeja. Današnji displeji u ovoj tehnologiji izrađuju se od kvalitetnijih ali i jeftinijih materijala.
Elektronski papir je među nama već skoro 40 godina. Ipak, sve do pre nekoliko godina smatralo se da nije momenat za pojavu uređaja koji bi koristili ovu tehnologiju. Događaji koji su pokrenuli lavinu novih elektrnoskih spravica za čitanje vezuju se za jednu savremenu paradigmu – potonuće štampanih medija kakve poznajemo. Kada je opao broj oglasa u novinama i časopisima, do tada veoma mirni šefovi izdavačkih kompanija morali su da reaguju u vidu implementacije novih tehnologija u svoja dnevna, nedeljna i mesečna izdanja. Kao logično rešenje pojavila se pomalo zaboravljena tehnologija elektronskog papira. Temu elektronskih čitača dotakli smo pre nešto više od pola godine i vreme je da vidimo dokle se stiglo u tehnološkom i tržišnom napretku, ali i da sagledamo sve aspekte razvoja ovih uređaja budućnosti.

Papir ili displej?

Šta zapravo predstavlja elektronski papir? U pitanju je displej na bazi elektronskog mastila (electronic ink display) koji ima svojstva slična papiru: savitljivost i osobinu da je vidljiv iz svih uglova, ali i mogućnost da prikaže informacije, zatim ih ponovo obriše i tako više hiljada puta. Prvi primerci ove revolucionarne tehnologije proizvedeni su 70-tih godina prošlog veka u centru za razvoj kompanije Xerox (Xerox Palo Alto Research Center) i tehnologija je dobila ime Gyricon, a zapravo predstavlja tanak sloj providne plastike u kojoj su po slučajnom rasporedu raspoređena sitna zrna unutar posebnih uljanih šupljina.

Zrna imaju bihromatsko svojstvo, tačnije po polovina zrna (jedna hemisfera) je u jednoj boji, dok je druga u drugoj boji. Pod naponom ova zrna se ponašaju kao električni dipol i mogu da se rotiraju u zavisnosti od potreba prikaza. Kada je napon pušten po površini elektronskog papira, sva zrna zauzimaju svoju poziciju, odgovarajuća hemisfera se okrene na stranu za gledanje i čitav „papir” prikazuje željenu sliku (slika može biti kombinacija teksta i fotografija ili grafika). Slika se zadržava na ekranu dokle god se ne pusti drugačiji napon. Ovo omogućava uređajima da troše veoma malo električne energije i da sa ugrađenim kvalitetnim baterijama imaju veliku autonomiju, koja bi trebalo da omogući upotrebu čitača danima bez dopunjavanja, što se idealno uklapa u ideju nošenja ovih naprava na odmor.

Sony Librie EBR-1000EP je prvi elektronski čitač rezolucije 800 x 600 piksela, koji je originalno imao interfejs samo na japanskom jeziku, a vremenom su uspeli i pokušaji da se on prevede i na engleski jezik 
Prave prednosti elektronskog papira leže u njegovoj sposobnosti da očuva svoje karakteristike i na direktnoj sunčevoj svestlosti, za razliku od konvencionalnih displeja, ali zauzvrat (zasad) nudi samo monohtromatsku paletu boja za prikaz. Postoje prototipi koji nude i prikaz u boji, poput Samsungovog koji nudi siromašan kontrast 10:1 sa svega 7 odsto NTSC palete, ali i kompanije PVI koja je najavila svoj proizvod za drugu polovinu 2010. godine.

Još jedna od velikih prednosti ove tehnologije jeste izuzetno pristupačna cena. Pravu vrednost ova tehnologija ima i u primeni, naime moguće ju je upotrebiti na način da uz odgovarajuće elektronske olovke po ovakvom papiru bude moguće pisati, a već postoje i štampači (veoma lagani, različitih veličina i oblika) koji se koriste za „štampu” na elektronskom papiru. Ipak, najdalje je otišla primena u elektronskim čitačima.

Početak

Prvi u liniji elektronskih čitača izašao je pod markom velikog Sonyja. Sony Librie EBR-1000EP na tržištu se pojavio 2005. godine i odmah je privukao pažnju. Monohromatski displej sa četiri nivoa sive, dijagonale 6 inča proizvela je u tehnologiji elektronskog papira kompanija Philips. Uređaj je bio težak negde oko 300 grama, sadržavao je poseban Motorolin procesor, 10 MB internog smeštajnog prostora i mogućnost čitanja Memory Stick memorijskih kartica. Sa računarom je povezivan pomoću USB 2.0 porta, a napajao se iz četiri AA baterije ili spoljnog izvora napona 5,2 V.

Kindle DX ima mogućnost izbora više različitih veličina fonta za prikaz i odlikuje se potpunom nezavisnošću od računara. Za potrebe pisanja i dalje je prisutna jednostavna qwerty tastatura, ali je novi Kindle „izgubio” mogućnost zamene baterije i, za razliku od prethodnika, ne sadrži slot za proširenje memorije pomoću memorijskih kartica
Na donjoj strani postajala je minijaturna QWERTY tastatura. Na krilima uspeha ovog modela ubrzo je krenula linija komercijalnih i internacionalno dostupnih čitača jednostavnog naziva Sony Reader. Prvi takav, kodnog naziva PRS-500, pojavio se septembra 2006. godine. Sa debljinom od samo 13 mm, masom 250 grama i dijagonalom 6 inča, bio je primamljiv novitet, sve dok ga dve godine kasnije nije nasledio PRS-505, model koji je doneo različite boje kućišta i kvalitetniju podršku formata. Ove ideje koristili su i svi dalji Sonyjevi proizvodi, a počevši od modela PRS-600 displej je osetljiv na dodir. Knjige i materijali za čitanje u uređaju se pohranjuju putem softvera Sony Connect, koji poput iTunesa omogućavaju kupovinu konkretnih dela preko Sony eBook Storea.

Trenutno stanje

U ovom trenutku tržištem dominira jedan elektronski čitač i on ne dolazi iz Sonyjevih radionica već iz, verovali ili ne, Amazona. Da, dobro ste pročitali. Bilo je pitanje vremena kada će najveći svetski online retailer napraviti proizvod koji će već postojeću bazu knjiga, časopisa i drugih publikacija na svojevrstan način učiniti pristupačnijom.

Amazon Kindle, prvi svog imena, pojavio se 2007. godine. Bio je to još jedan 6-inčni čitač sa displejom od elektronskog papira. Ipak, u momentu pojavljivanja (novembar), za samo pet i po časova kompletne zalihe ovog uređaja su razgrabljene i na nove pošiljke se čekalo sve do aprila sledeće godine. Početna cena od 399 američkih dolara nije se dugo zadržala, jer ju je Amazon ubrzo smanjio na 349, pa na 299 dolara, što je očigledno bila prihvatljivo za američke potrošače. U drugim delovima sveta Amazon nije prodavao ovaj proizvod. Pohranjivanje elektronskih knjiga na ovaj uređaj vrši se preko sistema Amazon Whispermet. Prvi Kindle mogao je da primi u svoju internu memoriju oko 200 naslova (bez grafike).

Barnes&Noble Nook još nije izašao na svetskom tržištu, ali je već predmet tužbe kompanije Spring Design, koja tvrdi da su inženjeri pomenute kompanije iskopirali uređaj po imenu Alex, koji im je pokazan za potrebe saradnje 
Naslednik Kindle 2 pojavio se na tržištu u februaru tekuće godine i doneo je mnogo noviteta. Debljina je dostigla 9 mm, virtuelno okretanje strana ubrzano je za petinu, a dodata je i opcija text-to-speech za reprodukovanje glasa koji čita tekst pohranjen u memoriji. Za razliku od starijeg brata ovaj model nije proširiv SD karticama, ali sadrži NAND disk od 2 GB, od čega korisnik može da adresira 1,4 GB i, prema rečima proizvođača, smesti oko 1500 naslova bez grafike. Hardver ovog uređaja čine procesor Freescale koji radi na 532 MHz, 32 MB operativne memorije i litijum-polimerska baterija od 1530 mAh. Cena ovog modela je sa početnih 349 dolara spuštena na 259 dolara. Krajem novembra Amazon je napokon najavio native podršku za PDF. Ranije biste morali da prebacite originalni PDF u Kindle format, a sada je, nakon instalacije novog firmvera sa Amazonovog servera, uređaj moguće „nahraniti” PDF fajlovima sa Interneta (putem Kindle email adrese) ili preko USB kabla. Dodatno, ovaj update navodno poboljšava trajanje baterije kada je wireless uključen i do 85 odsto. Novog firmwarea na Whispernet serveru još nema, a nije ni najavljen tačan datum izlaska.

Najnoviji model iz Amazonove radionice nosi naziv Kindle DX i poprilično je veći od svoje braće. Ekran od 9,7 inča, sa 16 nivoa sive, koji podržava rezoluciju 1200 x 824 piksela prvi je model sa ugrađenim akcelerometrom koji omogućava automatsko rotiranje slike u portrait ili landscape mod u zavisnosti od rotiranja samog uređaja (poput sličnih mogućnosti korisničkog interfejsa Apple proizvoda). Sa 4 GB obezbeđene memorije (83 odsto omogućeno za upotrebu) ovaj model je vrlo interesantan, ali nije ni najlakši ni najjeftiniji na tržištu. Masa mu je oko 540 grama, a prodaje se po ceni od 489 američkih dolara. Ova cena nije nikakvo iznenađenje, ali ni jedino što je potrebno platiti kada se shvati da se preko Amazonovog sajta dobija pristup u više od 300.000 naslova, od kojih je samo mali broj besplatan. Popularne knjige plaćaju se oko 10 dolara po komadu. Pretplata na štampu košta između šest i 15 dolara za publikacije, oko tri dolara za časopise i do dolar za blogove, i oni se pohranjuju u uređaj preko 3G modema.

Uređaj nije bez mana. Tek poslednji Kindle ima native PDF podršku, dok je podrazumevani forumat (DRM-om zaštićeni azw) zapravo proprietary Amazonov format.

Konkurencija i reakcije

Bookeen Cybook Opus nema ugrađenu podršku za audio reprodukciju, te se baterija koristi isključivo za prikaz teksta na elektronskom papiru. Tekst se može prikazati u portrait ili landscape modu, sa automatskom rotacijom slike prema položaju uređaja, slično kao kod nekih drugih uređaja (iz radionice kompanije Apple)
Priliku da pomrse račune Amazonu i njegovom uređaju Kindle mogu imati samo veliki igrači, a među njima je vodeći, naravno, Sony. Najnovija verzija njihovog Readera (Touch Edition) izreklamirana je na sve moguće načine. Jedan od najzanimljivijih je postupak u kom su ljudi dobijali na korišćenje ove uređaje, a onda popunjavali određene ankete koje bi govorile o uspehu. Začuđujuće, svi su bili oduševljeni činjenicom da im nije smetalo to što nisu čitali pravu knjigu i istakli su da je osećaj više nego zadovoljavajući. Faktor koji je presudio da se uređaj ipak ne nađe na njihovim policama jeste cena, koja iznosi oko 300 dolara. Ipak, mogućnost da se sadržaji skinu i sa drugih sajtova osim Sonyjevog pravo je osveženje u odnosu na Amazonov proizvod.

U pomoć je pozvan i Google, koji je brže-bolje napravio aplikaciju za čitanje nekoliko desetina hiljada besplatnih knjiga na smartphone uređajima, a u prošlom broju pomenuti projekat Google Books tek treba dodatno da pritisne Amazon u borbi za kupce.

Kada su u pitanju konkretni uređaji, konkurenciju Kindleu čini Nook, proizvod kompanije Barnes&Noble zasnovan na platfrmi Android, koji se ističe prisustvom potpuno fukncionalne Wi-Fi i 3G konekcije, kao i malim ekranom osetljivim na dodir u punom koloru, postavljenim pri dnu uređaja, za primarnu kontrolu. Prvi kontigent ovih uređaja je rasprodat, a nove pošiljke ne očekuju se pre početka januara sledeće godine.

Još jedan od interesantnih proizvoda jeste ultralaki Bookeen Cybook Opus, 5-inčni čitač rezolucije 800 x 600 i monohromatskog prikaza u dva nivoa sive, proširiv jeftinim SD karticama. Ovaj uređaj se prodaje po interesantnoj ceni od 215 američkih dolara, ali nema mogućnost upotrebe 3G tehnologije, pa realno zaostaje za takmacima iz Amazona i Sonyja.

• • •

Da li su elektronski čitači dovoljno tehnološki napredovali da pomognu štampanim medijima, ali i izdavačima knjiga, da se izbore sa savremenim tendencijama i standardima? Svakako da jesu, ali se postavlja pitanje da li je cena koju bi trebalo izdvojiti takva da garantuje široku rasprostranjenost. Kada bi ovi uređaji koštali 100 dolara, verovatno bi ih kupovala veća populacija, a samim tim stvaralo bi se mesto za unapređenje postojećih ponuda sadržaja za skidanje sa Interneta. Ipak, nije jasno da li je ova cena adekvatna potrebi za velikim sredstvima koja moraju biti uložena u razvoj novih i kvalitetnijih uređaja. No, ako se u obzir uzme to da po ceni od oko 300 i više dolara mogu da se nabave netbook i smartphone uređaji, ali i razni iPhone gedžeti ili moćni mobilni telefoni, gde je tu mesto uređaju koji obavlja samo jednu funkciju, iako to radi odlično? Ono što ovi proizvodi treba tek da pruže postići će se kroz razvoj displeja elektronskog papira u boji, ali i poboljšanjem i olakšavanjem funkcija korisničkog interfejsa, koji mora mnogo da napreduje da bi stigao konkurenciju (dovoljno je pomenuti uređaje kompanije Apple). Ovi proizvodi svakako jesu budućnost, a koliko će biti potrebno vremena da postanu svakodnevna pojava na ulicama svetskih metropola, pokazaće vreme.

Momir ĐEKIĆ

Proizvod/tehnologijaLokacija
Amazon Kindle www.amazon.com/ kindle
Sony Reader Touch Editionwww.sonystyle.com
Barnes&Noble Nook www.barnesandnoble.com/ nook/
Električni papir, displeji www.eink.com
 
 KOMPJUTERI I FILM
„Princeza i žabac”
„Avatar”

 TRŽIŠTE
(R)Evolucija izdavaštva (3): e-book reader uređaji
Šta mislite o ovom tekstu?

 NA LICU MESTA
Intel Westmere Workshop, Minhen,
Otvaranje Pakom informatičkog centra, Niš
Web fest 2009
Incotech 2009, Zrenjanin
Ostali događaji, ukratko

 SERVIS
Windows 7: problemi pri instalaciji i radu
GPS van automobila
Programiranje mobilnih telefona (1): Google Android

Platforma u jednom čipu

Budućnost e-čitača samo što nije počela. Kompanija Freescale u saradnji sa kompanijom E-Ink počela je rad na integraciji procesora ARM i elektronskog papira. Ova saradnja neće odmah doneti pogodnosti u smislu znatnog poboljšanja funkcionalnosti tehnologije e-papira, ali će kada se budu pojavili modeli u punom koloru, kod kojih postoji mogućnost animacije, biti od izuzetne važnosti. Plan kompanija je da se u proizvod po imenu .MX (ARM system-on-a-chip) integriše kontroler za e-displeje umesto klasičnih kontrolera za LCD. Postojeći .MX233 model samo bi prostom izmenom kontrolera za displej, te ostavljanjem postojećih kontrolera za osetljivost na dodir i podršku za full color paletu postao idealan izbor za sve popularnije čitače sa dva displeja (gde je jedan u tehnologiji e-papira, a drugi, manji, osetljiv na dodir i u punom koloru). U ovakvom slučaju, napredak u performansama bio bi odmah vidljiv.
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2014. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera