Kathrein UFS 910

Kathrein UFS 910

Kupili ste novi LCD/plazma televizor, priključili ste na njega PC i osetili čari slike visoke rezolucije na velikoj dijagonali igrajući se ili gledajući filmove. Međutim, razočaranje koje nastaje gledajući standardnu PAL rezoluciju izaziva želju da se nekako popuni i ta „praznina” nekim „konstantnim” izvorom slike u HD rezoluciji. Pošto nam RTS i ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom neće u skorije vreme pomoći, rešenje se nameće u vidu satelitskog risivera. Primetili smo da već neko vreme pažnju ljubitelja satelitske televizije zaokuplja risiver kompanije Kathrein baziran na Linuxu. Risiver nemačke proizvodnje, pristupačne cene, sa rastućom podrškom za softver (internet zajednice)... Zvuči previše dobro?

Kathrein UFS 910

Čekajući (pre)dugo najavljivani Dreambox 8000 i slušajući najave o njegovoj paprenoj ceni, mnoge firme počele su da nude alternative. Prirodno, konkurencija je pokušala da uzme deo kolača i na tržištu su polako počeli da se pojavljuju risiveri zasnovani na Linuxu. Nemačka firma Kathrein, poznata po proizvodnji antena, na tržište je do sada izbacila nekoliko modela HD satelitskih risivera, od kojih je najveću popularnost doživeo model koga imamo na testu. Kathrein UFS 910 je za kratko vreme postao popularan risiver zahvaljujući pre svega pristupačnoj ceni, ali ne treba zanemariti i podršku internet „zajednice” za celokupan uspeh. Da Kathrein ozbiljno razmišlja o daljem razvoju satelitskih risivera i satelitskih kartica za PC, uverili smo se nedavno kada su otkupili većinski deo akcija kompanije TechnoTrend.

Uređaj se isporučuje u dve varijante, u crnoj i sivosrebrnoj boji. Na prednjoj strani risivera nalazi se lepo dizajniran i pregledan displej. Sa desne strane pozicioniran je „točkić”, pomoću koga je moguće upravljati nekim osnovnim funkcijama kao što su jačina zvuka, menjanje kanala ili paljenje i gašenje risivera. Sa leve strane displeja vratanca skrivaju mesta za dva CA modula i jedan USB port. Prednji USB port služi i za jednostavno ubacivanje novijih verzija softvera ili gotovih lista kanala, što će manje iskusnim korisnicima biti od velikog značaja. Nužno je proveriti koje USB memorije su kompatibilne sa risiverom, jer, nažalost, ne rade baš sve. I još jedan nedostatak – uređaj nema ni jedan čitač kartica za kriptovane kanale, ukoliko se to može nazvati nedostatkom u današnje vreme card sharinga.

Prilikom prvog paljenja (ili posle ubacivanja novog softvera) uređaj će se malo duže butovati i sačekaće vas spremna već unapred učitana lista kanala, koja često može biti nepotpuna ili starijeg datuma, odnosno neažurirana. Sledeći korak su podešavanja u menijima: izbor jezika, izbor rezolucija, format slike, audio, konfigurisanje antene (nativno podržan DISEqC 1.0). Sledeći korak bi bio pretraga novih kanala na satelitu, što možete i preskočiti ako nameravate da ubacite neku gotovu listu kanala sa Interneta. Po završenom skeniranju uređaj će vas obavestiti o tome koliko novih kanala je pronašao. Sledi podešavanje vremenske zone, čime se završava set osnovnih podešavanja za normalan rad uređaja. Sve ove opcije je moguće i naknadno podešavati. Srećom, postoji dosta programa koji olakšavaju razna podešavanja na ovom risiveru kao što je, na primer, SatChannelListEditor (za koji je neophodna mrežna konekcija između risivera i računara), uz pomoć kojih je moguće ubacivati novu listu kanala, editovati listu skinutu sa Interneta, bekapovati postojeću listu... Pored mrežnog priključka, poželjno je opremiti se i serijskim RS232 (crossover) kablom, koji će omogućiti bekapovanje sistema ili rad sa nekim specijalizovanim softverom (Kathi Control Center).

Specifikacije Kathrein UFS 910 Podržane rezolucije: 720i, 576p, 720p, 1080i Memorija: Flash 32 MB, SDRAM 128 MB Prijem: DVB-S i DVB-S2 standardi emitovanja Podrška za MPEG-2 i MPEG-4/H.264 Displej: alfanumerički sa 16 karaktera Memorija za 4000 kanala EPG sa programiranjem tajmera za snimanje Automatsko podešavanje vremena i datuma preko DVB stream-a Common Interface za dva CA modula Video konektori: HDMI priljučak za HDTV (sa HDCP podrškom), YPbPr analogni video izlaz, kompozitni činč, SCART priključak Audio konektori: optički audio izlaz za Dolby Digital (AC 3), činč stereo USB: 1 x USB 2.0 port na prednjem panelu i 2 x USB 2.0 porta sa zadnje strane risivera DiSEqC 1.0 (sa softverskom podrškom za 1.2) Operativni sistem: zasnovan na Linuxu U kutiji: daljinski upravljač, baterije, uputstvo, SCART kabl i mrežni kabl Potrošnja struje: 26 W uključen, 1 W ugašen Dimenzije: 342 x 67 x 273 mm Težina: oko 3 kg Proizvođač: Kathrein (www.kathrein.de)

Ovde se otprilike završava „uputstvo” za obične korisnike koji nisu kompjuterski znalci ili Linux gurui. Naime, uređaj traži određenu količinu znanja i iskustva u radu sa risiverima baziranim na Linuxu i problematikom podešavanja istih. Vlasnicima Dreambox risivera mnoge stvari će biti poznate, pa će se lako navići na specifičnosti koje krase ovaj risiver. Jedna od najznačajnijih mogućnosti Kathreina UFS 910 je multiboot, odnosno instaliranje više imagea operativnih sistema na USB memoriju, koja može da se priljuči na jedan od portova sa zadnje strane risivera. Na ovaj način se preventivno štitimo od mogućih komplikacija ukoliko se često igramo sa flešovanjem memorije risivera, a dobijamo i slobodu da probamo različite image od različitih developera ili čak i više njih odjednom. Imagei razvojnih grupa AAF i Team Ducktales prednjače po količini opcija i mogućnostima za dalju nadogradnju i instaliranje dodataka. Zlatno pravilo koje važi za ovaj risiver upravo je instalacija multiboot funkcije i više različitih imagea na USB flash kako biste imali što manje problema sa njim. U tako podešenoj „konfiguraciji” možete eksperimentisati do mile volje sa raznim emulatorima, dodacima, editovanjem svega što vam se učini zanimljivim. Problemi koji mogu da nastanu kada se eksperimentiše sa imageom smeštenim u memoriji risivera mogu da budu veoma frustrirajući i da dovedu do „zelenog ekrana smrti”, nestabilnog rada ili potpunog prestanka rada risivera. Na sreću, postoje i razni načini da se „Kati” vrati u život uz pomoć nekoliko metoda koje se relativno lako nalaze na Internetu, ali zašto rizikovati? Kada se sve to podesi, moguće je otići i korak dalje sa još jednom od značajnih mogućnosti ovog risivera. Podrška za emulatore Mgcamd, Camd3 i EvoCamd Linux guruima i entuzijastima predstavljaju i najbitnije opcije koje se mogu instalirati na ovaj risiver. Pomoću njih je moguće emulirati smart kartice satelitskih operatera i omogućiti card sharing. Nativnu podršku za DISEqC 1.0 softverski je moguće „podići” na DISEqC 1.2, koji je neophodan za upravljanje motorom antene. Međutim, ta opcija nije još uvek „ispolirana”, pa je u nekim verzijama neophodno izabrati satelit u OSD-u pre promene kanala. Verujemo u to da će Linux znalci umeti da prebrode i ovu teškoću.

Mogućnost povezivanja eksternog USB hard diska (USB 2.0 standard) za snimanje i reprodukciju HD i SD satelitskih programa je šlag na tortu u celoj priči. Moramo da napomenemo to da je nužno koristiti USB HDD koji poseduje sopstveno napajanje, jer risiver ipak nema dovoljno jako napajanje. HDD se formatira u FAT32 sistemu, što praktično znači da ga je dovoljno samo priključiti na PC posle snimanja nekog programa i snimak prekopirati na računar. Video fajlovi koje generiše risiver su u *.trp formatu i dovoljno ih je samo preimenovati u MPG ili AVI, i većina popularnih video plejera će ih reprodukovati bez problema. Kvalitet slike koji pruža ovaj risiver nije preterano zadovoljavajućeg kvaliteta u PAL (upscale) rezoluciji. Situacija sa HD kanalima znatno je bolja, kao i kvalitet, što je ipak najbitnije u celoj priči. Zvuk je, takođe, zadovoljavajućeg kvaliteta. Zapping, odnosno vreme potrebno da se promeni kanal, dovoljno je brzo i sa standardnim SD i HD programima.

Krajnji utisak koji ostavlja ovaj uređaj veoma je podeljen. U nekim situacijama deluje kao poluproizvod, fabrički nedovršen, dok u drugim situacijama kada pogledate šta sve nudi i za koliko para, ne možete da zanemarite koliko je povoljan odnos cene i kvaliteta. Sve veće hardverske nedostatke moguće je nadomestiti softverskom podrškom, koja je svakog dana sve bolja. Recimo, razvojna zajednica tvrdi da je hardver dovoljno sposoban da reprodukuje DivX materijal bez pomoći računara (pošto je moguće strimovati sadržaj), a ostaje samo da se napiše softver za to. Na tržištu se trenutno ne može naći risiver koji bi mogao da se takmiči sa onim što se dobija od Kathreina UFS 910 za toliko koliko košta (do 300 evra_). Za skoro duplo više para možete da razmislite o Dreambox 800 risiveru, ali to je već sasvim druga priča.

Zoran OLUIĆ