Ekonomska kriza i njen uticaj na IT

Rast tržišta i dalje je prisutan, samo u mnogo manjoj meri, i na velikima je odgovornost da povedu čitavu industriju u oporavak od posledica svetske finansijske krize

Poslednjih nekoliko meseci slušamo mnogo o svetskoj ekonomskoj krizi i njenom uticaju na različita tržišta u svetu. Saznajemo kako se domaći privrednici bore protiv nusproizvoda ove krize i kao nacija često strepimo za radna mesta, redovno pratimo izveštaje o ceni mleka, hleba i ostalih osnovnih životnih namirnica i razmišljamo čega ćemo morati da se odreknemo u ovoj godini. Poslednjih nekoliko nedelja istraživali smo kako je ova kriza uticala na tržište informacionih tehnologija na prelazu u 2009. godinu.

Otkud ta kriza

Globalna ekonomska kriza udarila je planetu početkom septembra prošle godine. Ekonomski stručnjaci najavljivali su probleme na finansijskom tržištu velikih investicionih kompanija, pre svega stacioniranih u SAD i Evropi. Među njima je najznačajniji tridesetogodišnji Danac po imenu Jens Kjaer Sorensen, koji je je u svojoj master tezi 2006. godine obrazložio i uzroke i veličinu nastupajuće krize. Ubrzo po osnovnom udaru po američkim bankama, investicionim i hipotekarnim kompanijama, talas problema je došao i u Evropu, gde je zahvatio skoro sve značajnije finansijske institucije. Problemi sa likvidnošću ubrzo su zatresli planetu i kriza je evoluirala i na polja nacionalnih valuta. Ministri finansija i direktori centralnih banaka počeli su ubrzano da prebacuju novac u snažnije valute poput japanskog jena, američkog dolara i švajcarskog franka. Ovakav potez uzdrmao je rastuće ekonomije (među njima i našu državu) i naterao političare da zatraže pomoć od MMF-a (Međunarodni monetarni fond) i sličnih finansijskih institucija. Većina stručnjaka smatra da su osnovni uzroci globalne krize pre svega sadržani u nedovoljnoj kontroli rada kompanija na globalnom tržištu, ali i hipotekarnoj krizi na prelazu iz 2007. u 2008. godinu. Kako je u godini za nama rast u nekim oblastima informacionih tehonolija premašivao 35 odsto u odnosu na prethodnu, jasno je da su investitori bili veoma zainteresovani za ovo tržište. Ipak, nakon objave finansijske krize, tih investicija će biti vrlo malo, bez obzira na najave da će i u ovoj godini biti rasta u oblasti IT-a.

Usporenje rasta prodaje

Kako je u ovakvim krizama uvek prisutan domino efekat, recesija je pogodila i velike lance prodaje računara i računarskih komponenti ali i ostale IT opreme. Rezultati višenedeljnog rada najznačajnije kompanije za marketinška istraživanja IDC (International Data Corporation) pokazali su da se u 2009. godini očekuje rast isporuka IT opreme za 3,8 odsto na globalnom nivou, ali uz pad vrednosti ukupnih isporuka za 5,3 odsto. Čisto poređenja radi, u drugom kvartalu prethodne godine projekcije su govorile da bi rast prodaje trebalo da bude na margini od 13,7 odsto u broju prodatih, uz porast vrednosti isporuka za 4,5 odsto. Ove brojke nemilosrdno govore da ni u narednim godinama ne treba očekivati rast više od 12 procenata u prodaji na globalnom nivou. Ovakav rasplet događaja najviše će uticati na brzo rastuća tržišta poput Latinske Amerike, centralne i jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike i time učiniti računare nepristupačnim mnogim porodicama, ali i privredi. Niske cene računara i komponenti su u ovim krajevima sveta pospešile prodaju do neverovatnih razmera (u nekim državama prodaja je povećana i preko 50 odsto), ali će finansijski problemi onemugućiti rast, osim u nekim bliskoistočnim državama. U razvijenim delovima sveta, poput Severne Amerike i Japana, doći će do smanjenja potražnje i prodaje, usled pada ponude kredita, ali će veći deo ipak biti u stanju da izdrži godinu i da kupi potrebnu opremu. Rast prodaje će u ovim regionima, prema analizama IDC-a, biti smanjen za 4 procenta u odnosu na prognoze s početka prošle godine, što bi iznosilo 9 odsto. U Japanu i Kanadi rast prodaje će takođe biti jednocifren, i to i u godinama koje slede. U nešto boljoj situaciji je zapadna Evropa, gde će se rast prodaje računara i komponenti uvećati za 6 odsto u odnosu na 2008. godinu, što je ipak dosta manje nego 20 odsto povećanja prethodne godine. Najveći rast u svetu će beležiti region Azije i Pacifika, sa izuzetkom Japana gde će u 2009. godini prodaja dostići 210 miliona dolara, što je porast od 7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Planovi velikih kompanija

Nakon poprilično uspešne 2008. godine, padovi vrednosti deonica velikih IT kompanija postali su uobičajena pojava nakon udara svetske krize. Otpuštanje radnika, restruktuiranje, razmeštanje fabrika i opšta ušteda na svim poljima vidljivi su u skoro svim segmentima tržišta. Osnovni razlog za to je još aktuelno verovanje da je IT nekakav luksuz i da se upravo na izdacima na ovu tehnologiju može uštedeti. Ovakvo neshvatanje savremenih tokova skupo je koštalo mnoge, a preti i da u ovoj krizi bude jedan od glavnih kamena spoticanja. Upravo bi tehnologija (a posebno informatičko-informaciona) mogla da ima ključnu ulogu u smanjenju troškova velikih lanaca, uvođenjem hardversko-softverskih rešenja na različitim poljima. Iako bi ovi postupci verovatno doneli različite vidove socijalnih problema, svakako da su oni budućnost koja će pre ili kasnije doći na svoje mesto.

Kompanije poput 3Coma su ovoga svesne i doneta je odluka da se u 2009. akcenat stavi na ulaganja u razvoj opreme u mrežnim tehnologijama, posebno RFID (Radio-frequency identification), koja bi trebalo da smanji troškove u mnogim oblastima svakodnevnog poslovanja. Krizu će spremno dočekati i u HP-u, gde najavljuju dodatne napore u izbacivanju rešenja za optimizaciju efikasnosti poslovanja. Sličnu „pesmu pevaju” i Microsoft i IBM, koji ističu neophodnost da se sa konkretnim situacijama koje poslovni ljudi iz celog sveta imaju treba detaljno upoznati i napraviti adekvatne modele koji će garantovati efikasnost, optimizovanu do krajnjih mera. Acer je među onim kompanijama koje su 2008. godine zabeležile ogroman rast. Prihodi su porasli za 35 odsto u odnosu na isti period prošle godine, i to pre svega zahvaljujući prenosnim uređajima u notebook i subnotebook familijama, kod kojih je rast prihoda premašio 50 odsto. Za 2009. godinu ova kompanija najavljuje još agresivniju kampanju, koja bi trebalo da rezultuje održavanjem što većeg broja prodatih prenosnih računara svih formata, kao i davanje akcenta na što štedljivije računare moćnijih performansi. U red kompanija koje najavljuju softverska rešenja koja će omogućiti uštede ugurao se i SAP, koji tvrdi da je ovo idealna prilika da se povrate klijenti koji su u toku prethodnih godina potražili nešto jeftinija rešenja konkurenata, ali koja definitivno nisu među štedljivijim. Skoro identične marketinške fraze izustili su i čelnici kompanije Cisco Systems, koji se nadaju da bi njihova rešenja mogla da nađu primenu u trenutku kada je optimalna iskorišćenost postojećih sistema primarni cilj privrednih subjekata.

Američka kompanija za istraživanje tržišta Gartner iznela je podatak da će do 2012. godine 90 procenata svetskih kompanija koristiti open-source rešenja. Na ovu izjavu prva se nadovezala još jedna američka uzdanica Sun Microsystems izjavom da je njihov osnovni cilj pomoć postojećim biznisima u cilju smanjenja troškova kroz razvoj i implementaciju jeftinih, modularnih i fleksibilnih aplikacija.

Otpuštanja i selidbe

Jedan od najefektivnijih načina uštede u kompanijama jeste otpuštanje radnika. Broj kompanija koje su pribegle ovom metodu raste iz dana u dan, sa sve većim brojem inženjera iz oblasti IT-a bez posla u razvijenim državama.

Google je već sredinom godine počeo sa otpuštanjem radnika po ugovoru, privremenih radnika i mnogih studenata koji su na praksi u ovoj kompaniji dobro zaradili, ali i naučili mnogo toga konkretnog i upotrebljivog. Takvih studenata je i iz naše zemlje popriličan broj. Procenjuje se da je Google u poslednjih nekoliko meseci otpustio preko 5000 radnika. Dodatak ovoj uštedi jeste i ukidanje šest servisa: Dodgeball, Google Catalog Search, Google Mashup Editor, Jaiku, Google Notebook i Google Video. Zatvorene su kancelarije u Teksasu, Norveškoj i Švedskoj.

Izvršni direktor kompanije Seagate objavio je da će od početka 2009. godine u toj kompaniji raditi 6 odsto manje radnika nego lane, što iznosi 2950 radnika. Skresane su i plate menadžmenta, i to za 25 odsto, uključujući i plate najviših direktora u kompaniji. Sve ovo trebalo bi da donese godišnju uštedu od oko 80 miliona dolara za plate direktora i oko 130 miliona dolara na otpuštenim radnicima.

Najveći proizvođači procesora, Intel i AMD, imaju potpuno drugačije planove kada su otpuštanja u pitanju. AMD je najavio da će otpustiti oko 9 odsto svojih radnika u 2009. godini, što je oko 1100 radnika, dok je Intel najavio da neće biti planiranih otpuštanja. Naizgled deluje kao da Intel nema problema sa svetskom ekonomskom krizom i da je gigant u stajnu da je lako pregura. Ipak, nije tako jednostavno. Razlozi ovakvog stava leže u dva argumenta. Prvi je Intelova dobra poslovna politika u toku 2008. godine, koja je očvrsnula već stabilnu poziciju broj jedan sa raznovrsnošću Dual Core, Core 2 Duo i Atom procesora, koji su obeležili drugu polovinu godine za nama. Drugi argument nije tako svetao: 2006. godine Intel je već otpustio 20.000 radnika (tada oko 20 odsto), i to zbog gubitka udela u tržištu od AMD-a.

Svetski broj dva u proizvodnji računara Dell, pored otpuštanja 1900 od 3000 radnika u fabrici u gradu Limerik, Irska, premestiće proizvodnu bazu iz tog grada u Poljsku. Kako je Dell najveći Irski izvoznik i druga kompanija po ukupnoj vrednosti, ovo će imati znatne posledice po Irsku ekonomiju. Razlog selidbe je jednostavan: minimalna mesečna plata u Poljskoj iznosi 406 dolara, dok je u Irskoj 2000 dolara. Čelnici kompanije Dell ranije su izjavili kako je ovo dobar znak za Poljsku, koja postaje interesantno mesto za ulaganje. Trebalo bi da se zapitamo kolektivno nad ovim i da razmislimo šta bismo mi mogli da ponudimo u budućnosti kako bismo privukli ovako velike kompanije da ulažu u srpsku državu i da koriste domaću radnu snagu. Recimo i to da je Evropska komisija naredila istragu povodom ovog slučaja, i to pre svega da bi se utvrdilo da li je na pravi način potrošen novac u iznosu od 53 miliona evra namenjen upravo izgradnji fabrike kompanije Dell u gradu Lođ. Efekti koje je ovakav potez ostavio na Irsku odmah su bili vidljivi, jer je ova „zelena država” među prvima pala pod recesiju, ali se povećala i nezaposlenost stanovništva preko margine od 10 odsto.

Skandal u Indiji

Jedan od pravih primera na kojima se pokazuje kako je do krize uopšte došlo jeste indijska kompanija Satyam. Ova velika kompanija posluje u 67 država na četiri kontinenta i zapošljava 53.000 ljudi. Osnovne delatnosti ovog indijskog giganta su konsalting, integracija sistema i outsourcing. Pomenimo samo to da su prihodi kompanije u 2007. godini prelazili dve milijarde dolara. Gospodin Ramalinga Radžu, izvršni direktor kompanije, pokušao je akviziciju dve kompanije koje su osnovali i vode njegovi sinovi: Maytas Infrastructure i Maytas Properties (Maytas je palindrom reči Satyam) za sumu od 1,6 milijardi dolara. Kako je cela stvar bila više nego sumnjiva, na Njujorškoj berzi su akcije ove kompanije odmah pale za 55 odsto, nakon čega su tri člana borda direktora 29. decembra prošle godine dala ostavku.

Kako se moglo desiti da prvenac indijskog IT tržišta dozvoli sebi ovakav „luksuz” – nije jasno, ali je doveden u pitanje kvalitet indijskog najznačajnijeg izvoznog proizvoda – outsourcinga. Indijska vlada poslala je svoje ljude da reše problem i preostalih pedesetak hiljada ljudi usmere u pravom smeru, kako bi uskoro došli na mesto sa kog su gurnuti zahvaljujući pohlepi pojedinaca.

Sigurnim poslovima do oporavka

Kako je finansijska kriza nastala zahvaljujući opuštenosti i iskvarenosti pojedinaca kojima se verovalo preko granice dozvoljenog, jasno je da je 2009. godina u kojoj ćemo više viđati orijentaciju ka sigurnijim i proverenijim poslovima. To bi značilo da ne treba očekivati akvizicije kompanija koje premašuju nekoliko milijardi dolara, osim ukoliko kompanija iz Redmonda ipak odluči da kupi Yahoo. Težina integracije velikih kompanija u još veće dugotrajan je i mukotrpan proces koji zahteva veliku snagu i dobro razvijeno tržište (što se vidi na primeru AMD-a nakon akvizicije kompanije ATI). Bankari poručuju da će se najveći broj poslovnih dogovora kretati na „srednjem” finansijskom nivou, kako se u žargonu često obeležavaju ugovori ispod 500 miliona američkih dolara. Kako je kraj krize teško odrediti statički, većina će se truditi da sačuva likvidnost i da posluje na minimumu, štedeći svaki dolar gde god je to moguće.

U istraživanju „Information weeka”, 48 odsto kompanija izjavilo je da će svoje IT sektore tretirati poput ostalih delova, 27 odsto da će smanjiti troškove IT-a više nego drugih, dok je 25 odsto reklo da će povećati ulaganja u IT, jer je to vučna sila savremenog poslovanja. Opravdanje za ovakav stav nalazi se u činjenici da je većina izvršnih direktora kompanija u prošlosti videla koliko smanjivanje troškova za IT usporava razvoj kompanija i njihovo osavremenjivanje.

Ulaganja će se osetiti u softverskim kompanijama, i to pre svega u CRM (Customer Relationship Management) projektima. Tehnologije koje smo obrađivali u brojevima prošle godine, poput virtuelizacije i cloud computinga, ove godine će konačno dobiti pravu priliku zahvaljujući uštedama koje donose. Najveći pad investicija osetiće outsourcing kompanije, što zbog ušteda koje se postižu preorijentacijom „domaćih” snaga unutar kompanije na te poslove što zbog problema poput onih u Satyamu.

Ukupno gledano, ne treba očekivati preveliko smanjenje ulaganja u IT sektor. Stavove kompanija prema uvećanju, odnosno smanjenju IT budžeta u ovoj godini možete videti na dijagramu.

• • •

Prvu liniju odbrane od svetske ekonomske krize svakako će činiti stub banaka, koje će manje povoljnim kreditima nego lane pokušati da što više zarade na muci „običnih” građana, kojima nikakva kriza neće uskratiti letovanje, novi televizor ili pak računar sa i7 procesorom. „Najbolji način da se pobedi recesija jeste prelazak na nove proizvode, umesto zadržavanja starih”, izjavio je Paul Otelini, izvršni direktor kompanije Intel. Ova kompanija će, u skladu sa planom, u drugoj polovini godine predstaviti proizvodni proces u 32 nm i prvu liniju procesora. Konkurenciju će to naterati da brzo i efikasno reaguje, a ovakvu reakciju treba očekivati od celokupnog tržišta. U prvom kvartalu malo je verovatno da će se puno pričati o informacionim tehnologijama, ali već od aprila treba ponovo oslušnuti šta nam stiže od velikih i malih igrača na globalnom tržištu. Nove, efikasne i štedljive ideje dominiraće tržištem i naterati pojedince da dobro razmisle pre svakog pokušaja malverzacija, kako finansijskih tako i svih drugih. Kako će se kretanja na svetskom tržištu odraziti na Srbiju, teško je predvideti. Jedno je sigurno: ako razmišljate o novom parčetu hardvera ili čitavoj konfiguraciji, najpametnije je da sačekate dok se prašina malo slegne, te se domaći (pre)prodavci odluče gde će pozicionirati cene.

Momir ĐEKIĆ