ReadyBoost tehnologija na XP-u

Windows Vista je svojom pojavom donela nekoliko interesantnih tehnologija, koje su možda i neopravdano slabo primenjivane od strane korisnika. Jedna od takvih tehnologija je i ReadyBoost. Za one koji ne znaju, u najkraćim crtama rečeno, tehnologija ReadyBoost omogućava korisnicima da fleš memorije, USB hard diskove ili memorijske kartice iskoriste za proširenje osnovne memorije na računaru. Takve dodatne memorijske kapacitete Vista uz pomoć tehnologije ReadyBoost koristi za keširanje sadržaja, čime se efektivno povećava brzina pristupa podacima.

Ova tehnologija ide ruku pod ruku sa tehnologijom SuperFetch, koja unapred učitava često korišćene aplikacije u memoriju kako bi smanjila vreme njihovog pokretanja, a zasnovana je na prefetcher tehnologiji sa XP-a. Ova inteligentna tehnologija prati u koje doba dana se određena aplikacija najčešće koristi i na osnovu tih informacija automatski učitava aplikaciju u memoriju u najverovatnije vreme kada bi mogla da bude korišćena u bliskoj budućnosti. Ovakvi podaci obično se učitavaju u glavnu memoriju računara, ali je Vista ReadyBoost tehnologijom omogućila da se ti podaci odatle „izemeste” na USB diskove i memorijske kartice, koji su malo sporiji od klasične memorije, ali i dalje donose visok stepen ubrzanja prilikom učitavanja, pri čemu glavna memorija ostaje slobodna za rad (USB diskovi su oko 100 puta brži od hard diskova). Očigledno je da se najveće prednosti ove tehnologije ostvaruju na računarima sa malom količinom RAM-a i sa sporim diskovima. Ako pogledate cenovnike u domaćim prodavnicama računara, videćete da je cena USB diskova i memorijskih kartica praktično simbolična (4 GB se može naći i za manje od 1000 dinara), pa ovo deluje kao veoma jeftino, a sasvim delotvorno rešenje za poboljšanje performansi računara.

Problem je samo u tome što tehnologija ReadyBoost funkcioniše isključivo na operativnom sistemu Vista, što u startu znači da korisnik već poseduje sasvim solidan računar sa relativno velikom količinom memorije. Najveći dobici svakako će biti na starijim mašinama, koje jedva „teraju” i XP. Tu na scenu stupa eBoostr, program koji sve prednosti ReadyBoost tehnologije spušta i na XP operativni sistem. Nakon instalacije (koja zahteva restart računara), program se smešta u sistem tray i pokreće se zajedno sa operativnim sistemom. Da bi sistem funkcionisao, neophodno je izvršiti alokaciju prostora na drajvu koji će se koristiti kao dodatna memorija. Program će napraviti jedan kontejnerski fajl, u veličini koju ste mu zadali prilikom procesa kreiranja keša, pri čemu on ne može biti veći od slobodnog prostora na tom drajvu, dok je maksimalna veličina tog fajla 4 GB. S druge strane, eBoostr dozvoljava alokaciju do četiri drajva istovremeno, pa ukupna maksimalna veličina keš fajla može da bude čak 16 GB. U stvari, ako su USB drajv ili memorijska kartica formatirani NTFS sistemom, veličina keš fajla može da bude i veća od 4 GB, pa u tom slučaju gotovo da ne postoje ograničenja koja će vam zasmetati u praksi. Ipak, korišćenje NTFS-a na ovim uređajima se ne preporučuje jer se u praksi pokazalo da mogu nastati neki nepredviđeni problemi zbog relativno male brzine upisa podataka na te uređaje. Ubrzanje koje se dobija korišćenjem eBoostera može da varira od nekliko procenata do nekoliko stotina procenata, a koliko će zaista biti, prvenstveno zavisi od brzine računara i hard diska, veličine prostora odvojenog za keš, brzine samog uređaja na kome je smešten keš i od još nekoliko drugih parametara. Preko posebne opcije za testiranje, koja je ugrađena u program, možete proveriti koliko je ubrzanje na vašem računaru. Ukoliko se malo poigrate sa veličinom keša i sa različitim USB diskovima i memorijskim karticama, možete tačno proceniti koja je optimalna varijanta za keširanje na tom konkretnom računaru.

EBoostr poseduje mogućnost uvida u to koji fajlovi su trenutno keširani, što može da bude interesantno, ali osim informisanosti korisnika ne donosi nikakve druge benefite. S druge strane, opcije za filtriranje sadržaja koji će se keširati mogu u određenoj meri da utiču na ubrzanje rada. Na primer, MP3 fajlovi nemaju potrebe da se keširaju, jer ih na disku obično ima u velikim količinama, a i sigurni smo u to da nije mnogo važno hoće li reprodukcija pesme krenuti koji milisekund brže. Fajlovi (odnosno tipovi fajlova) koji pripadaju ovoj grupi mogu se filtrirati, pa će ih eBoostr ignorisati prilikom keširanja. Ipak, sigurno postoje aplikacije koje su vam važne i za koje želite da se što pre pokrenu. Takve aplikacije možete da označite kao prioritetne i one će se uvek nalaziti na keširanom drajvu, čime je osigurano njihovo ubrzano pokretanje. Mi smo izvršili nekoliko testiranja i, sa relativno skromnom veličinom keša (nešto manje od 1 GB), uspeli smo da ubrzamo pokretanje aplikacija u proseku oko tri puta (recimo WinRAR se bez keširanja pokretao za nekih šest sekundi, a sa keširanjem za nešto više od dve sekunde), dok je prosečno ubrzanje pristupa podacima bilo oko 30 odsto. Profesionalna verzija koju smo testirali može da funkcioniše i u battery save modu, kada se veća količina fajlova prebacuje i čuva u kešu kako bi se minimalizovala aktivnost hard diska.

Uz ovu aplikaciju, sa dovoljno velikom količinom prostora na USB diskovima i memorijskim karticama, čak i računari za koje ste smatrali da ih je odavno pregazilo vreme mogu ponovo da postanu sasvim upotrebljivi za neke (manje zahtevne) poslove. EBoostr vam neće pomoći da „od babe napravite devojku”, ali će staru damu dovesti u pristojnu kondiciju.

Branislav BUBANJA