Ekonomska kriza zapadnog sveta pogodila je igračku industriju gotovo godinu dana pre kraha na Vol Stritu, donoseći posledice koje nadilaze puki bankrot razvojnih studija. Jedan od nusefekata klizećih monetarnih trendova jeste progresivno odustajanje od ekskluzivnosti u kreiranju igara za novu generaciju konzola – plivanje sa glavom iznad vode za mnoge studije podrazumeva grčevito držanje za Microsoftovu, Sonyjevu i Nintedovu užad, mlaćenje nogicama i pogled pun nade u daleki horizont. Zato će franšize nalik Gears of Waru i Resistanceu u budućnosti lagano transcendirati iz sfere pravila u sferu izuzetka. Ovaj proces neće kulturno oplementi čovečanstvo, ali će pomoći razbijanju stereotipa vezanih za profil vlasnika različitih konzola.

Gears of War 2 možda je poslednji Mohikanac među igrama koje te stereotipe naglašavaju svakom nulom i jedinicom programskog koda. „Drunken fratboy”, imidž tipičnog vlasnika Xboxa 360, koji sa kolegama iz AlfaGamaTau bratstva prži Madden i Halo multiplayer, sluša hip-hop, agresivno se razmeće svojim kapacitetom u konzumaciji piva i ima IQ kao veverica, izbija iz svake pore ovog tehnički savršenog naslova. Kao i svaka igra koju je dizajnirao Klif Bležinski, genije/prostačina opsednut kajlama i tetovažama, Gears of War 2 je igra u kojoj svi govore i kreću se kao crnci iz predgrađa Los Anđelesa, izbacujući fraze, psovke i životne istine koje kao da su preuzete iz filma „Rođen kao ratnik”, domaćeg überostvarenja u kom je glumio krimos koji je držao svetski rekord u sklekovima na stomaku. Gears of War 2 je jedan gigantski „Š’a je bilo br’teee?”, kombinacija perfektne akcione mehanike, genijalnog dizajna nivoa, treštanja kasetofona ispred zapaljenog bureta i „’Oćeš da te voknem u gvavu, bve!?!”

Markus Feniks, Dominik Santjago i ostatak Delta odeljenja iz prvog dela započinju drugu rundu obračuna sa Locustom, rasom podzemnih genocidnih mutanata, sa kojima ljudski kolonisti sa planete Sera već 15 godina vode rat do istrebljenja. Locust trenutno vodi, uništavajući gradove jedan za drugim ingenioznim kopanjem ispod temelja, što dovodi do bukvalnog potonuća ostataka ljudske civilizacije. Single player kampanja, koja se indirektno nadovezuje na dešavanja iz osnovne igre, donekle produbljuje istoriju sukoba i motiva sukobljenih strana, ali mnoga pitanja ostavlja otvorenim, što je siguran znak da je Gears inicijalno zamišljen kao trilogija ili nešto još obimnije. Nadamo se samo tome da MS i Epic Games ovu zlatnu koku neće pretvoriti u novi Halo, bombardujući igrače sve bezobraznijim cliffhangerima.

Najveće promene u odnosu na Gears of War pretrpeo je dizajn nivoa: u odnosu na sivkastu paletu ruševina prošaranih povremenim izletom u podzemlje, okruženje dvojke radikalno se menja između poglavlja, donoseći raznolikost i svežinu prilikom svake tranzicije iz nivoa u nivo. Markus i ekipa će tokom desetosatne kampanje Locuste kokati u napuštenoj istraživačkoj bazi, podzemnim kompleksima, tunelima, delimično potonulim gradskim blokovima, dok će jedan nivo provesti u utrobi gigantskog crva kog Locust koristi za potkopavanje gradskih temelja. Šarolikosti doprinose i nivoi u kojima ćete jezditi na Reaveru i Brumaku (zverima koje Locust koristi kao oružane platforme), od kojih prvi podseća na rail shooter tipa Panzer Dragoon, dok drugi predstavlja epsko finale i trijumf apsolutne destrukcije kojim ćete finiširati single player kampanju. Svi nivoi slede dominantni lajtmotiv dvojke u kojoj je sve veće, grandioznije i brže od originalne igre. Prostraniji enterijeri, eksterijeri sa više detalja i masovnije bitke samo su neke od izmena i dopuna na ovom planu.

Osnovni elementi igračke mehanike pretrpeli su začuđujuće mali broj promena, sa izuzetkom novog, „telemetrijskog” interfejsa prilikom korišćenja granata. Potreba za konstantnim hvatanjem zaklona i dalje je esencija opstanka i napretka u kampanji, mada igra na srednjem nivou težine deluje lakše od originala, jer vas protivnička paljba ne baca suviše brzo u „crveno”. Nekoliko svežih primeraka naoružanja i opreme, koji uključuju portabl štit i teže oružje nalik minigunu ili minobacaču (koji vam onemogućavaju trčanje, što kompenzuje povećanu vatrenu moć), nisu nešto što nismo očekivali od novog nastavka. Ljudi kažu da je multiplayer takođe poboljšan, ali ja o tome ne bih razglabao, jer ne dajem ni pacovsku zadnjicu za multikorisničko igranje pucačina na konzolama. Ups, za trenutak sam zazvučao kao Markus Feniks u elementu...

Kategorična izjava Klifa Bležinskog da Gears of War 2 nikada neće biti portovan na PC nije ni nalik uobičajenoj formi sličnih obznana koje bivaju izrečene pa poreknute (kao što je Rockstarov stejtmentu da se PC verzija GTA IV „ne planira”). Lik je izgleda prilično gnevan na PC igrače u celini, za šta je sigurno zaslužna slaba prodaja PC verzije prvog Gearsa i novog Unreal Tournamenta, obogaćena visokim stepenom piraterije. Na gubitku može da bude samo on: iako je Gears of War 2 u globalu sjajna igra, praznična hiperprodukcija superkvalitetnih naslova nikoga neće ostaviti gladnim. Šuterska fan baza PC igrača prilično je izignorisala Klifove gorljive izjave i njega samog, što je stvar koja najviše nervira svakog egomanijaka.

Miodrag KUZMANOVIĆ