Gigabyte GV-R487-1GH-B

Gigabyte GV-R487-1GH-B

Verovali ili ne, iza količine grafičke, ili kako je neki zovu „frame buffer” memorije, koja stiže na grafičkoj karti, stoji izuzetno kompleksna „filozofija”. Svi znamo za univerzalnu mudrost „više je bolje” (sem u slučaju batina – prim. aut.), a to zna i proizvođač grafičkih kartica, kao što zna i krajnji kupac. Međutim, da bi se grafička kartica opremila sa više memorije, prvo je neophodno da proizvođači čipova naprave memorijske čipove dovoljnog kapaciteta. Da bi se to dogodilo, potrebno je prvo osvojiti nove proizvodne tehnologije. A, i kada se osvoje, potrebno je da prođe neko vreme kako bi one postale dovoljno isplative za proizvodnju prihvatljivo jeftinih čipova. U međuvremenu, proizvođači GPU-a razvijaju svoju tehnologiju kako bi grafički procesori prepoznali veću količinu memorije i kako bi iz toga mogli da izvuku konkretan benefit. Za performanse i odnos cene i performansi ovo je ključno – dodatnu memoriju nije dovoljno samo zalemiti, treba joj naći svrhu. Naime, veća količina grafičke memorije ima jedino smisla samo ako programeri igara odluče da je iskoriste. Oni se pak teško odlučuju na takav potez ako na tržištu ne postoji kritična masa grafičkih akceleratora sa većom količinom grafičke memorije, jer se na prvom mestu vode ekonomskim uspehom svoje igre, a on može izostati ukoliko niko neće da je kupi, jer nema hardvera da je pokrene... Vreme kartica sa 256 MB memorije je prošlo, danas je 512 MB standard. Koliko smisla ima ceo gigabajt?

Radeon HD 4870 sa 1 GB GDDR5 memorije nije ni prva, a siguno ne ni poslednja kartica sa „lepom i okruglom” cifrom koja se odnosi na količinu memorije. Ipak, prva je u višoj srednjoj klasi i prva čiji grafički procesor može da iskoristi dodatnih 512 MB. Kartice srednje klase to svakako nisu mogle, pa kupovina modela sa 1 GB u cenovim rangu ispod 100 evra predstavlja bacanje para.

Prvi HD 4870 sa 1 GB stigao je od Gigabytea. Model je GV-R487-1GH-B i vizelno se ne razlikuje od svih do sada predstavljenih Radeona HD 4870. Svi memorijski čipovi, njih osam, nalaze se ispod masivnog kulera i, standardno za prvu generaciju GDDR5 čipova, rade na 3.6 GHz. Radni takt grafičkog procesora nije menjan i iznosi 725 MHz.

Koji je osnovni razlog i, u krajnjoj liniji, motiv za postojanje i kupovinu kartice sa ovolikom količinom memorije? Pored toga što 1 GB bolje zvuči, a da pri tom ne poskupljuje previše Radeon HD 4870 karticu, najvažnije je to da RV770 zaista ume da zaposli čitav 1 GB korišćenjem kvalitetnijih tekstura, koje po pravilu zauzimaju mnogo mesta. Dovoljno je videti Crysis benchmark na delu i to kako iz frejma u frejm povećava količinu zauzete memorije, pa je jasno da su igre koje zahtevaju ovu količinu memorije sadašnjost. „Texture streaming”, „Virtual Textures”, „MegaTexturing” i sl. su tehnologije na kojima se baziraju ili će se bazirati najzahtevnije i najživopisnije igre, a svima njima je zajedničko to da će umeti maksimalno da iskoriste svaki (giga)bajt na kartici.

Drugi razlog za predstavljanje „pojačanih” Radeona HD 4870 jeste izlazak takođe „pojačanih” GeForce GTX 260 kartica, sa sufiksom Core 216, o kojima smo pisali u ovom broju. Dok su imali 192 stream procesora, HD 4870 sa 512 MB nosili su se sa slabijim GTX-ovima, ali sa dodatnih 24 SP jedinica, Radeonu je bila potrebna dodatna memorija.

Performanse su nekad iste, nekad znatno drugačije. Razlike se kreću od –30 do +30 odsto u korist Radeona ili GeForcea, u zavisnosti od softvera koji se koristi. Očigledno je to da će odluka o kupovini i ovoga puta zavisiti od ličnih preferencija po pitanju „brenda”, odnosno cene u momentu kupovine.

Za one ljubitelje Radeona koji žele da maksimalno uposle svoje 22 i 24” monitore, Gigabyte GV-R487-1GH-B je odličan izbor, kao i svaki drugi Radeon HD 4870 sa 1 GB „frame buffera”.

Saša UZELAC