SERVIS<>
022009<><>

Windows – tekuće održavanje

Redovno podmazivanje

Kada nešto nije u redu sa Windowsom, odmah pomišljamo na reinstalaciju, ali ima mnogo drugih stvari koje korisnici mogu da urade kako bi produžili radni vek tekuće instalacije

Šta je održavanje sistema? Pre svega, održavanje operativnog sistema je posao koji mnogi korisnici smatraju dosadnim ili čak zastrašujućim. U svojoj biti, održavanje Windowsa zahteva osnovno poznavanje same strukture ovog operativnog sistema, alatki koji se koriste za obavljanje specifičnih operacija, kao i malo pažnje kako bi se one redovno i pravilno koristile.

Većina ovih operacija nije preterano komplikovana i može se porediti sa dolivanjem vode u hladnjak automobila ili zamenom točka, relativno nezgodnim, ali i korisnim veštinama od kojih najčešće nemamo direktne koristi, ali koje za posledicu imaju smanjenje šanse da računar u najnepogodnijem trenutku otkaže poslušnost (mada je postojanje zgodnog trenutka za to i dalje predmet obimnih filozofskih rasprava).

U ovom tekstu navešćemo neke od najčešćih problema i rešenja koje matorim instalacijama Windowsa izazivaju reumu, išijas, lumbago, artritis, kao i druge boljke usled kojih on postaje trom i neupotrebljiv. Krenimo prvo od najkritičnijeg.

Registry

 
Ovu komponentu Windowsa detaljnije smo opisali još prošle godine (SK 5/2008), kada smo objasnili strukturu ove baze, kao i načine njenog editovanja i bekapovanja. Kao što znamo, registry je baza podataka koju Windows koristi za smeštanje gotovo svih podataka vezanih za konfiguraciju sistema, instaliran softver, korisničke profile i još gomilu drugih stvari. Kao i svaka baza, registry s vremenom postaje sve veći i veći, što ponekad može uzrokovati probleme, naročito kada se radi o instalacijama Windowsa koje su dugo u upotrebi i na kojima se često menja instalirani softver.

Osnovni problem sa registryjem nastaje usled njegove prečeste izmene. Posledica ovoga mogi biti gomile nepotrebnih unosa, kao i mnoštvo rupa nastalih brisanjem. Za optimizaciju ove baze postoji veliki broj programa. Većina njih traži neupotrebljene ključeve (unose u bazu) i briše ih, a često i menja pojedina podešavanja kako bi uključili neke od skrivenih mogućnosti Windowsa. Iako na prvi pogled ovo zvuči dobro, u praksi se pokazalo da ovi programi umeju da izazovu i probleme usled lošeg izbora kriterijuma za brisanje. Zbog toga obavezno treba napraviti bekap registryja, što je moguće obaviti gotovo u svakom od ovih programa.

Međutim, postoji još jedan aspekt održavanja registry baze koji malo programa uzima u obzir. Naime, usled česte izmene dolazi do interne fragmentacije sadržaja baze, što za posledicu ima nepotrebno povećanje samih fajlova u kojima je ona smeštena, usporavanje pretraživanja baze i pristupanja pojedinim unosima, a u ekstremnim slučajevima i njenu neupotrebljivost. Za rešavanje ovog problema potrebno je koristiti neki od programa koji omogućavaju kompakciju registryja. Jedan od takvih je i RegCompact, mali, besplatan program koji za kratko vreme i sa jednim restartom sistema optimizuje sadržaj baze u uređenu kompaktnu celinu čineći je efikasnijom.

Servisi

Najjednostavnije rečeno, servisi predstavljaju programe koji se izvršavaju u pozadini, a koji su uglavnom odgovorni sa svu funkcionalnost koju Windows nudi korisnicima, bilo da se radi o upravljanju radom pojedinih uređaja kao što su USB diskovi, štampači ili upravljanje mrežnim servisima. O servisima smo odavno opširnije pisali (SK 2/2006), kada smo i objasnili njihove uloge i naveli koji servisi mogu da se isključe uz minimalni rizik po stabilnost sistema.

Razlozi za isključivanje servisa uglavnom se mogu podvesti pod dve kategorije: poboljšanje performansi (najčešće) i smanjenje bezbednosnih rizika (ređe, u slučaju servisa do kojih mogu dopreti drugi korisnici Interneta). Na savremenim računarima, isključivanje servisa retko donosi primetno povećanje performansi, ali i dalje postoje korisnici koji vole da im sistem bude „utegnutiji” od prosečne sponzoruše iz devedesetih.

Bilo kako bilo, parametri rada servisa su, kao i sve druge stvari, smešteni u registryju. Ukoliko se odlučite da se igrate sa servisima, bekapovanje registry baze može da posluži i kao odlično rešenje u slučaju da računar učinite neupotrebljivim.

Fajl sistem

 
Jedna od stvari koju Windows nema, a koja je na mnogim operativnim sistemima obavezna, jeste forsirano periodično proveravanje ispravnosti fajl sistema. Stariji korisnici MS operativnih sistema sigurno se sećaju koliko je problema konstantno pisanje i brisanje fajlova moglo da izazove kod fajl sistema FAT. Na svu sreću, NTFS je mnogo otporniji na ovakve probleme, ali nije u potpunosti imun na njih. Podrazumevano ponašanje Windowsa jeste da prilikom podizanja sistema proveri da li je neka particija označena kao neispravna posebnim markerom i ako jeste, da pokrene chkdsk i ispravi greške. Međutim, dirty marker ne mora nužno biti postavljen, iako u fajl sistemu postoje problemi. Jedan od češćih uzroka ovih problema jeste korišćenje programa koji koriste sopstvene funkcije za kopiranje umesto Windowsovih, a jedan od njih je i čuveni Total Commander.

Usled ovoga, korisno je s vremena na vreme iz komandnog prompta pokrenuti chkdsk i pustiti ga da proveri svaku particiju. Najbolja praksa jeste pokretanje programa sa opcijom /F (npr. chkdsk /f c: za particiju C:), kojom se automatski ispravljaju nađeni problemi. U slučaju da je neku particiju nemoguće popraviti dok Windows radi, program će zakazati proveru i popravku za sledeće butovanje računara.

Međutim, ponekad se dešava da chkdsk nije u stanju da popravi sve greške. Ukoliko pri pregledu particije prijavljuje da postoje problemi a ne popravlja ih, moguće je iskoristiti i malo jaču verziju ovog programa koja postoji u tzv. recovery konzoli, koju je moguće pokrenuti sa Windowsovog instalacionog diska. Alternativno, recovery konzolu moguće je instalirati kao paralelni operativni sistem, pri čemu se njeno podizanje može izabrati u boot meniju prilikom pokretanja računara. Njena instalacija se može pokrenuti sa XP-ovog instalacionog diska tako što se u direktorijumu I386 pokrene program pod imenom winnt32 sa parametrom /cmdcons (npr. F:\I386\winnt32 /cmdcons)

Prazan prostor na disku

Značaj praznog prostora na disku je očigledan. Više praznog prostora znači i više mesta za podatke. Međutim, nedostatak praznog prostora može znatno oboriti performanse računara. Pre svega, može doći do fragmentacije fajlova, pojave o kojoj ćemo pisati malo kasnije.

Osnovni razlog smanjenja raspoloživog slobodnog prostora na hard disku jeste prevelika količina fajlova koje čuvamo na njemu. Međutim, tu i tamo se mogu naći dodatni fantomski uzročnici ove pojave, pogotovo kod starih instalacija Windowsa. Na prvom mestu su bekapi koje Windows pravi pri instalaciji updatea. Bekapovani fajlovi se smeštaju u direktorijum Windows na sistemskoj particiji, i to u niz poddirektorijuma čija imena počinju znakom $. Najjednostavniji i najefikasniji način za rešavanje ovog problema jeste njihovo brisanje ili, ako ste savesni i ne želite da rizikujete da vam neki update napravi probleme, njihovo premeštanje na npr. neki DVD medij i njegovo pohranjivanje blizu kante za smeće, u kojoj će se ionako naći za nekoliko meseci.

Drugi najčešći uzrok fantomskog nestajanja slobodnog prostora može biti System Restore. Ova funkcija Windowsa za cilj ima redovno bekapovanje kritičnih delova sistema kao što su registry baza, lokalni korisnički profili, ali i drugi fajlovi, i ponekad može biti korisna ukoliko instalacija nekog programa za posledicu ima nemogućnost podizanja Windowsa. Bekapovanje se vrši pravljenjem tzv. Restore pointa, odnosno poddirektorijuma u okviru direktorijuma System Volume Information. U svojoj suštini, svaki Restore point je zasebna kopija svih bekapovanih fajlova, tako da vremenom, ukoliko parametri rada ovog dela Windowsa nisu podešeni, može da zauzme enormne količine prostora.

 
Podešavanje parametara za System Restore moguće je obaviti dijalogom, koji se dobija desnim klikom na My Computer i izborom stavke Properties, a zatim taba po imenu System Restore. Ovde je moguće zabraniti korišćenje ove mogućnosti Windowsa ili ograničiti particije koje se za nju koriste, kao i maksimalni prostor koji se može koristiti. Podrazumevano je da se koristi 12 odsto kapaciteta na svakoj particiji.

Treba da napomenemo još jednu ulogu koju System Restore može imati. Naime, pošto je folder u kom se čuvaju Restore pointi nedostupan korisnicima, čak i administratorima bez prethodne promene prava pristupa, System Restore predstavlja odlično mesto za skrivanje malware programa, tako da je u slučaju infekcije nekom od ove gamadi jedna od prvih stvari koju treba uraditi isključivanje System Restorea, odnosno brisanje sadržaja direktorijuma System Volume Information na svim raspoloživim particijama.

Pored ova dva uzroka, zauzeće slobodnog prostora može biti i posledica igranja sa pojedinim programima kao što je Bootvis, čija nepravilna upotreba i deinstalacija mogu uzrokovati pravljenje velikih log fajlova. U slučaju da i pored brisanja svih stvari koje smo već naveli i dalje gubite prostor na diskovima, poželjno je analizirati sadržaj hard diska programima poput JdiskReporta, koji nude vizuelni prikaz zauzeća, utvrditi koji direktorijumi i fajlovi nekontrolisano rastu i saznati koji programi ih prave.

Defragmentacija

Kao što znamo, defragmentacija je postupak premeštanja fajlova na hard disku u bolje uređen fizički raspored. Usled konstantnog brisanja i upisivanja, fajlovi postaju fragmentovani, odnosno na hard disku se ne nalaze u kontinualnom nizu sektora, već su sektori u kojima se fajl nalazi razbacani po površini hard diska. Posledica ovoga može biti sporiji rad sa hard diskom, pošto se više vremena gubi na pomeranje čitajuće glave diska.

Ovaj problem ne mora nužno uticati na opšti rad računara. Kada su u pitanju mali fajlovi, kao i veliki fajlovi kojima se retko pristupa (multimedijalni sadržaji), fragmentacija fajlova najčešće ne utiče primetno na performanse. Međutim, u pojedinim situacijama, kada je potrebno za kratko vreme pročitati velike količine fajlova (što je redovna pojava kod video igara, na primer), fragmentacija može da napravi problem.

Za defragmentaciju hard diskova postoje posebni programi. Uz Windows XP se isporučuje Defrag, koji je osakaćena verzija popularnog programa po imenu Diskeeper. Za većinu korisnika Defrag je sasvim dovoljan, mada je njegov najveći problem mala brzina rada, tako da za defragmentaciju većih particija treba odvojiti malo više vremena. U „Svetu kompjutera” u više navrata smo opisivali programe za defragmentaciju fajlova, a ovom prilikom samo ćemo skrenuti pažnju na UltraDefrag 2.0. Radi se o malom i brzom programu za defragmentaciju koji je, pride, i Open Source, što znači da je besplatan.

 
Pored korisnikovih fajlova, fragmentacija može da zadesi i neke bitnije sistemske fajlove kao što su page fajlovi (virtuelna memorija), fajlovi u kojima je smešten registry, kao i sam fajl sistem (MFT). Za defragmentaciju ovih fajlova može se koristiti program po imenu Pagedefrag koji je dostupan na Microsoftovom sajtu. Defragmentacija samog fajl sistema moguća je pojedinim programima kao što su Diskeeper i O&O Defrag.

Zauzeće memorije

Iako izuzetno jeftina, memorija i dan-danas može predstavljati problem, pogotovo na 32-bitnim verzijama operativnih sistema koji raspolažu adresnim prostorom od 4 GB, što u slučaju Windowsa maksimalnu količinu raspoloživog RAM-a ograničava na 3 GB. Iako parafraziranje osnivača Microsofta izjavom da bi „3 GB RAM-a trebalo biti dosta svakome” nije pogrešno kada je većina kućnih korisnika u pitanju, i dalje je loša praksa pustiti svaki rezidentni program da vršlja kako mu se ćefne. U te programe pre svega spadaju razni alati za ažuriranje instaliranog softvera i automatsku sinhronizaciju sa prenosivim uređajima.

Ukoliko u Task Manageru, koji se dobija prečicom ’Ctrl-Alt-Delete’, primetite da neki od rezidentnih programa neumereno konzumira memoriju, možete se odlučiti za njegovo isključivanje. Isključivanje ovih programa najčešće je moguće obaviti kroz aplikaciju čijem paketu pripada, međutim, ne mora uvek biti tako. Pored ovoga, isključivanje programa koji se pokreću pri startovanju Windowsa moguće je obaviti i alatom msconfig, kao i ručno – editovanjem Registryja i brisanjem tog programa iz liste vrednosti koja se nalazi u granama HKLM i HKCU u ključevima \Software\Microsoft\Windows\ CurrentVersion\Run.

Kao i u slučaju servisa, u zavisnosti od računara kojim raspolažete, isključivanje ovih programa ne mora nužno da poveća opšte performanse računara. Ali, ovaj postupak je korisno znati jer se na ovaj način mogu uklanjati i razni malware programi ukoliko alati za njihovo automatsko pronalaženje i istrebljivanje zakažu (što se dešava mnogo češće nego što bi njihovi autori voleli da priznaju).

• • •

Izuzev defragmentacije i provere ispravnosti fajl sistema, većina postupaka koje smo opisali traju svega nekoliko minuta, a osim igranja sa servisima i rezidentnim programima, nijedan ne zahteva ništa više od osnovnih veština korišćenja računara. Sporadično odvajanje vremena za obavljanje ovih poslova može znatno da produži radni vek instaliranog Windowsa, i to na nekoliko godina.

Međutim, kao i uvek, postoji mnogo drugih stvari na koje treba obraćati pažnju, a jedna od najbitnijih jeste organizacija samog operativnog sistema kako bi se u slučaju njegovog potpunog otkazivanja problem rešio u najkraćem mogućem roku, a ovaj postupak zove se „planiranje za slučaj katastrofe” (planning for disaster) i predstavlja malo opširniju temu koju ćemo obraditi u nekom od sledećih brojeva.

Bojan ŽIVKOVIĆ

 
 AKCIJE
SK Case Chase: Retrospektiva drugog ciklusa

 TRŽIŠTE
Ekonomska kriza i njen uticaj na IT

 DOMAĆA SCENA
Šta je atest?

 SITNA CREVCA
Modulator-demodulator (7)

 SERVIS
Windows – tekuće održavanje
Šta mislite o ovom tekstu?
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2014. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera