Synaptic na Arch način

U pravom duhu GNU/Linuxa, popularni Arch Linux (SK 12/2008) ima vrlo dobar komandni mendžer paketa Pacman, koji se stara o međuzavisnostima. Međutim, kod prijatelja ste videli Ubuntu sa Synapticom i zapitali se postoji li nešto takvo na Archu? Za Pacman je razvijeno više front-endova koji koriste različite grafičke toolkitove i biblioteke. Ovog puta ćemo se pozabaviti programom baziranim na Qt4, čija je jedina namena upravljanje paketima preko Pacmana.

Pošto je baziran na Qt4, program se odlično uklapa u KDE 4 (SK 3/2008). Shaman se nalazi u community repozitorijumu, tako da je instalaciju programa najlakše obaviti komandom

# pacman -S shaman

Nakon toga trebalo bi da program bude instaliran bez poteškoća, zajedno sa potrebnim zavisnostima. Od međuzavisnosti je potrebno obezbediti najmanje Qt 4.4.0, Dbus i, naravno, sam Pacman. Nakon uspešne instalacije, program se može pokrenuti komandom shaman ili pomoću prečice u startnom meniju.

Po pokretanju program se smešta u sistemsku kasetu. Glavni prozor je odlično organizovan i u velikoj meri podseća na Synaptic. U vrhu prozora se standardno nalazi traka sa menijima, dok se ispod nje nalazi traka sa alatkama. Najveći deo prozora zauzima lista paketa, sa čije leve strane stoji lista uključenih repozitorijuma ili lista grupa u koje su paketi organizovani. Najzad, na dnu se nalazi sekcija sa informacijama o izabranom paketu podeljena u tri kartice: opis paketa, datoteke i međuzavisnosti. Ovo je podrazumevani raspored elemenata koji je moguće proizvoljno menjati, pošto se svi elementi mogu „otključati”, tj. odvojiti od glavnog prozora.

Akcije nad paketima ne izvršavaju se odmah, već se stavljaju u red (queue) da bi kasnije bile izvršene odjednom. Prilikom izvršavanja prve akcije korisnik treba da unese administratorsku lozinku, koja se može sačuvati za kasniju upotrebu. Prva četiri dugmeta na alatnoj traci služe za ažuriranje baze paketa, ažuriranje sistema, procesiranje zadataka stavljenih u red i poništavanje svih akcija. Ažuriranje sistema podrazumeva i ažuriranje baze paketa, tako da ovo nije potrebno ručno raditi pre ažuriranja sistema. Dijalog za ažuriranje sistema, pored stavljanja u red sa ostalim zadacima, nudi i trenutnu instalaciju, što je možda malo sigurnija opcija. Izbor se može zapamtiti za ubuduće ukoliko korisnik to želi.

Preostala tri dugmeta služe za čitanje vesti sa matičnog sajta distribucije, prikazivanje dnevnika rada i za pozivanje dijaloga sa podešavanjima. Na kraju alatne trake nalazi se padajući meni, koji omogućava pražnjenje Pacmanovog keša, brisanje nekorišćenih baza podataka i optimizovanje baze paketa. Brisanje keša je jedino sigurno ukoliko svi programi nakon ažuriranja rade korektno i ukoliko nije potreban downgrade nijednog programa.

Pod karticom „repozitorijumi” u dijalogu za podešavanje kriju se standardni repozitorijumi, kao i KDEMod repozitorijumi, koje je moguće uključiti i isključiti jednostavnim štikliranjem, a omogućeno je i ručno dodavanje proizvoljnih repozitorijuma. Serveri koji su definisani u datoteci mirrorlist mogu se birati iz padajućeg menija, a ručno dodani serveri upisuju se automatski. U ovom dijalogu takođe je moguće definisati i Pacmanove varijable poput HoldPkgs za isključivanje željenih paketa prilikom ažuriranja sistema. Od važnijih podešavanja treba pomenuti i podešavanja ABS-a, gde je moguće konfigurisati Makepkg, tj. definisati varijable Cflags i slično.

Ukoliko koristite KDE4, zaista nema razloga da ne probate Shaman, koji vas lišava kuckanja u konzoli i olakšava svakodnevne poslove. Program je vrlo stabilan, mada bi se na njemu moglo još malo poraditi. U svakom slučaju, program zaslužuje preporuku.

Miloš ĆAPIN