LAKI PINGVINI<>
102009<><>

Ljudi iza pingvina (2)

Oni su „krivi” za distribucije

U prethodnom nastavku upoznali smo samo nekolicinu ljudi koji su svojim radom doprineli razvoju i uspehu Linuxa. Projekat GNU, koji smo već pominjali, postavio je filozofske, pravne i softverske osnove na kojima je nastao i razvijao se softver otvorenog kôda. Pored toga, još mnogo ljudi radi na izradi specifičnih softverskih rešenja ili na njihovom objedinjavanju. Linux je, kao što znamo, samo kernel (jezgro, osnova) operativnog sistema i ne bi bio ono što jeste da nema još mnogo (ne samo softverskih) projekata koji zajedno sačinjavaju jednu kompaktnu i funkcionalnu celinu koju poznajemo kao GNU/Linux distribucija.

• Jedno od prvih imena sa kojim se početnici u svetu GNU/Linuxa sretnu jeste Slackware, a odmah zatim čuju i za Patrika Volkerdinga (Patrick Volkerding), čoveka sa retkom titulom BDFL (Benevolent Dictator For Life – u slobodnom prevodu „dobronamerni doživotni diktator”), koja se ne dobija lako i koja se ceni i poštuje unutar zajednice otvorenog kôda. Patrik ili popularno Pat uz pomoć nekoliko saradnika održava projekat Slackware Linuxa dugi niz godina (od 1993. godine), a to je trenutno i najstarija aktivna GNU/Linux distribucija. Patrik je pripadnik SubGenius crkve, satirične kvazireligijske organizacije koja je uticala i na ime projekta, pošto je „slack” (pojam koji povezuje slobodu, nezavisnost i originalnost mišljenja) jedan od njenih glavnih principa.

Korisna adresa: en.wikipedia.org/wiki/Patrick_Volkerding

• Knoppix je sledeći na našoj listi. Ova live distribucija, čiji je pokretač i lider nemački programer, inženjer, IT konsultant i predavač Klaus Knoper (Klaus Knopper), nastala je za potrebe samog autora i svojom pojavom napravila je pravu malu revoluciju. Iako live sistemi (mogućnost da se Linux sistem pokrene i koristi sa prenosivog medija) nisu bili nepoznanica (među prvima je bio Yggdrasil), svojom odličnom detekcijom hardvera i visokim stepenom upotrebljivosti, kao i činjenicom da je postao osnova mnogih drugih projekata, Knoppix je svakako doprineo popularnosti Linuxa i uspehu live distribucija. Klaus takođe održava i specijalizovanu verziju ovog distroa za slepe i slabovide osobe po imenu Adriane Knoppix (po svojoj supruzi) i suosnivač je LinuxTaga, jedne od najvećih evropskih konvencija posvećenih Linuxu, BSD-u i opensourceu generalno.

Korisna adresa: en.wikipedia.org/wiki/Klaus_Knopper

• Debian je naziv velikog projekta koji stoji iza istoimene distribucije GNU/Linuxa i koji je specifičan po mnogo čemu. Pre svega, treba predstaviti osnivača Ijana Merdoka (Ian Murdock), koji je 1993. godine objavio početak radova na novoj distribuciji pod nazivom Debian (od imena Debra i Ian). Iako je po vremenu i razlozima nastanka (o ovome malo kasnije) blizak predstavljenom Slackwareu, model razvoja dijametralno je suprotan. Uvidevši da je posao oko jedne distribucije obiman i zahtevan, Ijan je objavio „Debian Manifesto” i pozvao zajednicu da se uključi u razvoj ovog distroa na isti, otvoreni način na koji se razvija i sam Linux kernel. Rezultat petnaestogodišnjeg rada je više od 1000 aktivnih učesnika (developera), više od 20.000 softverskih paketa i dostupnost za 12 arhitektura, kao i reputacija stabilnog i pouzdanog distroa, koji je osnova za veliki broj drugih projekata. Prethodno navedeno postaje još značajnije ako se kaže da je Ijan Merdok 1996. godine napustio lidersku poziciju ovog projekta (nasledio ga je Brus Perens) i da je kasnije osnovao sopstvenu firmu Progeny Linux Systems, a danas radi u Sun Microsystemsu.

Korisna adresa: ianmurdock.com

• Jedna od prvih Linux distribucija bila je SLS (Softlanding Linux Systems) i ona predstavlja „razlog” nastanka (između ostalih) i Slackware i Debian projekata. Piter Mekdonald (Peter MacDonald) objavio je 1992. godine ovaj distro koji je, pored kernela i najosnovnijih alata, sadržao i X Window System i mrežnu podršku kroz sistem protokola TCP/IP. Ovaj pionirski poduhvat nije bio bez mana, ali su baš one uzrokovale nastanak novih i boljih projekata, te iz tih razloga i pominjemo ovu davno ugašenu distribuciju.

• Za kraj smo ostavili ime o kojme se poslednjih nekoliko godina zaista mnogo govori. Mark Šatlvort (Mark Shuttleworth) je osnivač i vodeća figura jedne od najpopularnijih Linux distribucija pod nazivom Ubuntu. Nakon studija finansija i informatike 1995. godine, osnovao je kompaniju Thawte koja se bavila digitalnim sertifikatima i internet sigurnošću, a koja mu je, nakon što ju je prodao, donela veliko bogatstvo. Sve to omogućilo mu je da postane drugi po redu svemirski turista i da se bavi različitim poslovima i humanitarnim radom. Početkom 2004. godine pokrenuo je projekat distribucije Ubuntu, bazirane na projektu Debian na kojem je i sam učestvovao, a koja je za vrlo kratko vreme postala jedan od vodećih distroa sa visokim nivoom popularnosti, najviše kod novih korisnika GNU/Linux-a. Uspeh ovog projekta leži u kombinaciji kvaliteta, odlično organizovane zajednice okupljene oko Ubuntua, sjajnog marketinga i promocije (pri čemu treba napomenuti i znatnu finansijsku podršku osnivača).

Korisna adresa: www.markshuttleworth.com

• • •

Sudeći po sajtu www.distrowatch.com koji je specijalizovan za praćenje dešavanja oko Linux distribucija, broj aktivnih distribucija premašuje 300 , te bi bio krajnje nezahvalan posao sve ih predstaviti. Za ovu priliku izabrali smo one koje su, po našem mišljenju, imale najveći uticaj na celokupnu zajednicu (naročito ako se uzme u obzir to da je samo na bazi Debiana nastalo više od 130 distroa) i rasprostranjenost Linuxa. U sledećem broju pomenućemo još neke distribucije.

Goran STRIČIĆ

 
Ljudi iza pingvina (2)
Šta mislite o ovom tekstu?
4Pane 0.6.0
Wally 2.1.0
Slackware 13
RAW Studio 1.2
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera