Kompjuterski specijalni efekti kod nas

Kada pišemo o specijalnim efektima u nekom novom blokbasteru, kod bezmalo svakog naslova pominje se Maya. Ono što je gotovo nepoznato široj javnosti jeste to da u Beogradu već više od šest godina postoji autorizovana škola za ovaj program. U pitanju je Chiron, prva škola ovakvog tipa u kontinentalnom delu Evrope (jedna Aliasova škola u Evropi je otvorena u Londonu nekoliko godina ranije). Kako se desilo da se ovakva ustanova otvori baš u Beogradu? Odgovor na ovo pitanje dobija se iz priče o karijeri njenog osnivača Peđe Bakića.

Početak

Krajem osamdesetih godina Peđa Bakić se na Univerzitetu Kanade u Torontu zainteresovao za 3D softver, prvo kao student, a zatim i kao predavač. Kao što znamo, taj period je bio i prekretnica za specijalne kompjuterske efekte. Još početkom osamdesetih godina izvesni Džordž Lukas odlučio je da Industrial Light & Magic, svoju kompaniju za specijalne efekte, proširi za „malo digitalno odeljenje”. Kako su godine prolazile, ljudi kao što su Džejms Kameron („Ambis”, „Terminator 2”) i Stiven Spilberg („Park iz doba jure”) sve više su tražili Lukasovu pomoć, a deo ILM-a za digitalne efekte postajao je sve veći. Tokom ovog procvata softvera za 3D modeliranje i animaciju, nekoliko vodećih kompanija na razvoju ovih aplikacija, kao što su Softimage ili Alias Research, imale su sedište u Torontu. Sredinom devedesetih godina „veliki igrači” kupili su ove, do tada manje firme. Microsoft je kupio Softimage, a Silicon Graphics Alias i Wavefront (koji je pre toga kupio Thomson Digital Image). Ova kompanija, sada poznata kao Alias|Wavefront, napravila je parče softvera koji spaja aplikacije razvijane u Wavefrontu, Aliasu i Thomsonu u jednu aplilaciju po imenu Maya, tačnije napravila je program koji će više od deset godina biti sinonim za specijalne efekte.

Holivud

Kako je živeo u Torontu, gospodin Bakić je imao jedinstvenu priliku da ovlada ovim alatom. Njegovo znanje i iskustvo sa reklamama i video spotovima odveli su ga u Industrial Light & Magic 1998. godine. Rad na specijalnim efektima je rad u velikim timovima. U cilju efikasnosti i produktivnosti posao se deli na osnovne delove kojima se bave grupe specijalista. Specijalisti za modeliranje, za teksture, za efekte, za animaciju itd. Zapravo, samo mali broj vođa timova i tehničkih direktora radi na onom stadijumu gde se trud desetina pa i stotina ljudi spaja u celinu. Nakon višegodišnjeg rada, Peđa je došao na poziciju vođe tima. Bio je modeling supervisor na „Perl Harboru”, a na filmovima „Tajna podmornice K-19” i „Ratovi Zvezda: Epizoda II” bio je tehnički direktor. Osobi koja predvodi tim prilično je lako da sagleda osnovni problem specijalnih efekata u današnje vreme. Nekada je ograničenje prilikom rada bio softver, zatim snaga računara, ali tada je jedini limitirajući faktor bilo koje kompanije za specijalne efekte njeno osoblje. Uz sve to, Peđa je imao jedinstvenu priliku da bude u timu tehničkih direktora zaduženih za „Istraživanje i razvoj”, kao i tima Maya Developers Group koji je razvijao dodatke i nove alatke za softver Maya, koje su danas postale deo tog programa.

Beograd

Industrija specijalnih efekata stalno raste i potražnja za novim ljudima je konstantna. Peđa Bakić je radio sa najboljima, i to od začetka razvoja dotičnog softvera. Krajem 2002. godine odlučio je da u Beogradu otvori školu u kojoj će svoje znanje preneti drugima. Koristeći iskustvo stečeno dok je predavao na Univerzitetu u Torontu i na Međunarodnoj akademiji za dizajn u Torontu, Peđa je organizovao nastavu tako da se studenti na najefikasniji način pripreme za profesionalan rad u ovoj industriji. Zbog toga se nastavni program ove škole neprestano prilagođava kako razvoju softvera tako i novorazvijenim pristupima u vodećim kompanijama za vizuelne efekte. Interesantno je to da Chiron pohađaju ljudi od 15 do 55 godina. Neki od njih imaju samo osnovno znanje o računarima. Ovako nam je to objasnio Mirko Radaković, direktor škole Chiron: „Veoma je bitan razgovor sa svakim kandidatom. Neke od njih smo primili samo na osnovu rukom crtanih skica. Važno je da imaju prostornu predstavu objekata sa kojima rade, a rad sa softverom se nadovezuje na to.” Danas možemo reći da nema studija u Beogradu u kojem ne rade Chironovi diplomci, a neki od njih su se otisnuli u svet i našli posao u renomiranim kućama. Recimo, Andreja Vučković radi u WETA Digitalu, kompaniji koja je radila efekte za serijal „Gospodar prstenova”. Bogdan Mihajlović i Goran Ognjanović rade u prestižnom njujorškom studiju Rhino FX, a Violeta Nikolić u animatorskom studiju Nelvana u Torontu, dok je Igor Stefanović u Londonu u studiju Framestore. Brojni diplomci Chirona rade kao freelance 3D umetnici, što za domaće, što za strane firme. Razmena informacija teče i u drugom smeru, tako što Chiron često ima poznate goste-predavače kao što su slavni VFX supervizor Nil Trifunovič, Mira Nikolić iz Pixara, Džejms Če iz Sony Entertainmenta ili Jelena Erceg iz Rhythm+Huesa i Aleks Pejić iz Double Negativa. Pokazatelj dobre saradnje kanadskog Aliasa i Chirona je i činjenica da je kanadski ambasador u Beogradu Donald P. Meklenan dodeljivao diplomcima Chirona Autodesk Maya akreditacije.

Paralelno sa školom otvorena je i kuća za specijalne efekte ChironFX, čije reklame i spotove svakodnevno gledate na TV-u. Deo njihovog kapaciteta često je posvećen saradnji sa stranim firmama za koje rade 3D animacije i efekte.

Projekat koji u Chironu smatraju svojim zaštitnim znakom počeo je kao šala. Nakon slavne reklame za „citroen C4” u kojoj se ovaj automobil transformiše u robota, u Chironu su kao svojevrsnu parodiju napravili sličan video sa „jugom” koji se pretvara u robota. Motivisani tim od 10 studenata iz Chirona je za manje od šest nedelja uradio ovaj spot. Animaciju (ples) samog robota olakšala je saradnja sa slavnim baletanom Konstantinom Kostjukovim, čiji su pokreti iz beogradskog studija Centroid 3D tehnikom motion capture preneseni na robota.

Budućnost

Chiron, koji je u međuvremenu postao Autodeskov autorizovani centar, nije uljuljkan dosadašnjim uspesima, već i dalje gleda napred. U svetu kompjuterskog modeliranja, animacije i efekata jedan od sledećih koraka je Houdini. Ovaj program kanadske kompanije Side Effects Software sve češće se koristi na velikim filmskim projektima paralelno sa Mayom ili kao njena alternativa. U Chironu već rade na tome da uvrste i ovaj novi alat u svoj školski program. S druge strane, ChironFX mnogo očekuje od projekta „Film in Serbia” koji bi trebalo da otvori put svetskoj kinematografiji ka Srbiji, kao zemlji gde može povoljno i kvalitetno da se obavi snimanje i postprodukcija filmova. Rad ljudi iz Chirona moći ćemo da vidimo i u zvaničnim džinglovima za ovogodišnju Univerzijadu, jer je ova škola preuzela na sebe rad na animacijama njene maskote vrapca Srbe.

Dragan KOSOVAC