Vivanco USB 2.0 to SATA/IDE Adapter

Vivanco USB 2.0 to SATA/IDE Adapter

Postupak mnogih proizvođača kućnih PC konfiguracija da lepe garantne nalepnice na kućišta kako bi onemogućili njihovo otvaranje svakako ne odobravamo. PC je osmišljen pre svega kao modularna platforma sa lako izmenjivim komponentama. Razlog zbog kog mnogi žele da otvore kućište jeste da bi izvadili hard disk i kopirali velike količine podataka kod svog prijatelja. Ukoliko prijatelj ima nalepnicu na kućištu, jedno od rešenja jeste da se upotrebi fioka za HDD. Drugo, veoma zanimljivo rešenje, pružio je Vivanco – konvertor PATA i SATA priključaka na USB.

Svaka strana male sive kutijice prekrivena je konektorima – PATA 2,5”, PATA 3,5”, SATA, USB mini-A i konektor za napajanje. U kutiji se, osim nje i USB i SATA kabla, nalazi i ispravljač čiji se kabl završava ženskim moleksom. Tu je i adapter koji se kači na njega, a sa druge strane postoji konektor za SATA napajanje i za napajanje na kutijici uređaja o kojem će biti reči malo kasnije. Uputstvo je na jednom listu papira na kojem je u slikama prikazano kako se povezuje na računar i HDD, međutim nema reči o eventualnom redosledu povezivanja, pošto uređaj nema prekidač za uključivanje/isključivanje.

Ukoliko se povezuju PATA verzije diskova, kutijica se spaja direktno na IDE konektore HDD-ova. U slučaju 3,5” HDD-ova, napajanje se obezbeđuje preko moleksa na kraju kabla ispravljača. Kod 2,5” modela na molex se povezuje ranije pomenuti adapter, koji se povezuje na kutijicu. Razlog je to što 2,5” diskovi nemaju poseban konektor za napajanje, već struju dobijaju preko četiri pina na IDE konektoru. Kada se povezuje SATA HDD, onda se kutijica i HDD međusobno povezuju pomoću priloženog SATA kabla, a napajanje se dobija pomoću adaptera, samo ovog puta SATA kraja. Kao što smo već rekli, proizvođač nije naglasio redosled povezivanja, što kod SATA diskova nije mnogo bitno jer su hot-swappable, međutim kod IDE i te kako jeste. Mi bismo preporučili spajanje cele skalamerije, a tek nakon toga njeno uključivanje u struju.

Izmerili smo brzine transfera preko USB konekcije i one su bliske realnom maksimumu USB 2.0 konekcije, tačnije oko 23 MB/s za snimanje na HDD i oko 30 MB/s za čitanje sa njega. Prednost ovakvog rešenja jeste jednostavnije povezivanje od HDD fioka, a obezbeđeno je i bolje hlađenje jer HDD nije zatvoren u kutiji. Nedostaci su to što treba obraćati pažnju na redosled povezivanja, treba pripaziti na to da se ne zapne o neki kabl u toku rada, a treba paziti i na to gde se postavlja disk, jer mu je elektronika ogoljena. Takođe, ni cena nije adut ovog uređaja pošto za oko 45 evra, koliko košta, mogu da se kupe kvalitetne HDD fioke, ali je ipak ovde u pitanju univerzalno rešenje, koje pokriva sve aktuelne standarde za hard diskove.

Ivan ČABRILO