Među igrama baziranim na filmskim licencama, novi Ghostbusters je pravi gigant, naslov koji nadvisuje uobičajene movie interpretacije poput Marshmallow Mana koji opkoračuje ruinirane ulice Njujorka. Objašnjenje za to prilično je jednostavno: igra je zamišljena, producirana i realizovana od strane glumačke ekipe prvog (i drugog) filma. Bil Marej (Dr Piter Venkmen), Den Ejkrojd (Dr Rej Stanc), Herold Rejmis (Dr Egon Spengler) i Erni Hadson (Vinston Zedemor) životno i sa puno entuzijazma repriziraju legendarne uloge u ovoj 3rd person akcionoj igri koja snagom tehnologije efikasno potire njihove godine, faktor koji bi snimanje klasičnog igranog filma učinio bizarnom nekrofilijom nalik novom Indijani Džonsu. Stvari koje protok četvrtine veka nije ruinirao jesu njihovi glasovi i smisao za humor, što u kombinaciji sa odličnim 3D telesnim i facijalnim modelima igru čini punim pogotkom u ravni kontinuiteta. Igrači koji su pre 25 godina bežali iz škole da stanu u red ispred bioskopske blagajne (raises hand), kao i novi naraštaji koji su ovaj kulturni fenomen iskusili mnogo kasnije imaće podjednako razloga da uživaju u trećem nastavku Ghostbustersa, a činjenicu da se radi o igri umesto o filmu mogu samo da pozdrave kroz prizmu vremena koja se menjaju.

Četiri godine nakon fiktivnih dešavanja u originalnom filmu, naši heroji ponovo ukrštaju protonske mlazeve sa ektoplazmičkim sablastima, spasavajući stanovništvo Njujorka i demolirajući njegovu arhitekturu u prilično spektakularnom maniru. Zaplet je projektovan u duhu filma, što podrazumeva bizaran humor, odlične dijaloge i zdravu dozu uvrnute parapsihologije; glavni negativac je ponovo Gozer, mesopotamski bog destrukcije, a ekipa će se opet naći u klinču sa legendarnim antagonistima kao što su zeleni Slajmer i Marshmallow Man. Umesto u ulogu jednog od četvorice Ghostbustera, igrač uskače u kombinezon friškog regruta koji u mutavom maniru Gordona Frimena ima naslovnu rolu u akciji i sporednu u naraciji, bivajući nemi „upijač” razvoja situacije.

Sama struktura igre prilično je standardna i ne razlikuje se drastično od sistema koji koriste sve budžetne akcione igre bazirane na totalno skriptovanoj akciji. Linearni niz misija, borbe i filmske scene na predefinisanim mestima, klanje sa bosovima na kraju svakog nivoa i slični sadržaji obogaćeni su elementom koji ovaj strukturni prosek i te kako unapređuju: upotreba protonskih ranaca i zarobljavanje duhova urađeni su na način koji je preslikan iz filma, uz nekoliko modifikacija namenjenih zadovoljavanju „pucačkih” potreba prosečnog igrača, a u skladu sa tipovima kripova na koje ćete nalaziti. Pre zarobljavanja, standardnim duhovima morate isisati PK energiju standardnim mlazom; kada ga izbubecate protonima, mlaz iz ranca automatski prelazi u „capture” mod i cela operacija postaje nalik kroćenju divljeg goveda lasom: duh se bacaka na sve strane, a vi imate zadatak da ga „zamorite” (desni taster miša ga vezanog udara o tlo ili prepreku) i odvučete u zamku (koju samostalno postavljate). Sistem funkcioniše identično onom viđenom na filmu, s tim što je daleko brži i dinamičniji. Određeni tipovi mobova ne zahtevaju zarobljavanje, već ih morate uništiti defaultnim protonskim mlazom ili drugim modovima protonskog ranca, koje ćete progresivno otključavati napretkom u kampanji (na primer, „plavi” mod sa dva podmoda, energetskom sačmarom i zrakom za usporavanje). Pored akcije, bitan sadržinski deo igre jeste i pretraživanje nivoa ručnim PK detektorom, spravicom koja otkriva skrivene sablasti i anomalije nevidljive golim okom, od kojih su neke ključ za pokretanje skripta i dalji napredak u toku nivoa.

Grafička i zvučna „oprema” igre su prvoklasne, što se najviše ogleda u gotovo holivudskom kvalitetu 3D modela naših junaka i njihovih lica. Okruženje, specijalni efekti i modeli kripova na znatno su višem nivou od filmskih, mada će vam za potpuno uživanje u ovoj vizuelnoj gozbi biti potreban srazmerno jak računar.

PC verzija Ghostbustersa zbog odsustva multiplayera, koji postoji isključivo u konzolnim verzijama, duplo je jeftinija od one za Xbox 360 ili PS/3, što predstavlja jak finalni razlog za drešenje kese i investiciju u ovaj sjajni komadić reanimirane nostalgije.

Miodrag KUZMANOVIĆ